U epizodi: Ko je pravi mužjak?

Tračoslava (kukumavče na klupi u ambulantnoj čekaonici): - Ijaoooj, moj komšo, dobri komšooo! Crči ču tiii! A tek sam u vrhuncu moči! Ubiše ove nogetine i venetine, džavo ih odn’o...

Šeširdžija (sav crven u faci skrušenog pogleda): - Puf, pant, ta ne mogu ti ja niš’ utešnog reći. Ni meni ni mi je dobro, k’o da mi se srihto pritisak na sam vr’ Himalajca. Ni mi je jasno otkud, kad sam samo malo žvaknuo od oni’ domaći’ kobasica. Eto, ’el vidiš kak’ mi znoj curi niz čelo...

Grmalj (sedi u blizini i miri na kafansku megamešavinu): - A što ne probaš da malo smakneš tu šubaret’nu?! A neće ti, vala, sa njom glavet’na otpast’!? Pa, zar ne vi’š da ođe ima trista stepeni, jadan?! I što si s’ ufonj’o od to malo kobas’ca?! Da s’ pio svaki dan od Nove god’ne po kilu rakije, pit’o bi te ja...

Sponzorojka (utrča, sva nakinđurena po najnovojoj pinkmodi): - Izvinite, je l’ problem da, kao, ja uđem prva? Zn’či, žurim za medalju! A vi ionako volite da tumarate ovde. Mis’im, imam zakazano kod pedikira, manikira, pa solarijum, pilates...

Grmalj: - Viđe malu - ’oće da s’ kinđuri i jede pilet’nu, a ja da je puštam s ’volkim probadanj’ma u džigerci?! A gle kako je rasna i prsna k’o ždreb’ca - konju rep da iščupa. I što tebe takoj fali?!

Sponzorojka: - Ma, šta te se tiče neotesani smoru! Gledaj svoja posla! Ako baš hoćeš - ženski problemi...

Grmalj: - A koji to? Da t’ nije otekla jezič’na od čantranja? Što ćeš ondak kod lječnika, treba samo da t’ neko pravo muško zaljepi flasterčnu i budni bez brige. I poslje dva dana ka’ t’ skine brnj’cu, bit’ ćeš prava! Al’ neima više valjanih momaka, ne, ne... Ova današnja mladež ne zna ni palidrvca nacepat’! Evo, što ova jada može?! (obrati se mladiću u pank-fazonu).

Student (sa slušalicama na glavi stoji sa strane): - Izvinite, gospodine, šta ste rekli?

Grmalj: - Rekoh, tako mlad, a već ufitiljio! Pa, normalno, kad ništa teže od čačkal’ce ne diže...

Student: - Prvo, nisam ufitiljio, nego čekam po uput za redovan sistematski pregled. Drugo, to radim zato što se bavim triatlonom, koji iziskuje velike napore...

Grmalj: - Što reče?! Triper?! Pa, znam, im’o sam i ja to u armiji. Al’ nikda kod ljekara ne b’ iš’o zbog take sitn’ce. Ma, kleka sve leči...

Student: - Potpuno ste pobrkali pojmove. Nije ovo nikakva polna bolest, već sport koji podrazumeva plivanje, trčanje i bicikl...

Grmalj: - Što će rijeć - čista danguba! Da s’ muško, ti b’ sa mnom u bukvu, pa da vi’š šta je muka! Još kad krenu vukovi i međedi...

Student: - Da, da, zanimljiva disciplina! Modernim rečnikom nazvana safari. A u širem smislu možda i jedina ovdašnja perspektivna turistička grana...

            Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da se leče od svih posledica...

* * *

            Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što ova zima baš i nije neki bauk; Mesna zajednica hoće da osveži tortoare u centru, i da postavi ogradu ispred škole kako se nesavesni vozači ne bi parkirali na zelenu površinu; izviđači i dalje veoma aktivni, a i ljubitelji konja su se nakon podužeg tavorenja ponovo aktivirali. Nek’ im je sa srećom...

Jordan Filipović