ПРВЕ СЕОСКЕ НОВИНЕ, ОСНОВАНЕ 1994.

Broj 20230.11.2010.

  Redakcija Starčevačke novine na kućnu adresu Glavna strana
Aktuelno
Društvo
Intervju
Komentari
Sport
Naslovna strana

 

 

 

Kultura

 

 

JUBILARNI DESETI FESTIVAL MALIH TAMBURAŠKIH SASTAVA

Decenija “tamburice“ u Starčevu

Devet tamburaških sastava iz celog regiona nadmetalo se za zvanje najboljeg. Deseti po redu, starčevački festival privukao je punu pažnju tamburaške javnosti u Srbiji

 

           

Nastup "Garavuša" iz Hrvatske

Poslednje subote u oktobru u Velikoj sali Doma kulture u Starčevu, održan je jubilarni, deseti po redu Festival malih tamburaških orkestara, već odavno poznat u tamburaškom svetu. Ovoga puta održan sa najmanjim brojem učesnika ali sa izuzetno velikim kvalitetom. I ovoga puta su se u Starčevu okupili svi oni kojima je tambura u srcu. Festival je vodio kao i do sada poznati pančevački glumac Miroslav Žužić a u tome mu je pomagala Aleksandra Potić. Tamburaši iz Mađarske, Rumunije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i naravno Srbije uveseljavali su zadovoljnu publiku do kasno u noć.

            Žiri u sastavu: Petar Pavlov (muzički pedagog), Slobodan Atanacković (profesor muzike) i Slobodan Vukadinović (eks muzički urednik) imao je izuzetno težak zadatak da od vrhunskih izvođača izabere najbolje. Prvo mesto pripalo je “Loli“ iz Beograda, koji su zvučali savršeno. Redovni učesnici iz Banja Luke su bili drugoplasirani dok je treće mesto pripalo najvećem iznenađenju festivala, “Ravnici“ iz Novog Sada, koji su toliko dobro zvučali da su takoreći jednoglasno osvojili glasove publike. Prosto je neverovatno kako obrade velikih svetskih hitova zvuče na našoj jedinstvenoj tamburici. Za najboljeg solistu je izabran Dalibor Milošević iz “Slavonskih struna“. Dokaz da se u našem mestu tambura izuzetno ceni je i taj što desetak mladih starčevačkih tamburaša nepunu godinu dana vredno “trenira“, ne bi li ikada mogli da zasviraju na ovom cenjenom festivalu.

            Zahvaljujući MZ Starčevo, Gradu Pančevu i velikom broju sponzora ovaj festival ima veliku budućnost.

            Utisci učesnika i pobednika:

            Slobodan Ilić, “Ravnica“, Novi Sad, 1. nagrada publike i 3. nagrada žirija:

            - Mi sviramo tamburaške obrade popularne muzike i modernih svetskih hitova i cilj nam je da prvenstveno tamburu približimo mladima. Nagradi se nismo nadali i drago nam je što smo tako ubedljivo pobedili u nagradi publike. Neki od nas su već učestvovali na ovom festivalu kao Tamburaški orkestar “Zorule“.

            Ivana Ketović, “Garavuše“ Kutjevo (Hrvatska):

            - Nama je ovo treći put da smo u Starčevu i sviđa nam se ovde svakako. Lagale bi kad bi rekle da se nismo nadali nekoj nagradi i žao nam je što nismo ništa osvojili ali je bilo dobrih sastava i verujemo da je žiri pravedno odlučio. Na festivalu u Deronjama ove godine dobile smo prvu nagradu za autorsku pesmu “Dame biraju“ koju smo i večeras odsvirale.

            Željka Karin Biličič, “Oton Župančič“ (Slovenija):

            - Vinički tamburaši su na ovom festivalu već treći put i svakako svaki put uživamo kada nas gospodin Jelesijević pozove na učešće. Ove godine smo fascinirani tamburašima AKUD “Lola“ i svakako da dečki sviraju daleko najbolje od svih. Nismo ni očekivali nikakvu nagradu jer su sastavi koji ovde sviraju za klasu ispred slovenačkih tamburaša koji imaju malo drugačije pesme i način sviranja.

