Internet izdanje broj 125 od 16. septembra 2004.
|
Internet izdanje broj 125 od 16. septembra 2004. |
|
|
|
|
Intervju
GOST STARČEVAČKIH NOVINA: MILAN BORNA, NAČELNIK ODELJENJA OPŠTINSKE UPRAVE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE STARČEVO DOBIJA MERNO MESTO ZA MERENJE AEROZAGAĐENJA
U opštini Pančevo je instaliran sistem za praćenje aerozagađenja, šta nam on omogućava? - Sistem omogućava prikupljanje podataka o stanju kvaliteta vazduha u naseljenim zonama Opštine Pančevo sa ciljem da se zagađenja smanje i dovedu u zakonom propisane okvire. Ovaj sistem je u skladu sa Planom za poboljšanje kvaliteta vazduha SO Pančevo, kojim je u okviru dugoročnih mera predviđena instalacija sistema za praćenje kvaliteta vazduha, imisije, na teritoriji Opštne. On je odgovor na potrebu za informisanošću koju građani pokazuju u želji da aktivno učestvuju u zaštiti zdravlja stanovnika naše opštine. Na kom principu radi sistem? - Celokupni sistem opštine Pančevo za praćenje aerozagađenja radi na principu automatskog merenja. Gasni analizatori na svakih 5 sekundi detektuju kvalitet vazduha. Ovi rezultati se prenose na Data logger u mernim stanicama, a zatim, na svaki sat, putem telefonske veze, na centralni kompjuter. Podaci se po zahtevu operatera mogu obraditi i u intervalu od 10 minuta do 24 časa. Merenja se vrše u kontinuitetu, aktuelni podacu su raspoloživi u svakom trenutku, bolja je mogućnost identifikovanja zagađivača. Sistem se može proširivati i nadograđivati novim urađajima. Rezultati merenja, izraženi grafikonima, 24 časa su dostupni javnosti na monitoru, koji je sastavni deo ovog sistema i instaliran je u holu opštine. Za sada sistem ima tri merna mesta, u toku je postavljanje još jednog u Starčevu? - Da, imamo tri merna mesta, to su merno mesto u ulici Cara Dušana, u Vatrogasnom domu i Vojlovici. Ukoliko pogledamo mapu ruže vetrova u Pančevu, vidimo da vetrovi idu kako ka gradu, tako i prema južnim selima i ostalim delovima. Zbog toga je na Skupštini doneta odluka da se postavi dodatno merno mesto u naseljenom mestu Starčevo. Potrebno je da pratimo zagađenje i kada vetar duva ka Starčevu. Sve pripremne radnje za postavljenje tog mesta su gotove. Na početku smo predvideli iz budžeta oko 1.600 000 dinara za postavljanje jednog skromnijeg mernog mesta. Došlo je do novog momenta kada je predsednica Opštine proletos posetila Italiju. Odatle je doneta radosna vest da su Venecija i Ravena raspoložene da doniraju dodatnu opremu za postavljanje četvrtog mernog mesta. Tada je Opština svoja sredstva usmerila na kupovinu kontejnera, odnosno, pripremanje mernog mesta po evropskim standardima. Kada će stići oprema za merenje u Starčevo? - Ne mogu da vam kažem tačan datum kada će oprema stići. Tender za nabavku opreme je raspisan. Mi smo uložili sredstva da uzmemo kontejner sa pratećom opremom (klima uređaji, telefon, usise i sl.). Morali smo da uradimo projekat, jer je to prema Zakonu o izgradnji objekata privremeni objekat i za njega je potrebna dokumentacija kao i za svaku investiciju. A merna oprema će se kupiti od donacije iz Italije, zapravo Venecije i Ravene. Šta će se meriti u stanici u Starčevu? - Merno mesto u