Internet izdanje broj 127 od 29. oktobra 2004.
|
Internet izdanje broj 127 od 29. oktobra 2004. |
|
|
|
|
Kultura
DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU
17. septembar - ekološka tribina Dokle ćete nas trovati?
Uzavrelog predizbornog petka, 17. septembra 2004. godine, u starčevačkom Kreativnom kulturnom klubu, u režiji ove nevladine organizacije i Doma kulture, priređena je veoma “zapaljiva“ tribina. Ideja organizatora je da što više aktuelizuje problem ekološke katastrofe u našoj okolini, pa se u perspektivi planira održavanje niza tribina, predavanja, analiza... Pomenuti događaj je predstavljao uvertiru za naredne manifestacije. Prvo je Mile Antonijević, dipl. inžinjer zaštite životne sredine, uz pomoć slajdova dao u osnovnim naznakama presek trenutne situacije, prikazavši niz podataka vazanih za merenja aero i ostalih vrsta zagađenja. Potom je drugi gost Momčilo Mrčković, organizator mnogih sličnih tribina, skrenuo pažnju mnogobrojnim posetiocima na kakve sve poteškoće i opstrukcije nailazi u nameri za što istinitijem obaveštavanju građanstva. Treći gost Milan Borna iz Odeljenja za zaštitu opštinske uprave je, nažalost, u poslednjem trenutku otkazao dolazak. Kasnije je usledila polemična razmena mišljenja u kojoj su participirali skoro svi prisutni, ali se na kraju, u duhu tolerancije koji propagira Kreativni kulturni klub, došlo do saglasnosti da se sa ovakvim aktivnostima mora neizostavno nastaviti, jer se samo bespoštednom borbom može doći do cilja. Dato je i sijaset predloga za buduće akcije, od kojih vredi izdvojiti predavanje onkologa o raku dojke, borba za spas Nadela, briga o ptičjem fondu itd.
24. septembar - promocija filma Bajk - bajka
U petak, 24. septembra 2004. godine, u starčevačkom Kreativnom kulturnom klubu, priređena je projekcija dokumentarno-igranog filma o zgodama i nezgodama ljubitelja motora na prethodnom bajk skupu na Tamišu. Posetioci su imali prilike uživaju u prikazu jednog zanimljivog načina življenja i da burnim aplauzom pozdrave autora ovog zanimljivog filma “Bajk-bajka“ - Sinišu Trajkovića, inače novinara “Pančevca“.
5. oktobar - književno veče Ruska poezija
Veoma interesantno književno veče priređeno je u utorak 5. oktobra. Razlog okupljanja pristojnog broja Starčevaca je promocija knjige “Kad pršte breze“, koja predstavlja zbirnik najvećih dostignuća u oblasti ruske poezije, a delo je poznatog prevodioca profesora Milivoja Baćovića. I ostali gosti su bili vanserijski: Ratko Čolaković, koji je i predstavio Baćovićevo lik i delo i majstorski odrecitovao odabrana dela Jesenjina, Visockog i drugih ruskih velikana, Elena Stanisavljević, profesor solo pevanja i gitare, koja je svojom muzičkom interpretacijom zadivila goste kluba, i na kraju najpopularniji pančevački akustičar Željko Tođeraš Tođa, nekoliko puta podigavši publiku na noge. Veče je okončano izvođenjem i ruske i srpske verzije pesme “Tamna je noć“, da bi na kraju, na opšte iznenađenje svih, predsednik Kreativnog kulturnog kluba čestitao Baćoviću rođendan, uručivši mu prigodan poklon.
7. oktobar - druga ekološka tribina Ne trujte nas!
U četvrtak, 7. oktobra, uz pomoć Društva ekologa, održana je još jedna u seriji ekoloških tribina “Dokle ćete nas trovati?“. Gost i predavač je bio mr Stanko Todorović, legendarni profesor fizike, koji je predstavio svoj model iskorišćavanja industrijskog otpada. Kasnije su usledila mnogobrojna pitanja posetilaca, diskusija je potrajala do duboko u noć, a najavljene su i naredne tribine.
8. oktobar – veče filma Starčevački filmovi
U petak, 8. oktobra usledilo veče amaterskog filma starčevačkog autora Petra Andrejića. Publika je imala priliku da uživa u filmovima: “Belmondovi snovi“ 1 i 2, “Gde ima dima, ima i vutre“ i “Grof nikad nije bio cicija“. Sam autor je komentarisao iskustva sa snimanja, a mnogi od prisutnih su i bili protagonisti ovih interesantnih ostvarenja, koja su i nosioci mnogih festivalskih nagrada. Ovom prilikom prikazani su i kratki video klipovi sa koncerata kojima je Andrejić prisustvovao, kao i sa putovanja u Zagreb.