            Spomenko Guzijan, “GTO Banja Luka“, (Republika Srpska), 2. nagrada žirija:

            - Prepotentno bi bilo da neko očekuje nagradu na ovako jakom festivalu tako da smo prezadovoljni osvajanjem nagrade i za nas je to velika čast. Jubilarni deseti festival je pokazao sve ono što Starčevo može danas da okupi u svetu tambure. Malo je festivala koji mogu time da se pohvale.

            Dalibor Milošević, “Slavonske strune“, (Hrvatska), 1. nagrada za solistu:

            - Festival je izuzetno dobar pa kao i publiku i mene su oduševile kolege iz Novog Sada svojim izvođenjem popularne muzike. Nagradi se nisam nadao tako da čak nisam ni bio prisutan na dodeli. U Srbiji sam prvi put i malo smo zalutali u Beogradu ali sad je sve super.

            Budimir Stojanović, “Lola“ Beograd, 1. nagrada žirija:

            - Imam to zadovoljstvo da sam prisutan od početka ovog festivala a bio sam čak i koordinator umetničkog programa. Do sada smo učestvovali pet-šest puta i posebno mi je drago što je moj ansambl na ovom jubilarnom festivalu osvojio prvu nagradu stručnog žirija. Pošto pratim sve festivale mogu slobodno reći da je ovaj jedan od najjačih ali se nadam da smo zasluženo osvojili prvo mesto.

            Vidomir Jelesijević, direktor festivala:

            - Svaki organizator će reći da je sve bilo odlično pa naravno i ja tako mislim. Sastavi su bili izuzetno kvalitetni i smatram da je i žiri težak posao odradio dok je publika rekla svoje. Ovo je bio jubilarni 10. festival i iz godine u godinu kvalitet je sve izraženiji.

Predrag Stanković

 

Učesnici 10. jubilarnog festivala “Starčevačka tamburica 2010“ su:

1. Gradski tamburaški orkestar Stara Pazova;

2. Tamburaški sastav "Koprive" Petrovo selo (Mađarska);

3. Tamburaški orkestar "Lale sa Moriša" (Rumunija);

4. Kulturno umetničko društvo "Oton Župančič" Vinica (Slovenija);

5. Gradski tamburaški orkestar Banja Luka (Bosna i Hercegovina);

6. Tamburaški orkestar AKUD "Lola" Beograd;

7. Tamburaški sastav "Garavuše" Kutjevo (Hrvatska);

8. Tamburaški sastav "Ravnica" Novi Sad;

9. Tamburaški sastav "Slavonske strune" Osijek (Hrvatska).

 

 

 

DEŠAVANЈA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

 

4. novembar - Tematsko veče

“Retrovizor“ u Starčevu

 

Živkov i Mrčković

 

            U dobro popunjenom Klubu, na tematskoj večeri pod nazivom “Retrovizor“ gostovao je Ljubomir Živkov, dugogodišnji novinar beogradskog nedeljnika “Vreme“, koji se proslavio istoimenom emisijom na Televiziji “B-92“.

            - Emisija je nastala na poziv Aleksandra Timofejeva, tadašnjeg urednika “Be devedeset dvojke“, koji je uprkos mom lalinskom govoru s farkaždinskim “šprahfelerom“ insistirao da ne budem samo autor nego i narator. Pa, još i da se pojavim i u “punoj“ veličini pred uperenom kamerom, što je za mene bila totalna neprirodnost. Zbog te nelagode krenuli smo sa snimanjem u automobilu i tako spontano pronašli formu po kojoj bih nedeljnu retrospektivu deklamovao dok vozim, a da mi se lik tek minimalno i povremeno nazire u retrovizoru - rekao Živkov. On je dodao da su se “Očigledno, posle dugog niza godina, na retrovizoru “ocrtavale“ i neke iskrene ali nekima neprihvatljive misli o establišmentu i eliti“.

            - Možda je to ponukalo uredništvo da mi, pod “firmom“ skresanog budžeta, s “ogromnim“ žaljenjem, “ponudi“ prekid saradnje - kazao je aktuelni kolumnista “Blica“.

            U tom kontekstu osvrnuo se i na nivo slobodnog novinarstva i zaključio da ogromna većina njegovih kolega, osim tek nekoliko njih, nije istinski nezavisna. Iako ne zna da li ih neko direktno plaća, jasno mu je da su ovakvi predstavnici “sedme sile“ veoma predusretljivi prema “poslodavcima“, ma ko oni bili, a to iskusnom i rafiniranom čitaocu ne može promaći.

