Kultura

VUKOVAC – Radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić

Sećaću se ovog leta zbog...

            Ovog leta putovala sam u Moskvu. Putovala sam avionom sa mamom i sestrama.

            U Moskvi su nas dočekali: baba, deda, tetka i mala sestra Jana, koju sam prvi put videla. Bila sam mnogo uzbuđena i vesela što ponovo posle dve godine idem u Moskvu. Tamo sam šetala sa babom i dedom i obilazila dosta lepih parkova. Jedan od njih je i Caričin park, gde sam obišla muzej i kuću carice Katarine druge. U muzeju sam videlu njenu venčanicu blistavo bele boje, a pored nje je stajalo odelo kralja Petra prvog. Na zidu je veliki izvezeni goblen i kraljičina slika urađena od mozaika. Na velikom šetalištu nalazi se jako zanimljiva muzička fontana , koja se poveća kad je muzika jača, a smanjuje kada je muzika tiša. Tu je mnogo posetilaca koji snimaju i slikaju čarobni prizor i uživaju dok ih kapljice fontane prskaju. Moskva je veoma lep i veliki grad prepun parkova i kulturno istorijskih spomenika.

            Mesec dana u Moskvi brzo mi je prošlo. Ja jako volim Moskvu, kad porastem možda odem tamo da živim.

Jovana Tomašević 5/1

Dani druženja

            Probudila me je glasna muzika, bio je to dan kada se slavi Sveti Panteleja.

            Prvo što sam ugledala bila je vazdušna puška u rukama moga brata, obožava da gađa mačke iako to ne bi smeo da radi. Moja mama je pravila doručak, dok je tata sređivao dvorište. Spremala sam se za odlazak u crkvu. Pevala sa Milenom i mojim veroučiteljem Oliverom, ljudi su uživali slušajući naš crkveni hor. Kao poklon dobila sam licidersko srce koje se prodavalo ispred crkve. To srce je znak ljubavi i pažnje, pa mi je zbog toga bilo veoma drago. Za slavu je došlo dosta naroda i dece. Iza crkve je postavljen najveći ringišpil i šator. U šatoru su bili pevači koji su uglavnom pevali narodnu muziku. Tu su se najviše skupljali odrasli. Sa leve strane bili su autići na sudaranje i mnogo tezgi. Tezge su postavljene ispred dvorišta, na jednoj od tezgi sam zapazila plave rogiće. Milena i ja smo kupile po jedan par stavile ih na glavu i uključile da sijaju. Bile smo kao bliznakinje, svi su nas nazvali “plave đavolice“. Od mog komšije dobile smo deset nagradnih vožnji na velikom ringišpilu. Kada smo stigle do šeste vožnje, bilo nam je muka, pa smo odlučile da siđemo. Ubrzo je došla Milica Srdić sa deda Bandijem i ponićima. Mazili smo ih i jahali. Bilo je to odlično iskustvo. Kasnije sam kupila šećernu penu. Moje društvo je navalilo i na kraju mi nije ništa ostalo, ali bar sam se smejala jer su svi bili musavi i lepljivi. Dok sam se šetala oko crkve, zapazila sam da ima dosta hrane, pića i grickalica, kao Što su pljeskavice, pice, sladoledi, suncokret i još mnogo toga. Kod kapije iza crkve prodavali su se baloni ispunjeni helijumom. Moj drug je kupio i udahnuo vazduh par puta, počeo je da priča kao beba, a mi smo se zbog toga smejali. Zatim smo svi otišli na vožnju autićima. Bio je to sjajan provod sa društvom.

            To je jedno nezaboravno veče, pogotovo kada je tu bilo sve moje društvo koje nisam videla ceo raspust. Druga uvek treba imati pored sebe, da ne bi smo bili usamljeni i tužni. Drugarstvo je nešto najlepše na svetu.

Đurđina Petrov 8/2

Pozorišna predstava na Trgu neolita

Ljiljana Stjepanović pred Starčevcima

 U sredu 25 avgusta na Trgu neolita pred starčevačkom publikom odigrana je monodrama “Gospođa ministarka“ u izvedbi poznate glumice Ljiljane Stjepanović. Savremena verzija pozorišnog komada koji je prilagođen današnjoj svakodnevici u pojedinim trenucima je publiku dovodio u smeh do suza. Ova predstava je ujedno bila poslednji događaj koji bio planiran u okviru ovogodišnjeg letnjeg programa “Dani druženja“.