9. oktobar - izviđačko veče Žurka za skaute
U subotu, 9. oktobra, svoje veče su imali izviđači - članovi odreda “Nadel“. Pedesetak ljubitelja prirode moglo je da uživa u prikaznim veštinama, kao i u video zapisima sa mnogih taborovanja. Kasnije je organizator večeri Marko Ivošević, nastavio program u reperskom ritmu “transformisavši“ se u uspešnog DJ-a.
19. oktobar - veče akustične gitare Tođine čarolije
Još jednom je u Klubu dominirala pozitivna atmosfera, jer tako je uvek kada gostuje Željko Tođeraš Tođa. Pred priličnim brojem posetilaca, Tođi se pridruživao i njegov učitelj, legenda starčevačke gitare Rade Purkar, koji je u stilu DŽoa Kokera, odsvirao nekoliko evergrina. Inače, uprava kluba je u dogovoru sa Tođom odlučila da svakog utorka priređuje slične večeri, u kojima će glavnu reč voditi romantika koju izmamljuju žičani instrumenti.
21. oktobar - filozofsko veče Ima li života u Svemiru?
U četvrtak 21. oktobra u Kreativnom kulturnom klubu održano je filozofsko veče na neiscrpnu temu - Svemir. Prisutna publika je upijala svaku reč Dragoljuba Perišića, apsolventa astronomije na matematičkom fakultetu koji je iznosio činjenice i brojke od kojih se vrti u glavi. Sama pretpostavka o procenama da broj zvezda u Svemiru iznosi oko 10.000.000.000.000.000.000.000 izgleda zastrašujuće. Sasvim je realno da oko svake zvezde ima nekoliko planeta i da na mnogima od njih postoji šansa za život. Pitanje zašto se još uvek nismo sreli sa nekim od njih ima više odgovora. Najveći problem je svakako daljina. Iako zvezda ima toliko mnogo, one su veoma retke u odnosu na ogromno svemirsko prostranstvo. Razdaljina između svake od njih je užasno velika. Jako je teško da civilizacija stigne do tehnologije kadre da da se otisne na put po Vasioni. Postoji mogućnost da neko nebesko telo uništi civilizaciju u razvoju, ili pak da civilizacija uništi sama sebe. Razgovor pred dvadesetak prisutnih je trajao do duboko u noć, a vodio ga je Predrag Stanković. Gost filozofske večeri se trudio da odgovori na sva postavljena potanja, ali je i najavio da će ponovo doći u Starčevo i nastaviti priču o astronomiji i njenim dostignućima. U svakom slučaju, odgovor na pitanje sa početka predavanja neće još dugo biti poznat.
22. oktobar - književno veče Gost Dragana Mladenović
Kreativni kulturni klub je u petak 22. oktobra u okviru promocije knjige “Nema u tome nimalo poezije“ ugostio mlade talente u oblasti poezije i muzike. Pod vođstvom, isto tako mladog i talentovanog starčevačkog pisca, člana KKK - Darka Ješića, ponovo dobro popunjeni klub mogao je da uživa u izuzetnosti saradnje Dragane Mladenović, pisca pomenute knjige i novinara “Pančevca“ i Baneta Gluvakova, svestranog muzičara i autora poznatijeg pod pseudonimom Tubaćin.
NAREDNI PROGRAMI U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU: 5. novembar (petak) u 21 sat: javno snimanje emisije Radio Pančeva “All you need is Rock and Roll“. Program vodi Branislav Đeković Đeka, uz goste - bajkere i Blues delivers band. 11. novembar (četvrtak) u 20 sati: promocija strip-časopisa “Kuhinja“ i projekcija animiranih filmova. Gosti: Aleksandar Zograf, Letač, mr Spiral... 18. novembar (četvrtak) u 20 sati: promocija knjige “Grad nadahnuća“ autora Jasmine Bogićev iz Pančeva i projekcija filma “Sanjiva dolina“ (DŽoni Dep). 25. novembar (četvrtak) u 20 sati: ciklus tribina “Lekarska ordinacija“ - tema: uticaj zagađenja na disajne organe. Predavač: dr Slađana Kovačević. 2. decembar (četvrtak) u 21 sat: projekcija filma “Čija je ovo pesma“. Klub radi utorkom, četvrtkom, petkom, subotom i nedeljom. Svakog utorka u KKK svira Tođa, a subotom se održavaju tematske muzičke večeri, kada članovi kluba puštaju svoju omiljenu muziku. Svako može da se prijaviti da ima svoje DJ veče (obratiti se Jordanu Filipoviću). Nedeljom će se prikazivati filmski maratoni - od 12 sati, kada idu dugometražni crtaći, pa sve do 24 sata. U saradnji sa MUP-om, sekretarijat u Pančevu, planira se održavanje tribina o narkomaniji, bezbednosti i drugim problemima vezanim za ovu oblast, a iz policije je stiglo uveravanje o zainteresovanosti za saradnju.