Starčevu je vrlo značajno, jer će se aerozagađenje prvi put meriti južno od hemijske industrije. Zato je važno da se tamo nalazi oprema slična ovoj u gradu. Tako da će tamo biti sledeća oprema koju donira provincija Ravena: analizator amonijaka (NH3), analizator za azotne okside (NOx), analizator za ozon (O3), analizator čestica (PM 10), meteorološka stanica i post za vizuelizaciju, koji ćete vi postaviti na neko mesto dostupno građanima. Analizatore za amonijak i azotne okside imamo u Vatrogasnom domu. Merenje ozona se vrši u mernom mestu u ulici Cara Dušana. Ozon je vrlo interesantan zbog gustine saobraćaja i sunčevog zračenja. Grad Venecija će u okviru projekta "grad gradu" isporučiti sledeću opremu: analizator sumpordioksida (SO2), analizator ugljenmonoksida (CO) i analizator BTH (benzen, toluen, ksilen). Za ovu opremu predviđena je montaža, instaliranje softvera, puštanje u rad, obuka i rezervni delovi, kao i potrošni materijal za dvogodišnji rad. Postavljanjem ove opreme imaćemo mnogo bolju sliku o tome koliko je aerozagađenje. Trenutno je ogromna pažnja usmerena ka Pančevu, zbog zagađenja vazduha, da li je zagađenje u Pančevu sada mnogo veće nego proteklih godina? - Lično mislim da se koncentracija štetnih materija u vazduhu smanjuje, ali da fabrike ne ulažu dovoljno napora i sredstava u održavanje sistema za zaštitu. To su velika ulaganja, ali oni moraju o tome da razmišljaju i na tome da rade. Nije na nama da o tome razmišljamo, mi možemo samo da kontrolišemo kvalitet vazduha. Građani su postali zahtevniji, ne razmišljamo isto kao što smo razmišljali pre deset-dvadeset godina. LJudsko zdravlje je najvažnije. Mi moramo da utičemo da se zagađenje stalno smanjuje, a takođe i da imamo kontrolu. Imamo situaciju da se noću dolazi do povećanja koncentracije aromata (benzol, toluol, ksiol). Obično to biva od 22 sata do ponoći, i rano ujutro oko 5 sati. Potrebno je prema pozitivnoj zakonskoj regulativi da prođe šest meseci, kada ćemo raditi analizu dobijenih rezultata i tada ćemo imati pravu sliku. Na koji način ćete iskoristiti podatke o kvalitetu vazduha u Pančevu sa ciljem da se poboljša situacija? - Odeljenje za zaštitu životne sredine Opštine Pančevo će podatke dobijene sa dopunskih stanica za merenje imisije dostavljati nadležnim ustanovama za monitoring, Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije i Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, opštinskim organima uprave kao i sredstvima javnog informisanja radi obaveštavanja javnosti. Ukoliko se dogodi da sistem detektuje veće zagađenje, to prijavljujemo nadležnoj inspekciji, u slučaju fabrika južne zone to je republička inspekcija. Mi insistiramo da nadležna inspekcija preduzme zakonom predviđene mere. Šaljemo im dnevne, nedeljne i mesečne izveštaje. Nadam se da će Vlada Republike Srbije, sada kada možemo da im predstavimo realno stanje aerozagađenja u Pančevu, reagovati na pravi način. Takođe, dogovoreno je sa odgovornima iz fabrika "južne industrijske zone" i nadležne inspekcije, da se najmanje dva puta mesečno i prema potrebi sastajemo kako bi se, u slučajevima povećane koncentracije imisije pronašli uzroci zašto je do toga došlo.