            Na kraju je ovaj novinar, koji je tokom karijere mnogo putovao, konstatovao da nigde nije video toliko nerazumevanja za dobrotvorstvo kao kod nas. Predložio je i neku vrstu rešenja, poput onog kada su Japanci uslovili beogradsku vlast da poklonjeni autobusi ne smeju ulaziti prljavi u saobraćaj. Tako su perači, moravši zbog toga da neplanirano ranije ustaju, iz dosade prali i druga vozila iako nisu imali tu obavezu. Takvim malim ali postupnim promenama sistema, makar i uslovljavanjem, možda bi se krenulo s mrtve tačke kada je uređenost našeg društva u pitanju. Program je vodio kulturni promoter Momčilo Mrčković.

 

11. novembar - Promocija knjige

“Oko okean“ Jovane Svirac

 

Ješić i Svirac

 

            Talentovana pančevačka pesnikinja Jovana Svirac predstavila je svoju novu, a drugu po redu zbirku pesama. “Oko okean“ je priča o ljubavi, zamišljena kao muško - ženski dijalog. Program je vodio Darko Ješić - predsednik literarne sekcije Kreativnog kulturnog kluba.

 

14. novembar - KKK turnir u stonom fudbalu

Igra se, pobeđuje se

           

            Na devetom turniru, na kome je uzelo učešća osam parova, od toga tri “domaća“. Nagrade su, ovim redom osvojili - Miloš/Miki (Pančevo), “L Pjaf“ (Đurđevo) i Mića/Jova (Starčevo).

 

15. novembar - Koncert

Akustični ponedeljak

           

            Uigrani tandem Pinda i Mladen je ponovo učinio veselim najdosadniji dan u nedelje - ponedeljak.

 

18. novembar - Kreativci u akciji

Veljko Vulović

 

Vulović i Mrčković

           

            Veljko Vulović, istaknuti Kreativac, predstavio se večeri pod nazivom “Putovanja“. Prisutni su, uz “iće i piće“ i interesantno vođenje Momčila Mrčkovića, mogli čuti obilje anegdota o Veljkovim putešestvijama od Moskve do Amsterdama, kao i o vratolomnim zgodama, kao što je skok iz aviona bez padobrana!

 

NAREDNI PROGRAMI u KKK

(decembar 2010.)

 

četvrtak 2. 12. - 19 sati:

Tematsko veče - “Dnevnik prvog haškog zatočenika“ / DUŠKO TADIĆ;

subota 4. 12. -  16 - 19 sati:

Radionica projekta “I TI SE PITAŠ“ (otvoreno za mlađe do 20 godina);

subota 5. 12 - 9 - 12 sati:

Radionica projekta “I TI SE PITAŠ“;

četvrtak 9. 12. - 19 sati:

Književno veče - “Kako su Banaćani postali Lale“ / VITOMIR SUDARSKI, pisac, -    dobitnik novembarske nagrade Grada Pančeva;

četvrtak 16. 12. - 19.30 sati:

Promocija i video-projekcija publikacije “Pančevo u kadru“, Uređivački tim;

subota 26. 12. - 16 sati:

XI KKK TURNIR U STONOM FUDBALU;

ponedeljak 27. 12. -21 sat:

“Happy acoustic monday“ - PINDO & MLADEN;

četvrtak 31. 12. - 21 sat:

Kreativni doček 2011. - MASKENBAL (info: 064/5140494). 

POSETITE NAS - SVI PROGRAMI SU BESPLATNI

Dom kulture, na spratu

 

 

 

Šimunovački u ”Boemu”

 

Publika na izložbi

 

             U četvrtak 18. novembra u galeriji “Boem“ otvorena je izložba  slika kovinske umetnice Mirjane Šimunovački.

            Ona je rođena 1945. godine. Slikarski odsek Akademije likovnih umetnosti završila je 1968. godine u Beogradu. Nosilac je velikog broja samostalnih izložbi Pančevo, Beograd, Subotica, Sombor, Smederevo, Požarevac, Frankfurt a učesnik je mnogobrojnih grupnih izložbi u Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji.

             Posle zvaničnog otvaranja izložbe usledio je koktel uz dobar štimung tamburaškog sastava “Panuka“. Meštani postavku mogu pogledati do 15. decembra.

