h pravi huligane. Ja bih to rešio na svoj način. Prvo bih  uništio svu  drogu  i uhapsio one koji prodaju mladima. A drugi moj korak bi bio da svi momci idu  u vojsku i postanu časni i pošteni ljudi. Smatram da je to pravo rešenje za spas omladine  koja je krenula pogrešnim putem. Moja poruka svima je: “vodite ljubav a ne rat“.

            Činimo dobra dela, jer dobro se dobrim vraća. Budimo srećni i živimo život punim plućima.

Petar Stojić 6/1

* * *

            Vršnjačko nasilje je neželjeno, agresivno ponašanje među decom školskog uzrasta. Karakterišu ga  tuče, vređanje, verbalna i psihička maltretiranja. Dešava se u školama i može trajno da ošteti ili uništi nečiji život. To su odlike vršnjačkog nasilja. Jasna poruka nadležnih je da ukoliko trpe nasilje, učenici uvek treba da se obrate onome u koga imaju poverenje. To može da bude bilo ko iz šire ili uže porodice, to mogu da budu zaposleni u školi: nastavnici, odeljenski strarešina, psiholog, pedagog. Mladi se najčešće obraćaju svojim drugarima, vršnjacima, ali nažalost oni ne znaju kako da im pomognu, pa je važno da se obrate nekom ko može da im pomogne i zaštiti ih.

Uroš Živanović 6-1

U redu je biti drugačiji

            U redu je biti drugačiji. Svi se mi razlikujemo.

            Svi imamo mane i vrline, smo svi mi ljudi. Potpuno  je u redu  ako smo drugačiji od drugih, da li to bio fizički izgled ili kakvi smo u duši. Uvek je bitnije kako se osećamo  u datoj situaciji i kakvi smo ljudi. U redu je ako devojčice u pubertetu imaju bubuljice. Trenutno u mojim godinama najveći broj devojčica na neki način pati zbog svog fizičkog izgleda. Ponekad se pronalazim u takvim situacijama, ali me onda shvatim da je bitnije da me ljudi vole i poštuju zbog mog ponašanja. U redu je ako volimo drugačije stvari i interesovanja od svojih prijatelja. Ponekad nam je to dramatično jer nam se zbog takvih stvari putevi rastaju. U redu je ako nemamao mnogo prijatelja oko sebe jer mislim da je važnije da imamo prave osobe sa kojima možemo da volimo i dobro i loše. Na  svu sreću pored sebe imam par pravih pijatelja na koje uvek  mogu da se oslonim. Kako kažu: - jedan pravi prijatelj je kao stotinu lažnih.

            U redu je ako volimo osobu drugog pola, u redu je dobiti lošu ocenu u školi, jer sve su to  stvari za ljude. Sasvim je u redu ako smo ponekad tužni ili neraspoloženi, to je sasvim normalno, pogotovo u pubertetu kada smo svi mi osetljiviji. LJudi mogu da kažu da je u redu ponašati se zrelije u odnosu na drugu decu. Jedina stvar koja nije u redu je nasilje. Uvek sam za to da se svako nasilje prijavi bez obzira da li to bilo psihičko ili fizičko nasilje. Nikada ne treba trpeti to. Ili prijaviti ili u nekim situacijama odbraniti se.

            Poenta  ovog sastava je u stvari da se ne treba osećati izostavljeno ili odbačeno, jer svi smo mi na neki način isti, ali različiti.

N.N.

            Danas se veoma teško prihataju ljudi koji su drugačiji od ostalih. Svako od nas je drugačiji na dosta načina i zbog dosta stvari. U današnje vreme ljudi se procenjuju po tome što  se gleda ko šta oblači i nosi od garderobe, kakvu muziku slušaju, kako se ponašaju, kakvo društvo imaju. Po mom mišljelju je u redu biti drugačiji od ostalih. Zbog  toga će se ljudi lepše osećati jer slušaju muziku kakvu vole, kakva im se  sviđa, kakva im odgovara jer se oblače kako žele i kako im se sviđa.

            Ispričaću vam jedan svoj doživljaj, ako mogu tako da ga nazovem, zbog kojeg sam odlučila da se promenim i budem drugačija. Od prvog  pa možda do šestog razreda vršnjaci sa kojima idem u razred su me ismejavali i zbog toga što sam bila drugačija od njih. Do šestog razreda nisam se osećala baš lepo i prijatno zbog toga  i nisam volela sebe jer sam bila drugačija. Posle nekog vremena, shvatila  sam da je u redu biti drugačiji od svojih vršnjaka  i ostalih i da nemam razloga da ne volim sebe jer sam drugačija. Takođe, počela sam da nosim široke i dugačke stvari iako sam znala da ću biti drugačija od ostalih zbog toga jer nosim stvari kakve volim. Zbog stvari kroz koje sam prošla  i promenila u dosta bolju osobu, kažem da je po mom mišljenju u redu biti drugačiji od ostalih i da treba voleti i ceniti sebe jer smo drugačiji.

N.N.

Drug

            Drago mi je što sam pre deset godina upoznala svog druga Miloša. On je dobar i mnogo drag drug. Uvek mi pomogne kad sam u nevolji. Najviše volim da sa njim igram fudbal kad nas mame odvedu na veliki stadion. Posle fudbala na Milošev zahtev mame nas obraduju sladoledom. Volim Miloša zato što on ima dobru dušu i veliko srce, veliki je drug. Uvek sve deli sa mnom i nije cicija. Malo se ljuti kad pobeđujem u igrici, ali se brzo odljuti. Ponekad se posvađamo zbog gluposti, ali brzo jedan drugom oprostimo jer smo najbolji drugovi. Miloš će mi biti  najbolji drug šta god da se desi u životu.

Lana Nečov 4/1