Daniela Birak
Sumpordioksid SO2 Utiče na pluća, izziva teškoće sa disajnim putevima. Ne smatra se kancerogenim. Deca izložena SO2 imaju veće šanse da kasnije obole od respiratornih obolenja. U atmosferi sa vlagom iz vazduha se dobijaju sumporasta i sumporna kiselina. Kiseline razaraju tkiva direktnim hemijskim delovanjem. Intenzivni nadražaj kiselinom dovodi do gubitka refleksa vaskularnog tonusa. Amonijak NH3 Izaziva teškoće sa disanjem, kašalj i iritaciju nosa i grla. Oštećuje jetru. Ne smatra se kancerogenim. Mutagena materija. Benzen C6H6 Dugotrajno izlaganje benzenu može izazvati leukemiju i kancer organa koji učestvuju u stvaranju krvi. Utiče na imuni sistem, povećava podložnost infekcijama, smanjuje ženske jajne ćelije. Kancerogena materija. Toluen Udisanje visoke koncentracije toluena pogađa bubrege, a tokom trudnoće može uzrokovati rođenje deteta sa umanjenim mentalnim sposobnostima i usporenim rastom. Suspendovane čestice Deponuju se u plućima i pokazuju izuzetno nepovoljne osobine, jer se na njima često nađu i druga hemijska jedinjenja, metalni joni ili organske supstance, što dovodi do multipliciranja štetnih efekata. Posledice su plućna oboljenja, od hroničnih do kancerogenih. OZON O3 Deluje na respiratorni sistem, uzrokuje kašalj, bolove u grudima, iritaciju grla i podložnost respiratornim infekcijama, iritira sluzokožu nosa i oka. Ugljenmonoksid CO Gas bez ukusa i mirisa. Veoma je toksičan (krvni otrov). Reaguje sa hemoglobinom i utiče na anemiju. Deluje na kardiovaskularni, nervni i respiratorni sistem.
Druženje kod Andre Golub Slavković, ikonopisac Plemeniti umetnik
Andrija Pavlović, nadaleko poznat kao Andra, decenijama unazad pleni svojom kulinarskom i ugostiteljskom veštinom. Osvajač je mnogih nagrada u pripremanju raznih specijaliteta, čak je i pretendent na Ginisov rekord! Kroz godine bavljenja ovim pozivom i razna takmičenja, stekao je brojna prijateljstva, što poznatih ličnosti, što običnog sveta. Zidovi kafane “Dan i Noć“, načičkani trofejima i diplomama, svedoci su mnogih lepih trenutaka i druženja bez granica. U okviru serijala razgovora Jordana Filipovića i interesantnih Starčevaca, Andra će imati domaćinsku palicu i ugostiti mnoge naše sugrađane upečatljivih biografija, veoma zanimiljivih za čitaoce ovih novina. * * * Staro je pravilo da su ljudi ogledalo onog čime se bave, na primer, naučnik je - zamišljen, vojnik strog, bokser robusan... Međutim, naš gost je, ipak, prikaz jedne specifične delatnosti, jedne vrste umetnosti koja zrači nepreglednom duhovnošću. Jer, ko god ga i ponajmanje poznaje, bez ikakvog dvoumljenja će zaključiti, kolikom blagošću duha on odiše i svima je jasno da ovaj topli i dobronamerni čovek, može biti samo naš sugrađanin Golub Slavković. Čovek koji godinama predano, iz dubine svoje duše, izrađuje ikone, čija dela osvećuju mnoge kuće u široj okolini, biće ekskluzivni gost ovog broja “Starčevačkih novina“. Golub Slavković, rođen 29. jula 1962. godine, od majke Živke i oca Pavla, zvanično je zaposlen u Petrohemiji, a duhovno vezan za umetnost ikonopisanja. Srećno je oženjen nežnom LJiljanom. Pravedni je otac kćeri Jovane i sina Nebojše. Kako je mali Golub počeo da stiče prva umetnička iskustva? - Ogromnu ulogu je odigrala moja divna porodica! Veliku zahvalnost dugujem razboritim roditeljima, ali presudan uticaj na mene imala su moja starija braća - Buda i Sibin. Prvi je danas uvaženi slikar, a drugi, bez ikakvog preterivanja, jedan od najvećih strip-crtača u zemlji. Takođe, i sestra Jelena je bila veliki talenat, ali za pevanje. Nastupala je pri sekciji Doma kulture i drugim mestima.Svi zajedno smo sklonost ka umetnosti, verovatno nasledili od dede Jeremije, koji je bio grnčar, što i jeste neka vrste vajarstva. Kakav je Golub bio kao mali “ptić“? - Miran, povučen i skroman... Dosta sam crtao. Podrška od braće, u vidu boja i papira, nikad nije izostajala. Takođe, voleo sam bicikl, kojim sam, uvek kad je bilo prilike, obilazio Dunav i divio se njegovim lepotama (ta ljubav nije usahla ni do danas, jer Golub ima jedan kućerak na Milju). Kasnije su tu bila i česta kampovanja sa Šegijem, Goranom, Boletom, LJubom Kengurom, Dacetom