Izložba u “Boemu”
Galerija Doma kulture bogatija je za još jednu internacionalnu izložbu. Ovaj put, u “Boemu” gostuje izložba makedonskog slikara Gligora Bekarova iz Strumice. Bekarov je završio Fakultet primenjenih umetnosti u Skoplju 1964. godine a specijalizirao je industrijski dizajn u Hornbergu 1978/9 godine. Član je Društva likovnih umetnika Strumice od 1976. godine a Društva likovnih umetnika primenjene umetnosti Makedonije od 1984. godine. Radi kao slobodni umetnik, Učestvovao je u radu više kolonija i na preko 200 kolektivnih izložbi u Makedoniji i u drugim zemljama. A.P. - G.M.
SLOVO O VERI Sveti apostol i jevanđelista Luka
Rodom iz Antiohije. U mladosti, dobro izučio Grčku filozofiju, medicinu i živopis. U vreme delatnosti Gospoda Isusa Hrista na Zemlji, došao u Jerusalim, u kojem je video Spasitelja licem u lice, čuo njegovu spasonosnu nauku, i bio svedok čudesnih dela njegovih. Poverovao u Gospoda, uvršten u Sedamdeset Apostola, i poslat na propoved sa Kleopom, video vaskrslog Gospoda na putu za Emaus (Luka 24). Po silasku Svetog duha na apostole, vratio se u Antohiju, i tamo postao satrudnik Apostola Pavla, u obraćanju Jevreja i neznabožaca u veru Hristovu. Na molbu hrišćana napisao Jevanđelje oko šezdesete godine. Propovedao po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim krajevima. Živopisao tri ikone Presvete Bogorodice i ikone Svetih Apostola Petra i Pavla. Pod starost, posetio Libiju i gornji Egipat. Iz Egipta vratio se u Grčku i u njoj nastavio propovedati i ljude Hristu obraćati. Napisao i dela apostolska. Bilo mu 84 godine kad ga, Hrista radi, idolopoklonici udariše na muke, i obesiše na maslinku u Tivi (Tebi) gradu Beotijskom. NJegove svete i čudotvorne mošti preneo u 15. veku iz Epira u Srbiju, Despot Đurađ Branković i one su počivale u crkvi Uspenja na Smederevskom groblju, a bile su izvesno vreme i u crkvi Svetoga Luke u Kupinovu (Srem) a sad se ne zna gde su. Protonamesnik Zoran Maletić
Svete mise u Rimokatoličkoj crkvi u Starčevu za mesec novembar
U Starčevu se održavaju svete mise svake nedelje u 11 časova.
* 24. oktobar: 30. nedelja kroz godinu * 31. oktobar: 31. nedelja kroz godinu * 1. novembar: Blagdan Svi Sveti, sveta misa počinje kao nedeljom, u 11. časova * 2. novembar: Poslepodne u 13 sati na katoličkom groblju posvećenje grobova * 7. novembar: 32. nedelja kroz godinu * 11. novembar: Klanjanje u Starčevačkoj crkvi u 11 * 14. novembar: 33. nedelja kroz godinu * 21. novembar: Blagdan Krista Kralja i 34. nedelja kroz godinu * 28. novembar: 1. nedelja Došašća Župnik Tamaš Masa
Pojmovnik
... ima za cilj da one malo starije čitaoce podseti na nešto što je bilo deo svakodnevice građana bivše nam države SFRJ i sa čime smo odrastali, a one mlađe da inspiriše da ove prve pitaju da im pričaju o tim bezbrižnim vremenima, neki kažu i lepim, kada je ratova bilo samo u Bulajićevim filmovima, a narodnjaci bili “treš“…
SLET Centralna proslava rođendana predsednika SFRJ održavana 25. maja na fudbalskom stadionu “JNA“ u Beogradu. Skup mistično-svetovnog tipa, uz učešće omladinaca i omladinki, estradnih umetnika i Azema Vlasija. Koreografija eklektička, po uzoru na sokolske sletove u Pragu, filmove Leni Rifenštal i vindzorske parade u čast Kraljice Majke. Veoma zastupljena arhetipsko-mitološka simbolika plodnosti i obnavljanja života na prelazu proleća u leto. Ponovno rađanje je inicirano spektakularnim unošenjem falusoidne palice (“štafeta mladosti“) na stadion i uručivanjem iste u ruke Predsednika Republike, nakon čega dolazi do ekstaze a bogami i katarze u vidu vatrometa.
