Kao međunarodna manifestacija do sada je ugostila orkestre iz osam zemalja i preko 40 mesta. Gotovo da nema značajnijeg orkestra iz regiona a da nije bio deo naše “Starčevačke tamburice“, tako da vlada mišljenje da je i samo učešće na ovom festivalu svojevrstan uspeh.
Ove godine po prvi put od osnivanja bilo je više orkestara van zemlje nego iz Srbije. Za najbolji sastav takmičili su se: Gradski tamburaški orkestar iz Banjaluke
(Republika Srpska), Tamburaški sastav “Fermata“ iz Mohača u Mađarskoj, Tamburaški sastav “Foršpil“ iz Osjeka u Hrvatskoj, Tamburaški orkestar “Batini bećari“ iz Velikog Semikluša u Rumuniji, zatim Ansambl “Velos“ iz Novog Sada, Muzičko društvo “Kovinski bećari“ iz Kovina i muzičari iz Starčeva - Tamburaški orkestar “Neolit“.
U skladu sa propozicijama svaki orkestar izveo je program od oko petnaest minuta. Pažljivo biranim repertoarom trebalo je da odgovore izazovima da sve bude dovoljno dopadljivo i zahtevno a to nije lako jer se iz godine u godinu podižu očekivanja. Publika je mogla da uživa u kvalitetnoj muzici i pesmi a između nastupa sa bine su šarmirali i zanimljivim pričama zabavljali voditelji programa Marija Bajer i Miroslav Žužić.
Pored stalnih članova, muzičkog pedagoga Petra Pavlova, kao predsednika i profesora Budimira Stojanovića, treći član žirija bio je koncert-majstor Zoran Bugarski Brica. Žiri je doneo odluku da kao najbolji orkestar ove godine, nagradu ponese sastav iz Osijeka. Nagradu za osvojeno prvo mesto uručio je Nemanja Rotar, gradski većnik za kulturu i prilikom uručenja izrazio je zadovoljstvo i naznačio važnost Festivala sa aspekta očuvanja i negovanja kulturnog nasleđa. Drugo mesto pripalo je ansamblu iz Novog Sada, a treće sastavu iz Mohača. Titula “najboljeg instrumentaliste“ pripala je Zoranu Jankoviću iz ansambla “Velos“. Ove godine žiri je odlučio i da izrazi javnu pohvalu za “Kovinske bećare“ kao orkestar od važnosti za očuvanje muzičke baštine u Kovinu. Publika je svojim glaasovima prevagnula da i ove godine nagradu dodele domaćem TO “Neolit“.
Utisci sa festivala bili su prilično ujednačeni i puni hvale.
Branimir Šmit, iz sastava “Foršpil“ (prvo mesto):
- Nagrada je došla potpuno neočekivano. To se moglo videti i na ponovnom izvođenju kada smo kao pobednički orkestar trebali da odsviramo nešto za kraj jer nismo pre tog trenutka razmišljali o mogućem repertoaru za tu priliku. Ali, ipak smo se, naravno, snašli. Prošle godine smo bili treći ali je i tada to za nas bilo iznenađenje. Za organizaciju imamo samo reči hvale. Konkurencija je bila veoma dobra. Bilo je tu zaista kvalitetnih muzičara i pevača. Rado ćemo doći ponovo u Starčevo. Dopada nam se mirnoća i toplina takvih manjih mesta koje imaju svoju dušu.
Stefan Mihailović, Ansambl “Velos“ (drugo mesto):
- Došli smo da odsviramo svoj program i da se lepo provedemo. Nismo razmišljali o tome da možemo osvojiti neku nagradu. Organizacija je bila dobra a Starčevo je lepo vojvođansko mesto i rado ćemo doći ponovo. Sličnog je mišljenja bio i njegov kolega Zoran Janković, nagrađen kao najbolji instrumentalista, koji dodaje: - Iako sam osvojio već jednom nagradu za najboljeg instrumentalistu, pre nekoliko godina, nisam očikivao da ću je osvojiti ponovo. Pozdravljam konkurenciju i organizatore. Zaista je sve bilo na viskom nivou.
Adam Sabo, Orkestar “Fermata“ (osvojeno 3. mesto):
- Organizacija festivala nam se veoma dopada. Došli smo pre svega na dobro druženje i da čyjemo druge tamburaše jer smo čuli da je konkurencija na festivalu veoma jaka. U Starčevu smo prvi put i nadamo se da ćemo doći ponovo, koliko već sledeće godine. NJegov kolega, Mladen Silaković, dopunio ga je rekavši: - Mislim da u ime svih nas mogu reći da smo prezadovoljni. Sve je bilo zaista odlično. Dopada nam se koncept festivala. Tako nešto se retko viđa.
Mađarski sastav bio je veoma zapažen nakon festivala kada je sa članom žirija Zoranom Bugarskim do kasnih sati virtuozno izvodio popularne tamburaške kompozicije a njima su se pridružili i pojedini članovi orkestra “Neolit“. Jedan od njih, Veljko Antonijević, takođe je podelio svoje utiske: - Čini mi se da, kao što svaki festival treba da napreduje, tako je i ovaj naš bolji iz godine u godinu. Dolaze novi orkestri, ali i neki stari se poboljšavaju vremenom ili dolaze u boljim sastavima. Što se tiče nagrade publike, iako smo je već osvajali, ne mogu reći da smo je očekivali i ove godine, mada smo se spremili i za tu mogućnost. Konkurecija je bila u nekim segmentima na jednakom nivou. Neki su ipak bili malo bolji, o čemu je žiri sudio. Mislim da i mi kao sastav napredujemo iz godine u godinu pa smo počeli da aktivno učestvujemo i u takmičarskom delu. Ove godine se pun kvalitet možda nije dovoljno video zbog izabranog repertoara jer smo relativno kasno odlučili šta ćemo svirati. Čestitam ostalim orkestrima na osvojenim nagradama.
Ispred žirija utiske je podelio Budimir Stojanović:
- Tu sam od prvog festivala, ove godine po 17. put, dogodine slavimo punoletstvo. Idemo uzlaznom linijom. Kvantitet i kvalitet sastava se menja iz godine u godinu ali se može reći da festival održava dobar karakter i dobar rejting. Ove godine imali smo tri do četiri veoma kvalitetna sastava pa smo zadovoljni i repertoraski i tehnički jer se vidi napredak. Organizacija festivala je veoma dobra. Vidi se želja i volja da se sve podigne na jedan viši nivo. Od samog početka, od prvog festivala, zadržan je koncept “astalskog tipa“, što festivalu daje jedinstvenost ne samo u Banatu i u Vojvodini već možda i u svetu. Ovakav tip muzike sa tim ide ali se vodi računa da to nije kafanska atmosfera već da se drži jedna odgovarajuća težina.
Ove godine organizatoru festivala Domu kulture “29. novembar“, kao suorganizator pridružilo se starčevačko udruženje “Pagus“, koje se bavi promocijom i očuvanjem kulturnog nasleđa i razvojem turizma a tamburaški festival u našem mestu ima itekako velik potencijal upravo na tim poljima pa ga trebamo i dalje negovati i ponositi se njime.
Pokrovitelj festivala je Grad Pančevo a festival su pomogli i OŠ “Vuk Stefanović Karadžić“, preduzeće “Merac“, TUR “Apetit“, SZPR “Stoiljković“, “Panledi“ i cvećara “Škrbić“.
Marko Ivošević