Iz vaspitačke, prelazi u učiteljsku školu u Vršcu, gde je diplomirala 1986. godine. Prva učiteljska iskustva stekla je u OŠ “Jovan Jovanović Zmaj“ u Pančevu, zatim zasniva stalni radni odnos u starčevačkoj osnovnoj školi. U nastavi sa decom od prvog do četvrtog razreda radila je punih trideset godina a od nedavno je učiteljica u produženom boravku “Zvezdice“. Živi u Starčevu, u skladnoj porodici sa suprugom i ćerkom.
Kako ste se odlučili za učiteljski poziv?
- Nisam se odlučivala niti sam razmišljala čime želim u životu da se bavim, jednostavno sam se rodila sa željom da budem učitelj i radim sa decom. Moja predivna učiteljica, Olga Bukur, velikim delom doprinela je mojoj dečijoj želji da krenem njenim stopama. Nesebično ulažem sve svoje umeće i znanje kako bih deci pomogla da savladaju ne tako lake nastavne sadržaje. I ne samo to - pored obrazovnog i vaspitnog uticaja - socijalizacija, tolerancija, dobra komunikacija kao i osamostanjivanje deteta važni su zadaci nama učiteljima. Svakodnevno se susrećemo sa različitim problemima i velikim obavezama. Svi učitelji vole svoj posao, ne ističu njegovu težinu već samo svetlu stranu učiteljstva.
Kada se osvrnete unazad, 30 godina radnog iskustva. Šta vidite?
- Vidim divne ljude, moju “decu“, moje đake sa kojima pri svakom susretu obostrano ispoljavamo emocije i sećanja na divne školske dane. Vidim jednu veliku porodicu zrelih ljudi u čije živote sam pokušala da utkam čovečnost i sve vrline koje ona nosi a dobila sam puno ljubavi, pažnje i poštovanja. Sa godinama se mnogo toga promenilo, sistem školovanja se veoma izmenio, deca su danas dosta drugačija nego pre 30 godina, ali cilj je uvek isti: dati im što bolje smernice da izrastu u dobre ljude.
Recite nam nešto o radu u produženom boravku?
- Produženi boravak je organizovan za učenike prvog i drugog razreda. Ovim vidom rada roditeljima je pružena dodatna pomoć u obrazovnom, vaspitnom pogledu a takođe sigurnost i bezbednost dece. Rad u produženom boravku obavlja se u školskoj zgradi koja se nalazi na, po meni, najlepšem mestu u Starčevu - jednim delom izlazi na Trg neolita, sa pogledom na park, a sa druge strane ima ogromno dvorište gde deca svakodnevno provode vreme. Zgrada je opremljena lepim nameštajem, internetom, televizijom, video projektorom, igračkama, rekvizitima za rekreaciju i slično.
Kako izgleda jedan radni dan u Boravku?
- Prepodnevna smena počinje od osam časova a popodnevna od 13:30. Deca, svakodnevno pre dolaska u produženi boravak, odlaze na ručak u vrtić “Kremenko“, zatim se odmaraju od školskih obaveza igrajući se na Trgu ili u dvorištu zgrade. Nakon odmora radimo školske domaće zadatke, vežbamo pravopis i sve što je vezano za školske obaveze. U vannastavne aktivnosti spadaju crtanje, učenje pesmica, kreativne radionice, čitanje priča, društveno edukativne igre. Dečijim radovima obeležavamo sve značajne praznike i datume, usvajamo pravila ponašanja u grupi, timskom radu, stičemo kulturne i higijenske navike, organizujemo posete i još puno toga što je potrebno za dobro dece. Ove godine u produženom boravku uključeno je 28 učenika. Akcenat je ipak stavljen na izradu domaćeg zadatka i boravka na svežem vazduhu. Deca rado provode vreme u produženom boravku.
Da li imate neke planove za budućnost?
- Nemam nekih posebnih planova osim da radnu karijeru završim sa decom. Zahvaljujem se roditeljima na saradnji i direktoru Škole koji nesebično radi na poboljšanju uslova za rad. Mesna samouprava je, takođe, raspoložena za saradnju i pomoć koliko je to u njihovoj moći. Zahvaljujem se svim koji su dali podršku mom dosadašnjem radu sa decom.
G. Milošević