Građanima se nakon uvodnog govora obratio profesor dr Dušan Šćepanović, urolog i dečiji hirurg i dugogodišši direktor eminentne dečije klinike u Tiršovoj. Pored toga što se stručno bavi ovim poslom, pre nešto više od desetak godina je i na sebi iskusio transplataciju. U Austriji mu je transplantirano srce koje mu je donirala jedna nemačka porodica nakon tragičnog gubitka sina. Zahvaljujući njihovoj plemenitosti on i danas živi i radi. Doniranje organa nakon moždane smrti je u našoj zemlji još uvek tabu tema i niko ne želi da o tome razmišlja dok ga kojim slučajem ne pogodi lično. Tada smo spremni na sve ali takvo razmišljanje nas vodi na samom dnu Evrope u rešavanju ovog problema. Od pre godinu dana pridružili smo se “Eurotransplantu“, što samo po sebi nije dovoljno. Do sada od ove organizacije uglavnom dobijamo organe ali kada je davanje u pitanju tu smo jako “škrti“ i ovakav pristup neće trajati dugo. Zbog toga je potrebno izuzetno kvalitetno zakonski urediti ovu oblast medicine kako nam ne bi i dalje umirali sugrađani, pogotovu mladi koji imaju mogućnost izlečenja.
Predrasude za doniranje organa su kod nas još uvek nepremostive iako se i crkva saglasila sa ovim načinom lečenja. U našem narodu postoji strah od preprodaje organa ili iz verovanja da se na onaj svet ide “neoštećen“. Takve predrasude treba ostaviti po strani jer život je nešto najvrednije na svetu. Čak je u jednom svom obraćanju papa Jovan Pavle je rekao vernicima da na nebo ide samo “duša“ a da organe trebamo ostaviti na zemlji. Pored njega, na skupu su govorili: predsednik Udruženja bolesnika Vojvodine, inž. Zoran Mišković, šef zdravstvene ambulante Starčevo dr. Milana Stevanović i organizator Vesna Dragojerac. Pored edukativnog, ova tribina je imala i svoj humani karakter pa je nakon nje Srbija dobila pedesetak novih donora.