Ipak, voda se tamo ne uzorkuje, jer je po mišljenju “Vodovoda“  u pitanju ista distributivna mreža i da se podrazumeva i da je tamo sve u redu, kao i u samom gradu. Možda bi trebalo, a mi smo to njima i sugerisali, da bi i u tim naseljenim mestima bilo potrebno da imaju makar po nekoliko mesta gde bi se radila kontrola vode za piće.

            Zavod za javno zdravlje po ugovoru sprovodi kontrolu kvaliteta pijaće vode u gradskom vodovodu. Na osnovu tih analiza recite nam kakvu vodu piju Pančevci i ostali građani priključeni na ovaj vodovod?

            - Voda za piće posle niza onih poblema koje smo imali pre dve tri godine daleko bolje se kontroliše, u smislu interne kontrole samog “Vodovoda“. Otklonjene su sve sporne tačke ili problemi sa kojima su se oni susretali u izvorišnim mestima, u samoj fabrici vode i u distributivnoj mreži. Negde su menjali cevi ili dotrajalu instalaciju, tako da slobodno možemo reći da je voda u distributivnoj mreži gradskog vodovoda u potpunosti ispravna i može slobodno da se koristi za piće. Ono što je bitno istaći, što i sam “Vodovod“ naglašava, briga o distributivnoj mreži “Vodovoda“ je do nivoa vodomera odnosno do ulaska u objekat. Od ulaska u objekat, bez obzira da li je javni ili privatni, nadležnost je onoga ko taj objekat koristi. Građani mogu biti spokojni i koristiti vodu za piće gradskog vodovoda kao ispravnu i zdravstveno bezbednu.

            Zavod redovno po ugovoru sprovodi sanitarnu kontrolu u obrazovnim ustanovama na teritoriji celog Pančeva. Kakvi su poslednji rezultati, kada je reč o vodi koja se koristi u Osnovnoj školi u Starčevu?

            - U okviru redovne javno zdravstvene kontrole školskih i predškolskih objekata, u okviru programa koji finansira Gradska uprava, sklapamo sa svakom školom poseban ugovor, a u okviru njega radi se ispitivanje vode za piće, briseva ruku, hrane ili peciva, ukoliko u školama postoji kuhinja ili se distribuira hrana. U Osnovnoj školi “Vuk Stefanović Karadžić“ uzorkovanje je obavljeno 7. juna. Voda je bila mikrobiološki i hemijski ispravna, a hrana i brisevi ruku su uzrokovani 21. marta. Radilo se o pecivu, sve je bilo ispravno, kao i brisevi ruku osoba koje su služile to pecivo. Imamo kontinuirani nadzor tokom čitave godine, ne rade se sva ispitivanja uvek u isto vreme. Pored samog uzorkovanja i ispitivanja u laboratoriji, imamo nadzornu posetu određenog školskog ili predškolskog objekta, gde je prisutan doktor specijalista higijene i sanitarni tehničar koji je zadužen za uzimanje uzoraka. Prvo se obiđe ustanova i pogleda, na osnovu tih zapažanja na licu mesta se predlažu mere, na primer ako higijena nije na zadovoljavajućem nivou, ako nije bilo tople vode na sanitarnim čvorovima, sapuna ili toalet papira. Odmah na licu mesta nalažu se određene mere. Dakle, mi nismo inspekcija nego interna kontrola koja ukazuje na to gde mogu da budu potencijalni rizici za pojavu bakterija. Imamo veoma dobru saradnju sa školama, a ono što je u celoj priči nama najbitnije, pošto godinama radimo javno-zdravstveni nadzor školskih i predškolskih objekata, za to vreme nismo imali ni jednu epidemiju. Mislim da smo jedini u Srbiji koji na ovakav sistemski način sprovode kontrolu u školskim i predškolskim objektima, jer ovo traje od 2005. godine.

            Zavod za javno zdravlje vodi urednu evidenciju o zdravstvenom stanju stanovništva. Od čega najviše oboljevaju deca u Južnobanatskom okrugu, na osnovu nekih podataka koje imate u poslednjih 10 godina?