G. M.

 

Ponovo božićni koncert

 

            Starčevcima će i ove godine biti pružena prilika da prisustvuju božićnom koncertu u crkvi sv. Mauricija. Oduševljenje publike, dobra posećenost prošlogodišnjeg koncerta, kao i otvaranje crkve za sve Starčevce, a s ciljem afirmacije vrednosti duhovne i klasične muzike, bili su glavni motivi za organizatore. Glavni organizator je, kao i prošle godine, Zvonimir Pavlić, ispred Crkvenog odbora župe Sv. Mauricija. Koncert će biti održan 27. decembra s početkom u 18 sati.

            U izvođenju duhovnih i klasičnih melodija učestvovaće učenici profesorke Maje Đokić i mnogi mladi starčevački umetnici.

D. Mergel

 

 

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Krsna slava

ODLUKA SVETOG ARHIJEREJSKOG SABORA SPC O SLAVLJENJU I PRENOŠENJU KRSNE SLAVE

 

            Sveti arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve doneo je 15. maja 1985. godine sledeću odluku:

            - Budući da je krsna slava praznik “Male crkve“ to jest porodice, to i najmanja porodica treba da je slavi. Kad se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovo kad se oženi, dužan je da proslavlja Krsno ime, bez obzira što ga otac slavi u svome domu.

            U znak poštovanja roditelja, tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalnost slavljenja Krsnog imena, sinovi su dužni da o tome obaveste oca i zamole ga da im to blagoslovi. Ako bi otac odbio ili ne bi hteo “predati“ Slavu, sinovi treba da se obrate svešteniku u mestu gde žive, za savet i blagoslov.

            Sve odluke Sv. arh. Sabora, kanonske i crkvene prirode, koje se odnose na veru, bogosluženje, crkveni poredak i unutrašnje uređenje Crkve, punovažne su i izvršne. Prema tome gornja odluka obavezuje i roditelje i sinove i svaku porodicu ma gde se nalazila da je dužna da proslavlja svog zaštitnika, svoju Krsnu slavu.

            Krsno ime nije lična svetkovina, već porodična i ona se prenosi sa oca na sina. Isto tako Krsno ime nije slava kuće i imanja, već žive porodice, Crkve u malome.

            Krsna slava je nasledna i ne može da se menja i uzima neka druga Slava, a to se vidi i u praktičnom primeru pošto se uz pomoć prezimena i Krsne slave pronalazi i rodoslov svake porodice.

Protonamesnik

Zoran Maletić

 

 

VUKOVAC - Radovi  učenika OŠ Vuk St. Karadžić

 

Dete je dete, da ga volite i razumete

            Biti dete, da se razumemo nije lako. Sva deca imaju svoj spisak želja i prohteva i to je na prvom mestu. Ako me pitate za obaveze, e one su na drugom mestu, a ima ih, spašavaj se ko može.

            Međutim mame i tate imaju svoje želje, a njihove želje su naše obaveze i obrnuto naše želje su njihove obaveze. Sada bi trebalo biti majstor , pa uskladiti želje i obaveze i ko to uspe taj je dobar roditelj i još bolje dete. Ali, ljudi moji kako postići sve to? Torba puna knjiga, glava puna briga, nastavnici strogi i stalno nas bombarduju zakonima, teoremama, ogledima, jednačinama i nejednačinama. Međutim kad se u sve to umeša neki plavi čuperak, neka lepa curica sa krupnim, lepim plavim očima, e tad nastaje ozbiljan problem. Tada se zaboravlja sve. U glavi konfuzija u grudima srce bije, ne možeš da jedeš, ne možeš da spavaš. Ma kakve obaveze, zakoni jednačine i nejednačine, sada postoji samo jedan zadatak. Taj zadatak je, kako privući pažnju, zagolicati maštu i osvojiti srce te curice. Sada bi trebalo dati sve od sebe i ako iz ovoga dobijem peticu, ja sam odličan đak. Međutim, tu se ponovo umešao moj tata malo uz pomoć par dobrih saveta, malo uz neka slatka obećanja, uspeo da me vrati na obaveze iz uvoda ove moje priče.

 

            Ma, znate šta, ja razumem mog tatu, ali ko mene razume? Kad bi bar ona umela da me razume, da mi da neki znak, da joj srce zaigra u ritmu mog srca e, tada bi mi sve ovo bilo lako, da lakše ne može da bude!!!