SPOMENAR Mali album lepo ukrašenih korica koji su devojčice u dobi od sedam do jedanaest godina jedna drugoj ispunjavale crtežima i stihovima “za uspomenu i dugo sećanje“. Spomenar bi na prvoj stranici obično imao upozorenje: “Piši, briši, ali znaj, listove mi ne cepaj“. Ispunjavanje istog bilo je podvrgnuto strogim estetskim kriterijima - najviše se pažnje poklanjalo što lepšim crtežima (dominirali su cvetni motivi i “srca“), i što lepšem rukopisu. Vrednost spomenara zavisila je od toga da li ga je ispunila najpopularnija devojčica u razredu. Neki od popularnih spomenarskih stihova su: “Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba“, “nek ti ovaj cvetak reče koliko ti želim sreće“, “Ko ti ovako koso piše, taj te voli ponajviše“, “LJubav svaka nije za đaka" i slično... Popularno je bilo i presaviti ugao stranice, pa na poleđini napisati: “Otvori u slučaju rata“ pa kad se otvori piše: “Budalo ne sada!“. Istorija će se kasnije grubo narugati ovoj nedužnoj dečijoj šali... Ispunjavanje spomenara bilo je, kao i u toj dobi popularno skupljanje salveta, isključivo za curice. Ulaskom u pubertet spomenari bivaju zamenjeni leksikonima, koji uživaju nečuvenu popularnost ne samo među curama nego i među dečacima. nastaviće se
Vukovac Radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić
Autor kolaža: Nemanja Ćirković V4
MOJ ZAVIČAJ U RAZLIČITO DOBA GODINE Da li i ja odrastam kako prolaze godišnja doba? Osećam da je tako. Uz jeseni u zimu, iz zime u proleće, pa u leto. Iako je u mojoj ulici u jesen prilično tmurno, ja sam, ipak, srećna što prolaze dani. Za nekoliko jeseni ja ću postati žena koja će imati svoju porodicu. Jesen je kao glasnik. Javlja da zima stiže, da nam trebaju toplije stvari. Dolazi zima. LJudi već počinju da vade zimnicu iz podruma, a sneg... sneg napadao. U svakoj ulici se već uveliko nalazi sneško, kojeg su vesela deca napravila. Sanke su već spuštene sa tavana i roditelji ih vuku. Godišnje doba koje iskreno očekujemo je proleće. Prva visibaba će da izađe iz snega, a kad se pojavi ljubičica ona zvanično objavi da dolazi proleće. LJudi su veseliji a trava se zeleni. Deca trče po zelenim poljima a za to je zaslužno sunce. Naravno, ne možemo da zaboravimi leto, glavno godišnje doba. Vreli dani prosto mi prijaju, a kupanje je glavna razonoda u leto. Iako, neki roditelji ne mogu da obezbede deci letovanje, svake godine, oni imaju mnogo lepše doživljaje. Neko će provesti leto kod babe i dede na selu ili u gradu. Verujem da niko nikada nije proveo nijedno leto bez kupanja. Tako izgleda moj rodni kraj, zavičaj kroz godišnja doba. Sanja Stojanov VI4
MOJE SELO
Moje selo nije malo da bi u jednu pesmu stalo. O njemu treba mnogo pisati sve lepote njegove opisati.
U njemu živi puno dece i ljudi a svi ljudi različitih ćudi. Neki dobri neki nisu ali veseli i raspevani svi su.
Krase ga dečije igre i šale lepe ulice i kućice male. lepa priroda i puno zelenila svaku dušu bi oplemenila.
Sve u svemu puno ga volim zato vas nešto lepo molim. Volite ga, pazite ga, da nam bude uvek čisto da nam drvo svako lista i celo nam selo blista.
Milica Stanković V1
MOJ ZAVIČAJ
Na livadi velikoj izatkane šare tu su kuće nicale velika do male.
U svakom dvorištu traktor i neka mašina koja ore, bere, seje po našim poljima.
Vredne, vešte ruke umornih seljaka rade spretno, hitro od jutra do mraka.
Vinogradi i voćnjaci oko celog sela tu je voća, pesme vina dok ne svane zora bela.
A obližnje šume pune su nam ptica raznog šumskog cveća plavih ljubičica.
I kad sunce sija i kad kiša pada moje drago selo lepše je od grada.
Milica Jankov V1
JESEN
Jesen u moj kraj stiže donosi hladni vetar i kiše. Ptice na jug sele i u jesen beremo jabuke zrele.
Mali zeka skakuće a vetar mu šapuće. Hladni dani dolaze a ptice selice odlaze.
Roda okreće krug i odlazi na jug. Ela Kostić III3
JESEN
Nema više kupanja, ni sunčanih dana, s prvim kišnim kapima stigla jesen rana.
Dozrelo je voće, na grani je listić žut. Spremaju se ptice na daleki put.
S dolaskom jeseni započeće đačke muke, jer zvono nas opet poziva u klupe.
Marija Vroblevski III2
|
E-mail: [email protected] © 2004. Webmaster
|