            - Nažalost, sve više dece nam oboljeva, čak i od nekih hroničnih masovnih bolesti u nižem uzrasnom dobu kada se to ne očekuje: povećan krvni pritisak, koji se otkriva kod dece u okviru sistematskih pregleda školskog uzrasta i povećana vrednost masnoća u krvi i šećera u krvi, što još uvek ne govori o bolesti, ali jeste rizik da se to kasnije pretvori u bolest. Ranije su to bile bolesti koje zahvataju stariju populaciju u nekim kasnijim životnim dobima. Ovakav način života, posebno u gradskim sredinama direktno ima uzročno-posledičnu vezu na zdravlje dece. Ipak, to nisu vodeće bolesti kod dece. Vodeće bolesti kod dece školskog i predškolskog uzrasta su respiratorne bolesti, ali one se javljaju češće jer je i sama otpornost organizma najmlađih slabija. Za respiratorne bolesti ne možemo reći da imaju trend porasta, dostigle su određeni nivo, ali ono što nas zabrinjava, to je da 10% do 20% tih akutnih respiratornih bolesti ukoliko su učestale, kod te dece kasnije prerastaju u hronične bolesti, kada odrastu. Te hronične respiratorne bolesti tada mogu imati trajne posledice na njihovo zdravlje. Takođe se javljaju u manjoj meri povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora što se pripisuje tom nekom uzrastu, ali su još uvek prisutne i zarazne i parazitarne bolesti. Moram da napomenem, koliko god to zvučalo čudno, higijensko-epidemiološko stanje, kako lična tako i higijena stanovanja nisu nam baš na zavidnom nivou i to je razlog što mi još uvek govorimo o zaraznim i parazitarnim bolestima, koje možda u 21. veku više ne bi trebalo da postoje.

            Koliko su fizički deformiteti prisutni kod dece kao što su kriva kičma ili ravna stopala?

            - Nažalost, analizom u okviru podataka koje dobijamo kada radimo sistematske preglede dece školskog uzrasta, primetili smo deformitete koštano-zglobnog sistema. Tu pre svega govorimo o deformitetima kičme, stopala, ali i ostalih kostiju u organizmu. Najviše su zastupljeni deformiteti stopala. To je za nas zabrinjavajući javno-zdravstveni podatak, jer to znači da deca  malo hodaju, malo idu bosi, kod dece se ne rade vežbe ispravljanja, iako to još uvek nije trajni deformitet, već bi mogao da se ispravi plivanjem, adekvatnim vežbama i nošenjem adekvatne obuće. Drugi bitan javno-zdravstveni problem je deformitet kičme, sve tri vrste: kifoza, skolioza i lordoza (krivljenje u jednu, krivljenje u drugu stranu ili krivljenje napred). To je direktna posledica nepravilnog sedenja i dugo vreme provedeno u sedentalnom načinu života. Ti deformiteti kičme mnogo više su zastupljeni kod dečaka nego kod devojčica, te se nameće zaključak da dečaci provode daleko više vremena pored kompjutera, televizora, tableta i generalno kontinuirano sedećem položaju. Ovo su sve reverzibilne promene, a to znači da ukoliko bi se u školskom uzrastu uz adekvatnu stručnu kontrolu i podršku aktivirale fizičke aktivnosti, vežbe, sportske sekcije, plivanje, sve ovo bi moglo da se reši i ispravi. Kada se u tom osnovnoškolskom uzrastu preduzmu adekvatne mere, ta deca u kasnijoj životnoj dobi ne bi imala nikakvih zdravstvenih problema.

            Poznato je da Zavod već nudi široki spektar usluga i analiza. U poslednjih godinu dana najavljivano je i proširenje ispitivanja. Koliko je to moguće u ovom trenutku i šta je realizovano?