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Svečano proslavljena slava Sv. Pantelejmona

Časni krst, osveštan u Jerusalimu

Sveti velikomučenik Pantelejmon, hramovna slava u Starčevu, po tradiciji je  svečano proslavljena 9. avgusta. Pripremajući se za Svetu liturgiju mesni paroh protonamesnik Zoran Maletić sa sveštenicima je dočekao Časni krst koji je u naš sveti hram uneo Hadži Nenad Miletić, a po dočeku velike svetinje osveštan je novi krst za ikonostas koji je, takođe izradio i poklonio Džadži Nenad Miletić, a oslikao o svom trošku profesor Lazović koji i naš sveti hram oslikava i  ikonopiše.

            Svetu liturgiju služili su: protojerej stavrofor Stevan Urošev, protonamesnik Zoran Maletić, protonamesnik Radoslav iz Pančeva i đakon Nenad Savić. Po završenoj svetoj liturgiji po običaju nošena je litija.

            U svojoj propovedi koju je održao prota Stevan pohvalio je bogougodno delo koje se radi u Starčevu - oslikavanje hrama. Takođe je podsetio da samo uz pomoć svih parohijana može da se izfinansira ovaj započeti posao koji treba da bude završen do avgusta sledeće godine, kada treba da bude velika proslava  stogodišnjice od završetka gradnje hrama, a ujedno i veliko osvećenje istog.

Z. M.

RIMOKATOLIČKA CRKVA

Svečano proslavljen Kirvaj

U sredu 22. septembra u rimokatoličkoj crkvi Svetog Maurica u Starčevu svečanom misom uz prisustvo mnogobrojnih vernika i gostiju obeležen je Kirvaj, dan crkve. Tim datumom stavljeno je na tačku 220 godina postojanja starčevačke crkve a prvi put je u goste došao banatski biskup Ladislav Nemet. Obeležavanju ovog značajnog datuma u goste je došlo još sedam sveštenika iz Vršca, Padeja, Gudurice, Skorenovca i Pančeva.

ISTORIJA

Župa Svetog Maurica

            Prema istorijskim podacima i crkvenim zapisima, naša župa je osnovana 1767. godine odmah nakon prvih kolonizacija ovih prostora u drugoj polovini 18. veka. Prva crkva je sazidana 1770. godine, a bila je posvećena Svetom Amadeu. Tadašnji župljani su bili uglavnom Nemci doseljeni sa juga Nemačke i zapada Češke i određen broj novih hrvatskih doseljenika. 1789. ta crkva je stradala u naletu Turaka, koji su je spalili.

            U periodu 1788-1792. u Starčevo je naseljen veliki broj Hrvata iz svih krajeva tadašnje Vojne granice i određen broj iz Bosne. Za taj period, tačnije za 1788. godinu, vezuje se i zvanična registracija župe u Starčevu. Veći broj rimokatolika je zahtevao i izgradnju nove bogomolje, pa tako 1790. počinje podizanje crkve na mestu gde se i danas nalazi. Crkva je izgrađena u čast Svetog Mauricija, hrišćanskog vojnika. Današnji izgled crkva je dobila 1870. godine. Župski dom, koji se nalazi odmah pored crkve, izgrađen je početkom 20. veka. Do sedamdesetih godina, u župskom domu u Starčevu boravili su starčevački župnici, a jedno vreme su prisutne bile i časne sestre. Zbog manjka sveštenika i redovnika u Banatu, danas Starčevo nema župnika koji živi u mestu, već našom župom upravlja župski administrator iz Ivanova. Župnici, koji su posebno ostali upamćeni među starčevačkim katolicima su don Tvrtko Tadić, pre svih, koji je tu dužnost vršio od 1964. do 1974., a posebno se istakao kako u revnosnoj službi Hristu, tako i u angažmanu, koji se ticao uključenja velikog broja Starčevaca u duhovni život svoje župe. Od ostalih, tu su župnici Ivan Rakoši, Franc Verner, koji je nakon rata bio i zatvoren, Lajoš i Mihalj Ereš, Jožef Melar i mnogi drugi, od kojih većina nije zaboravila Starčevo, pa tako posebnim prilikama dolaze u posetu svojoj bivšoj župi.

            Unutrašnjost crkve je kompletno uređena 1926. godine, pa tako danas imamo jednu od najživopisnije oslikanih crkava u ovim krajevima. U oslikavanju su učestvovali članovi Crkvenog Opštinskog veća, ugledni pojedinci i Hrvatsko crkveno pevačko društvo "Starčevo". Među najvećim darodavcima mogu se navesti familije Perak, Radočaj, Pihajlić, Coler, Brozina, Jelić, Rajković, Rozet, Graovac... a spomena je takođe vredan i Nikola Žalac, koji je zaslužan za podizanje Hristovih raspeća, koja se nalaze ispred crkve. Jedna od stvari, koja se ne može zaobići kada je reč o župi sv. Mauricija je kip sv. Ivana Nepomuka, koji je pre Drugog Svetskog Rata krasio park, da bi nakon rata ostala samo zidana kapela, a kip u obesti novih vlasti prvo skrajnut, a potom bačen. Kapela je postojala do sedamdesetih godina, kada je i ona devastirana, pa tako danas od tog svetišta nema ni traga.

