Ali o svim tim događajima mi razmišljamo. Obrađujemo, pitamo se. Skloni smo da svemu damo razlog. Potrebno nam je objašnjenje. Veliki, ako ne i najveći broj ljudi kada im se dogodi nešto lepo smatraju to svojom zaslugom, a za ono drugo...

            Za stvari koje nisu baš lepe po nekom opštem ili ličnom shvatanju, po svoj prilici neko mora da bude kriv. Još od malena učimo da tražimo krivca u nekom faktoru van nas samih i tako se branimo. Zato nam se čini da je najbolje kada je neko drugi kriv za sve loše što se dešava oko nas ili nama samima. Retko se mirimo sa stvarima koje nam ne donose blagostanje ili se potrudimo da izvučemo najbolje što možemo iz svega. LJudi su često ustvari nezadovoljni sami sobom pa mnogo toga procenjuju negativno.

            Za malu platu, ko je kriv? Što omladina nije vaspitana? Za to što ti je skup paradajz? Za to što je gužva u saobraćaju? Za to što kasniš? Za to što ti  je leti toplo? Za to što je saobraćajni znak naopačke već deset godina? Ko je kriv što je glasni komšija opet pustio muziku? Što neki nemaju šta da jedu? Što opet ideš kod lekara sa kesom i kovertom?

            Na svakom koraku čuje se: “LJudi su nezadovoljni, zato je tako“. LJudi jesu nezadovoljni ali da li je to adekvatno opravdanje? Više liči na izgovor. LJudima jednostavno treba krivac.

            Ko ti je kriv što se ne smeješ, što ne umeš da se raduješ?  Ko je kriv što nećeš da odeš i zamoliš komšiju da bude malo tiši, lepo, kulturno? Što ne okreneš znak? Nahrani nekoga ako možeš, a možeš. Sada ćeš pomisliti da je lakše reći nego uraditi. Onda bar ne moraš da vičeš, da psuješ, da pljuješ, da šutneš. Ne moraš da se istresaš na prodavačicu ili medicinsku sestru. Svima je teško, ali zar tako da prolaze dani? Ne treba svi da budemo nasmejani kao sa ekrana, ali toliko je besa da se oseti u vazduhu.

            Uvek je lakše da neko bude kriv, da neko drugi ispašta.Tako je lakše,ali ono što je lakše nije uvek i bolje. Nije  bolje za našu ličnost da se bar ne preispitamo da li smo mogli sami prvo nešto da uradimo? Da li nekada i mi grešimo? Da li nezadovoljstvo rađa nezadovoljstvo?                                                                        Razmislite dobro ko vam je danas i za šta bio kriv.

dipl.psiholog Maja Đurišić