Od malena je svirao harmoniku a kasnije je naučio da muzicira i na klavijaturama. Nakon mukotrpnog muzičkog puta postao je šef orkestra poznatog pevača Dragana Kojića Kebe, sa kojim sarađuje već šest godina a u nastupima je proputovao veći deo sveta. Redovno učestvuje u živim emisijama televizije “Pink“. Inače, oženjen je i otac je troje dece.

            Recite nam nešto o vašim muzičkim počecima?

            - Već u prvom razredu osnovne škole od roditelja sam  dobio harmoniku jer sam pokazivao veliko interesovanje za taj instrument. U najvećem delu muzičke karijere bio sam samouk. Još kao dečak sam svirao u folklornom ansamblu Doma kulture, uz Srđana Jelenkovića,  od koga sam naučio mnogo. Kasnije, kada sam krenuo u srednju školu, već sam imao neko iskustvo a i već sam planirao da oformim orkestar, pa po uzoru drugih muzičara počeo sam i ja da zarađujem sa harmonikom.

            Prvi orkestar?

            - Družio sam se sa braćom Mitrović čiji je otac  LJubiša već bio poznat harmonikaš a njegova deca su krenula istim putem. Oformili smo orkestar i krenuli sa vežbom. Sećam se da nam je prvi javni nastup bio u Bavaništu... Kasnije, kada smo se osamostalili i napredovali ,pridružio nam se LJubišin brat Boža, uz čije sam sugestije najviše napredovao. Tim ljudima sam najzahvalniji jer su direktno uticali na moj uspeh u muzičkoj karijeri.

            Kako se desilo poznnanstvo sa Kebom?

            - Ponekad se neke stvari u životu dese sasvim slučajno. Jednom sam, od kolege, dobio poziv da sviram zamenu na gostovanju Nataše Kojić, Kebine ćerke. Od tog dana, pa sledeće četiri godine, bio sam stalni član njenog orkestra, da bi kasnije postao šef orkestra Dragana Kojića Kebe. Od te saradnje otvorile su mi se mnoge karte u muzičkom svetu a u povodu te saradnje snimili smo duet za pesmu “Malo mi fali“. Planiram da snimim još nekoliko pesama pa da se oprobam i kao pevač.

            Usledila su brojna putovanja?

            - Evropu sam proputovao bukvalno celu, nekoliko puta. Dva puta sam sa Kebom imao turneju u Australiji: Sidnej, Melburn, Adelaida, Pert… Gostovali  smo i u Americi pet: Čikago, NJujork, Los Anđeles, Hjuston, Dalas, Las Vegas, Majami... Uvek smo našli vremena da obilazimo znamenitosti jer tamo stvarno ima šta i da se vidi. Najveći uticaj na mene je imalo gostovanje u Dubaiju povodom proslave 8. marta.

            Često gostujete na televizijama?

            - Redovan sam gost u jutarnjim emisijama televizije “Pink“ sa nastupima uživo manje poznatih pevača. Sećam se da sam na prvom nastupu imao veliku tremu, proputovao ceo svet, nebrojeno velikih koncerata uživo a onda trema u običnom studiju. Reflektori, kamere, neverovatno je koliko to utiče na običnog čoveka. Jedva je glas izlazio iz mene, prsti su se tresli da ne znam kako sam pogađao dirke. Na kraju, sve je to nekakvo sazrevanje, kaljenje, sada je sve to postalo rutina a opet, upoznao sam još puno novih ljudi što direktno utiče na moju dalju karijeru.

            Kakvi su vam planovi za budućnost?

            - Planovi su mi uglavnom vezani za muziku kojoj sam posvetio ceo svoj život. Namera mi je da snimim još nekoliko pesama i naravno da neka od njih postane hit. Stariji sin je krenuo mojim stopama i takođe svira klavijature. Već ima orkestar i imaju javne nastupe, kada još malo “sazri“  sigurno ću mu pomoći da utaba stazu za budućnost.

            Vaša poruka početnicima u muzičkom smislu?

            - Ovom prilikom bi ohrabrio sve mlade muzičare da budu istrajni, uporni i vredni. U muzičkom svetu će imati pored velikog broja lepih trenutaka isto tako i puno neprijatnih ali sve je to deo života. Ništa nije savršeno, bitno je ne posustajati jer uvek je bitan dan koji dolazi a ne onaj koji je prošao.

Goran Milošević