            Sem veličine od 445 kvadratnih metara, možemo se pohvaliti i orguljama, koje nažalost čekaju popravku, ali su pored pančevačkih jedine preostale orgulje u ovom delu Vojvodine. Crkva ima dva nova zvona, koja zajedno teže 730 kg. Svečanost osveštenja i blagoslova zvona je izvršena u jesen 2001. Stari drveni crkveni toranj je zamenjen novim krajem pedesetih, a 2003. je obložen bakarnim limom. Poslednji radovi na spoljašnjosti crkve su završeni 2007., a obuhvatali su sanaciju tornja, krova i fasade crkve. U narednom periodu očekuje se rekonstrukcija unutrašnjosti crkve. Što se broja katoličkih vernika u Starčevu tiče, on se vremenom menjao. Sa 2000 katolika, koliko je bilo pre Drugog Svetskog Rata, usled proterivanja Nemaca 1944. taj broj je sveden na 1000. Danas imamo oko 600 vernika, uglavnom Hrvata.

            Sveta misa na hrvatskom jeziku se održava nedeljom i praznicima, a zaštitnik župe se proslavlja 22. septembra.

D. Mergel

Upoznajmo se...

Kako se zoveš?

- Jelena Katana.

Kako te zovu?

- Katana, Jeca, Eka...

Kad si rođena?

- 30. januara 1993.

Kako bi sebe opisala u jednoj rečenici?

- Osećajna i pažljiva.

Škola?

- Gimnazija "Uroš Predić".

Šta radiš u slobodno vreme?

- Izlazim, čitam, slušam muziku.

Koju muziku slušaš?

- Rok i bluz.

Omiljena pesma?

- Crystal Ship i Ain't No Love In The Heart Of The City.

Omiljeni pevač?

- Džim Morison.

Omiljena pevačica?

- Tarja Turunen.

Šta ti je važno u muzici?

- Ritam, tekst i kvalitet.

Šta te opušta?

- Šetnje, izlasci, muzika, filmovi...

Šta gledaš na TV-u?

- Filmove, kvizove i poneku špansku seriju.

Šta ne gledaš na TV-u?

- Sve ostalo.

Omiljena knjiga?

- "Evgenije Onjegin".

Omiljeni film?

- "Džejn Ejr".

Omiljeni glumac?

- Hju Grant i Srđan Todorović.

Omiljena glumica?

- Džulija Roberts.

Omiljeni sport?

- Ne volim sport.

Gde izlaziš?

- U "Had" i u KKK.

Šta je za tebe ljubav?

- Najlepša i najvažnija stvar u životu.

Šta si kao mala htela da budeš kad odrasteš?

- Lekarka.

Čega se plašiš?

- Vode.

Šta ti smeta kod drugih?

- Najviše mi smetaju foliranje, zavist i laž.

Tvoje vrline?

- Pažljiva sam i umem da saosećam sa drugima.

Mane?

- To što sam analitična i vodim računa o sitnicama.

Najbolji drugovi?

- Željko.

Najbolje drugarice?

- Sneža i Marina.

Šta bi poručila mladima u Starčevu?

- Najbolje iskoristite najlepše godine života!

Naredni programi u KKK (oktobar 2010.)

petak 1.10. - 19.30 sati:

Književno veče - “Romantično boemska Skadarlija“, KOSTA DIMITRIJEVIĆ, književnik iz Beograda;

petak 8.10. - 20 sati:

Kreativci u akciji - “Putovanja“, - storija, video... Veljko Vulović; 22 sata: DJ party: elektro-rock night;

subota 9.10. - 19 sati:

Predavanje: Sveta tajna braka po Svetom Jovanu Zlatoustom, dr Vesna O. Marković, prof. Univerziteta u Novom Sadu;

ponedeljak 11.10. - 21 sat:

Veče akustične muzike: PINDA I MLADEN;

petak 15.10. - 22 sata:

Koncert - “TETKA SUZI“, Starčevo;

petak 22.10. - 19.30 sati:

Tematsko veče - “Retrovizor“, LJUBOMIR ŽIVKOV, novinar iz Beograda;

subota 23.10. - 22 sata:

Koncert: Kr. nered, The Group i Jig;

subota 30.10. - 17 sati:

KKK TURNIR U STONOM FUDBALU.

POSETITE NAS - SVI PROGRAMI SU BESPLATNI

Dom kulture, na spratu

 Vrh strane