            - Proširenje ispitivanja jesmo planirali u delu mikrobiološkog ispitivanja površinskih voda, voda za kupanje i rekreaciju, otpadnih voda i namirnica i predmeta opšte upotrebe. Nažalost, nije došlo do većeg povećanja obima ispitivanja kome smo se  nadali. Ukupno je za oko 4% veći broj analiza koje smo uradili u prvih šest meseci u odnosu na prethodni period, što nas ne zadovoljava. Imajući u vidu da se govorilo o preseljenju u druge objekte, odnosno iseljavanju iz postojećeg prostora, ali i u ovim uslovima u kakvim sada jesmo, ne možemo u nedogled širiti obim usluga jer nemamo adekvatan prostor. Ono što ćemo uspeti da uradimo s postojećom opremom i kadrom, jeste u delu kliničke mikrobiologije za pripremu osoba za vantelesnu oplodnju. S obzirom da je država pomerila starosnu granicu osoba koje mogu da idu na vantelesnu oplodnju, da je povećala i broj puta koliko osobe koje idu na vantelesnu oplodnju a mogu da se kontrolišu o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, mi ćemo se u narednom periodu truditi da naši građani s teritorije celog Južnobanatskog okruga, sa uputom svog lekara za vantelesnu oplodnju i sa spiskom parametara koje se odnose na mikrobiološko ispitivanje i za muškarca i za ženu mogu da obave u Zavodu za javno zdravlje Pančevo. Ostali parametri iz delatnosti Zavoda u smislu ispitivanja vazduha, hrane, namirnica i ostalog za sada, nažalost, neće moći da budu prošireni.

            Jedna ste od retkih zdravstvenih ustanova koja se finansira većim delom na tržištu i koja sama obezbeđuje opremu za rad. Kako to izgleda u praksi? Imate li dovoljno opreme i stručnjaka?

            - U praksi, kada je davno započeta reforma zdravstvenog sektora 2001. godine, prvo se krenulo od zavoda za javno zdravlje, zatim se prešlo na rehabilitacione centre, pa na stomatologiju, a domovi zdravlja i bolnice još uvek čekaju krajnje rešenje kako će se finansirati. Trenutno se finansiraju po broju ugovorenog broja radnika, a mi po principu poslova za određene naručioce. Jedan deo poslova radimo za Ministarstvo zdravlja i tu obezbeđujemo oko 20 % sredstava. Jedan značajan deo poslova radimo za Republički fond za zdravstveno osiguranje u delu kliničke mikrobiologije, vakcinacija i praćenja epidemioloških indikacija gde takođe obezbeđujemo oko 20% našeg ukupnog budžeta, a ostalih 60% sredstava koje Zavod ima tokom godine obezbeđujemo radom prema trećim korisnicima - to su lokalne samouprave, javna i javno komunalna preduzeća, škole, nevladine organizacije, privatni sektor i svi oni kojima su neophodne naše zdravstvene usluge. Kadar nam je stručan, tu dobro stojimo, ulagali smo godinama u stručnost i podmlađivanje kadra, kao i u akreditacije i sertifikacije metoda prema kojima radimo. Opremu kupujemo iz sopstvenih sredstava, sami plaćamo servisiranje, etaloniramo, što je velika stavka. To je sofisticirana oprema čija popravka košta po nekoliko hiljada evra. Ono što je naš najveći kamen spoticanja, to je rešavanje prostora Zavoda za javno zdravlje, jer u ovom postojećem ne možemo da se proširimo ni da radimo. Iako bismo imali zahteva s terena da radimo više, mi se trudimo da održimo obim posla koji smo i do sada radili, da imamo adekvatnu opremu koja je ispravna, etalonirana, servisirana i akreditovane metode kojima radimo i da odgovarajući kadar da odradi. Sa sigurnošću mogu da kažem da svaki naš rezultat koj izađe iz ove kuće je validan, potpuno ispravan i kao zdravstveni i kao sudski dokument. Ostaje da čekamo bolja vremena, da rešimo problem prostora Zavoda, automatski i da proširimo opseg ispitivanja pogotovo znajući da se naša zemlja priprema za pristup Evropskoj uniji, znajući da životna sredina ima jedan bitan segment u okviru pripreme, pogotovo kad je u pitanju kontrola otpadnih i površinskih voda, kontrola otpada, vode za piće, buke, vazduha, zemljišta, sve su to matriksi koje Zavod može da radi i za koje se iskreno nadam da đemo u idućem periodu i raditi.

Violeta Jovanov – Peštanac