Postoje i različite vrste ljubavi koje dušu ispunjavaju srećom, unose toplinu u srce i pružaju osećaj zadovoljstva i spokoja. Volimo ljude koji koji su nam bliski. Osobe koje ugledamo kada dođemo na ovaj svet. Prvi dodir majke i deteta predivno osećanje koje nas ne napušta čitavog života. LJubav koja se ne meri jer je bezuslovna i jaka. Nosimo je sa sobom hranimo, negujemo, kako bi postala bezuslovna i jaka. To osećanje nikad ne prestaje i svakim danom je sve jače i jače. Znamo ovaj neverovatni osećaj kada sve u nama skače, okreće se  i prevrće.  Leptirići u stomaku  se bude i mešaju u naše emocije. Svojom lepotom potpuno nas očaraju i zaslepe. Odjednom dobiješ krila, smeješ se i plačeš u isto vreme, sanjaš, maštaš i treperiš. I ma koliko god se trudile ne možete da ih oterate ili sakrijete. Oni svoj raskoš i toplinu predaju vašim očima i tako se sve vidi. Zbog njih se osećamo živim. Zbog njih praštamo i borimo se kada je nestane, gradimo zidove i ustajemo posle svakog pada. Zbog njih dečaci i devojčice porumene. Osmesi nam postaju širi a noge nekako nespretne. Kako se pojave tako i nestanu. I onda čekamo trenutak kada će ponovo zagolicati stomak. Kada smo ispunjeni ljubavlju svet postoje nekako lepše mesto za život. Postajemo sigurniji u sebe, bolji iznutra  i lepši spolja. Nažalost, ljubav može i da zaboli ako je neuzvraćena. Osećamo se usamljeno i izgubljeno. Tuga obuzme celo naše telo. Tada težimo da je dosegnemo i dodirnemo bar na tren. I uspećemo ako je prava iskrena i čista. Uz ljubav je lakše koračati životnim putem. Ako ovo osećanje nosimo kroz život postaćemo bolji ljudi.

            “Samo se srcem može gledati. Ono što je suštinski važno, nevidljivo je oku“, rekao je jedan pametan čovek. Zaista je tako.

Anastasia Aleksa Joavanov 8/4

* * *

            Postoji izreka: “LJubav je izgradila prošlost, objedinjuje sadašnjost i gradi budućnost“. Po mom mišljenju ova izreka veoma lepo opisuje ljubav.

            Međutim, kako ona objedinjuje sadašnjost i kako je ona izgradila prošlost Možda nije sama uspela u tome? Možda je imala malu pomoć sudbine? Sudbina spoji dve osobe a ljubav onda uradi svoje i desi se magija. Pa tako za par trenutaka u očima te posebne osobe vidiš nešto još posebnije, nešto što ne vidiš ni u jednim drugim očima. Ovako bih ja obasnila tu moć ljubavi i sudbine. Svako može da pronađe svoju ljubav, ali samo ako veruje u nju i ako je širi. Mnogi koji pronađu svoju ljubav ne uspeju da je sačuvaju. Pa tako isto koliko vas ta osoba usreći i obraduje isto vas tako može i razočarati i naterati da prestanete da verujete u ljubav. Nemojte dozvoliti da vas to obori do dna da ne možete opet da se podignete. Jer sudbina i ljubav će opet da pronađu osobu u čijem ćete očima videti i toplinu i u čijem ćete zagrljaju osetiti sigurnost. Samo nemojte da prestanete da verujete.

            Čovek treba da širi ljubav oko sebe, jer ljubav je ono jedino dobro što može nadjačati zlo. Zato je moć ljubavi veoma važna u celom svetu.

Aleksandra Petrović 8/4

Na kraju četvrtog razreda

            Još malo, pa se bliži rastanak sa našom učiteljicom. Brzo je prošlo, a sećam se kao da je juče bilo...

            Upoznali smo se pre četiri godine. Bilo je zanimljivo i pomalo teško. Tu su prva slova i prvi brojevi, pa plus, minus, tablica množenja, deljenja, čitaj, čitaj, čitaj! Nije da se žalim, idemo dalje. Sad tek vidim koliko smo bili mali i ništa nismo znali i koliko toga se nauči za četiri godine. Mnogo mi znači to što imam dobre drugare i drugarice i što pomažemo jedni drugima kad nekom nešto nije jasno. Družimo se na rođendanima koji su dosta posećeni. Svi se radujemo našoj prvoj ekskurziji. Stariji kažu da će nam biti lepa uspomena i da je to lepo druženje van škole. Nadam se,  kad budemo stariji, da ćemo se još više družiti.

            Ništa od toga ne bi bilo bez naše učiteljice koje je imala veliko strpljenje za nas.

Jelena Lukić 4/1

Učiteljici veliko hvala!

            Hvala Vam što ste znali od nas koji smo bili mali da napravite đake koji su od malih prvaka porasli u četvrtake.

            Hvala Vam za petice, četvorke, dvojke i trojke.

            Hvala za plus i minus, hvala za puta i podeli.

            Svaku sreću u daljem razredu od srca Vam želim!

            Volim Vas.

Alen Demir 4/1

Put dug četiri godine

Jedna agencija koja se zove “Život“, ona nas vodi na put koji se zove “Škola“

            Osvanuo je 1. septembar, drugari i ja smo jedva čekali da krenemo na taj put. Naš vodič na put koji traje četiri godine je Tanja Celin. Ona će nas voditi na ekskurziju gde ćemo naučiti mnogo novog i zato je mi zovemo učiteljica. Rekla nam je da je put jako dugačak i težak, ali će nam ona pomoći. Put smo podelili na četiri dela. Na tom putu će joj pomoći još nastavnica Valentina i veroučiteljica Nikolina. Krenućemo hrabro na prvi deo puta. Za početak je bilo svega: veliko pa malo slovo, ćirilica, latinica, brojevi, plus, minus, neki čudni jezik. Bilo je zanimljivo, ali se završilo. Drugi deo puta posle male pauze, krenuo je malo nespretno, jer smo zaboravili šta smo sve naučili u prvom delu. Ali nas je učiteljica podsetila. Ubrzo nam je rekla da ćemo ovaj deo puta morati malo sami uz  pomoć roditelja da pređemo, jer je zavladala neka čudna bolest. Rekla  nam je da se ne plašimo i da će nam ona pomoći, ali na daljinu. Nije baš bilo zanimljivo sam da savladaš množenje i deljenje i imenice. Ali i to sam savladala. Na trećem delu puta ova agencija nas je podelila na dve grupe. Bili smo srećni što smo ponovo zajedno sa učiteljicom. Lagano smo shvatili površinu, obim, glagole i note. Samo je učiteljici bilo teško jer je sve morala dva puta da priča. Na poslednjem delu puta, nam se pridružio i veroučitelj Rajko. Tu je bilo i ratova, ustanaka..

            Mi ne bi smo voleli da se četvrti razred završi, ali će morati. Nadam se da nećemo obrukati učiteljicu na daljem putu.

Tamara Petrović 4/1