i ostalim dobrim drugarima! Krenula je i škola? - Počeo sam malo neslavno. U petom razredu sam, na prvom času likovnog, virivši kroz prozor, od slavnog profesora Vlaste Madića zaradio ćušku, ali kasnije je sve išlo svojim, dobrim tokom. I sam profesor je ubrzo uvideo da nisam sklon nestašlucima, pa mi se čak i izvinio, iako su u to vreme batine u školi bile “osnovno sredstvo za rad“! Usledila su i prva priznanja, nagrade... - Bilo je raznih takmičenja, a ja sam u sedmom i osmom razredu dogurao do Saveznog takmičenja u vajanju u pesku na Adi, uz učšće oko sto najboljih iz cele stare Jugoslavije. Prve godine sam zauzeo šesto, a druge peto mesto. Peti i šesti u državi! Malo li je!? - Tada sam imao sreće da učim od pravih majstora. Dobro se zna da je sedamdesetih u Starčevu figurirala likovna grupa “Franjo Radočaj“, koju su, osim mog brata Bude, činili i pomenuti profesor Vlastimir Madić, pa, Pera i Nikola Poljak, pokojni Paja Rajković... To su bila veličanstvena druženja, veoma korisna i kreativna. Veoma mi je drago da se osnivanjem Kreativnog kulturnog kluba ponovo razmatra mogućnost okupljanja slikara, kojih u Starčevu nikad nije manjkalo. Sećam se čestih odlazaka u Ivanovo, trščanih kuća, boemskih druženja, koji su bili za nezaborav! Onda se i poraslo... - Celo moje odrastanje bilo je protkano patrijarhalnim kućnim vaspitanjem. Skromnost i prave ljudske vrednosti, s jedne i višegodišnje bavljenje odbojkom, s druge strane, činili “zdrav duh u zdravom telu“. Stoga, nikad nisam doživljavao neprijatnosti i tome slično. Istina, bilo je to jedno divno vreme, kakvim mogu nazvati i druženje sa mojim drugarima-saigračima Dragišom, Zoranom Dimkovićem, Vladicom Dragojercem i nesebičnim članovima uprave Dikom i Boškom Kojićem. Uporedo je teklo i umetničko uzdizanje! - Još dok sam pohađao srednju elektrotehničku, uporedo sam u Beogradu išao u privatnu likovnu školu. Dan mi je trajao od šest ujutro do dvanaest uveče. Još jednom je bitnu rolu odigrao moj brat Buda, koji je izdvajao i poslednji dinar, samo da ja ne ostanem uskraćen za nužnu edukaciju! Tada i kasnije, na Višoj peagoškoj školi, stekao sam krucijalna saznanja iz likovne umetnosti. Pošto sam, kao i brat Buda, pohađao likovni odsek - nastavni smer, najviše mi se dopao predmet tehnologija ikonopisanja, fresaka i mozaika. Još u to vreme sam odlučio čemu ću pokloniti svoje biće u ostatku ovozemaljskog života. Malo više o tome? - Ikonopis je forma koja mora da u potpunosti poštuje crkvene kanone. Svako udaljavanje od toga je svetogrđe. Što se same tehnologije izrade tiče ona se sastoji u sledećem: ikona se radi na suvoj lipovini, orahovom ili kruškovom drvetu. Pozadinu čine lepljeni zlatni listići, glavno odslikavanje se vrši pigmentom i jajčanom emulzijom. Međutim, moje mišljenje je da je, čak i najbolja tehnička izvedba, nepotpuna bez duhovnog obogaćenja, koju ja postižem redovnim molitvama i slušanjem duhovne muzike Pavla Aksentijevića ili Divne LJubojević. Naročito želim da naglasim saradnju sa našim protonamesnikom Zoranom Maletićem, koji je uvek na raspolaganju sa žitijima, crkvenom bibliotekom i raznim reprodukcijama. Takođe, imam i blagoslov preosvećenog vladike Hrizostona. * * * Golub više od deset godina radi ikonopis, jer nema vremena za druge vidove slikarstva, kojima je, takođe, izuzetno vičan. Mnogi zidovi nose njegove svece. Način na koji radi ikone čini dugovečnim i kao takve mogu da opstanu i više stotina godina. Posebna mu je počast što raditi celivajuću ikonu,a jedna takva krasi vojlovački manastir. Na žalost, ima i jedan “tužan“ momenat - Golub se jako teško odvaja od svojih dela! Ali, saznanje da će nekom služiti kao izvor vere i podrške u teškim trenucima odagnava mu takve misli. Plemenitost ovog umetnika je primetna u svakom njegovom pokretu. NJegovo dobročinstvo i gostoljubivost zapali su za oko potpisniku ovih redova na skorašnjoj likovnoj koloniji na Milju. Te i mnoge druge vrline, najbolja su pozivnica svim ljudima dobre volje da se 30. septembra nađu u Kreativnom kulturnom klubu, kada će Golub nesebično podeliti sa prisutnima svoja znanja iz ikonopisa - za koji živi svakom svojom ćelijom!