Aleksandar Antić 7/2

 

Deca su ukras sveta

            Prvi moji koraci bili su nesigurni toga nisam ni bio svestan do ovog momenta. Došlo je vreme da se malo drugačije razmišlja. Mama mi stalno govori da sam njeno sunce, sreća, ljubav i sve na svetu. Meni je to uvek bilo lepo da čujem, ali nisam znao šta to ustvari znači. Televizija je sada meni pokazala šta se sve po svetu dešava. Nisam ni znao da na ovom svetu ima mnogo bolesne i nesrećne dece kojoj treba pomoć . Ja nisam osetio do sada da mi nešto nedostaje. Imam mir, zdravu porodicu, šta da pojedem, obučem i još jedna mi se želja ispunila da imam brata. Ali sada sam se zabrinuo, jer bih želeo da svi moji vršnjaci imaju isto što i ja. Da sam malo stariji voleo bih da nešto uradim, učinim organizujem nekakvu humanitarnu akciju i pomognem. Znam da to Crveni krst radi, ali nisu oni svemoćni. U svakom kutku dečije sobe postoji neka stvar koja nam ne treba, a neko sanja o njoj. Tek sada shvatam vrednost dečijeg osmeha, sreću i bezbednost detinjstva. Jasno mi je da su deca ukras svake porodice, pa i celog sveta.

Stefan Pavlov 7/2

 

Jedan član moje porodice

            Moja mama je osoba o kojoj ću pisati. Nije mi trebalo puno vremena da se odlučim, zato što je to osoba koju najviše volim i poštujem.

            Ona se mnogo trudi i zalaže da se u našoj porodici pristojno živi. Kako na poslu tako i u kući mama daje sve od sebe da sve bude u najboljem redu. Moj brat sestra i ja joj pomažemo u kući. Pored toga slobodno vreme koristi da razgovara sa nama o svim problemima sa kojima se susrećemo u školi i uopšte u životu. Gaji puno cveća, a u slobodno vreme pročita po neku knjigu. Za uzvrat od nas traži da se pristojno ponašamo, naročito prema starijima.

            Trudiću se da je na razočaram jer se posvetila nama i puno je volim.

Katarina Stevanović 7/2

 

Upoznaću vas sa mojom mamom

            Upoznaću vas sa osobom koja mi je duboko prirasla za srce. To je moja mama. Ona ima 34. godine. Ima braon oči, mali nos i blistav osmeh. Njeno ime je Danijela.

            Moja mama jednako voli mog brata i mene. Od nedavno sam počeo da je učim da radi na kompjuteru. Ona je pametna i savremena žena. Sa njom se sve dogovorim. Kada dobijem lošu ocenu, ne grdi me već pokušava da mi lepim rečima objasni situaciju. Ona radi u prodavnici pića i uvek nam kupuje lepe sokove. Veoma se lepo oblači. Valjda zato i ja imam potencijalni stil oblačenja. Ume krasno da crta. Mom bratu je nacrtala nekoliko umetničih radova. Meni ja ona kao dobra vila pošto mi sve želje ispunjava. Mnogo se zalaže oko kuće. Ja joj ponekad pomognem u tome. Ume lepo da kuva, ali zbog njenog posla najčešće nam kuva baka. Nežna je i osećajna. Ponekad se mazimo, ali najčešće gledamo TV. Vozi nas u školu i pomogne nam u svemu što nam je potrebno. Zato ja mislim da me je puno zadužila. Usmerava nas na pravi put i pokušava da nam ispuni želje koje njeni roditelji nisu mogli njoj.

            Ona je najlepše biće na planeti. Mnogo je volim i mislim da ona to oseća. Podariću joj svu ljubav koja je u mojoj moći zato što mi je obezbedila srećno detinjstvo.

Mihajlo  Gavrančić 6/1

 

Vredna pčela

 

Kad na cvetić sleti pčela,

tad od sreće cvet procveta,

opije ga cvetna boja,

a nastrada ruka moja.

 

Draga pčelo, daj nam med,

to bi bio pravi red,

ostavi se borbe tvoje,

i ne diraj telo moje.

 

Za zdravlje nam treba med,

i lepa su polja cvetna

Zato, pčelo, vredno radi

Pa će deca biti sretna.

 

                   Dragan Rulić 6/2

 

 Vrh strane

 

 

Glavni i odgovorni urednik Petar Andrejić, izdavač Kreativni kulturni klubE-mail: [email protected]

© 2010. Webmaster

Sajt je optimizovan za IE 7 i rezoluciju 1024 x 768