Jordan Filipović
STARČEVAČKI ŽUPNIK JOŽEF MELER DOBIO PREMEŠTAJ: Teška srca odlazim iz Starčeva
Odlazite u drugu župu, kakvo iskustvo iz Starčeva nosite na drugo nameštenje? - Proveo sam ovde lepih pet godina sa Ivanovčanima, Starčevcima i Vojlovčanima. Iz Ivanova sam dolazio svake subote i nedelje u Starčevo zbog veronauke i svete mise. S obzirom da sam ovde služio i u periodu od 1991. do 1993. već sam poznavao vernike. To poznanstvo se obnovilo i produbilo. Vernic su na mnogo načina iskazali svoju ljubav i privrženost. Osetio sam da me poštuju i vole. Meni najviše prija kada služim duhovnoj potrebi vernika. Osim subotom i nedeljom, dolazio sam na razne pobožnosti, jer sam smatrao da je to važno za duhovni rast mojih vernika u Starčevu. Žao mi je što odlazim, vernici su mi prirasli srcu, zajedno smo ostvarili mnogo toga. U Starčevu ima oko 600 vernika ili 150 do 180 domaćinstava. Uspeli smo da popravimo crkvu, uz pomoć Misnistarstva, SO Pančevo, MZ Starčevo. Crkva je bila u vrlo lošem stanju. Prelili smo dva zvona, rekonstruisano je pročelje crkve i toranjski deo. Gde odlazite? - Odlazim teška srca, ali verujem da je to želja Boga, jer u želji poglavara vidim božiju volju. Odlazim u Padej, blizu Kikinde. Sveštenik iz Bele Crkve je napunio 75 godina i po crkvenom zakonu odlazi u penziju. Kolega iz Padeja je u Beloj Crkvi bio kapelan, pa je verovatno iz tog razoga prebačen tamo, a ja u Padej. Ko dolazi na vaše mesto? - Na moje mesto dolazi jedan mladi župnik, rukopoložen je tek pre osam meseci. Biće odgovoran za Ivanovo, Starčevo i Vojlovicu, isto kao i ja. Za sve će odgovarati, posebno za ekonomske stvari, župniku iz Pančeva. Neće imati potpunu samostalnost i mogućnost odlučivanja u pogledu finansija. Šta biste poručili Starčevcima, kako vašim vernicima, tako i ostalim stanovnicima? - Zahvalan sam Savetu Mesne zajednice Starčevo zbog odlične saradnje i njihove želje za negovanjem kulturne baštine. Takvu saradnju sam doživeo kao znak demokratije, jer katoličke vernike smatraju sastavnim i neizostavnim delom ove zajednice. Nikakve neugodne situacije nisam doživeo u ovih pet godina. Voleo bih da tako i ostane, da Starčevo uvek bude otvoreno i prema manjinama i prema manjim verskim zajednicama. Da nastavi da živi saradnja i prijateljstvo između vernika katoličke i pravoslavne vere.
D. Birak
|
E-mail: [email protected] © 2004. Webmaster
|
