|
Društvo
EKOLOGIJA
Klimatske promene
Poslednja decenija 20. veka, a naročito poslednje
dve godine bile su najtoplije u poslednjih 140 godina. Da bi se razumeo
pojam klimatskih promena neophodno je razjasniti pojam klimatskog
sistema zemlje koju čine: atmosfera, hidrosfera, snežni i ledeni
prekrivač, tlo i biosfera. Klimatski sistem se menja u vremenu pod
uticajem sopstvene unutrašnje dinamike, ali i zbog uticaja spoljašnjih
faktora kao što su vulkanske erupcije, promena u intenzitetu sunčevog
zračenja i drugo. Klimatski sistem se može menjati i pod uticajem
ljudskog delovanja na pojedine komponente klimatskog sistema. Klima je
rezultat i uzrok veoma složenih fizičkih procesa i mehanizama u okviru i
između podsistema klimatskog sistema.
Emisijama koje su posledica vulkanskih erupcija
ubacuju se ogromne količine gasova u atmosferu. Ove čestice se putem
vazdušnih strujanja raznose na velike udaljenosti i na globalnom nivou
mogu delimično smanjiti dotok sunčevog zračenja do zemljine površine.
Međutim, promene atmosferskih koncentracija gasova su uglavnom posledica
sagorevanja fosilnih goriva i izmenjenih uslova korišćenja zemljišta.
Koncentracije CO2 su porasle do 370 ppm, a procenjuje se da
će biti između 540 do 970 ppm krajem 21. veka. Tokom poslednjih decenija
postaje očigledno da se klima menja, što potvrđuju rezultati osmatranja
fizičkih karakteristika atmosfere, kao i osmatranja flore i faune u
mnogim delovima planete. Poznato je da su se klimatske promene dešavale
i u prošlosti, ali ne u ovakom obimu. Kao rezultat globalnog zagravanja
atmosfere, registrovan je i globalni porast svetskog nivoa mora u toku
20. veka u opsegu 10 do 20 cm, smanjenje debljine ledenog prekrivača za
oko 40%. Do kraja 21. veka nivo mora će porasti za 0,09 do 0,88 m u
odnosu na nivo iz 1990. godine. Pojavu većeg broja letnjih i tropskih
dana i toplotnih talasa iznad većeg dela kopnenih površina. Nastaviće se
trend porasta učestanosti pojave ekstremnih padavina. Rezultati naučnih
istraživanja pokazuju da će promene klime uzrokovane globalnim
zagrevanjem atmosfere, već u prvoj polovini ovog veka imati nesagledive
štetne posledice na ukupan privredni razvoj, zdravlje stanovništva i
sigurnost materijalnih dobara, (cikloni u Americi, monsuni u Kini,
itd.). Za zemlje u razvoju, kao što je Srbija, klimatske promene
predstavljaju dodatno opterećenje, zbog čega se klimatske promene ne
mogu posmatrati samo kao globalni ekološki problem, već ih treba
razmatrati i kao faktor održivog razvoja. Kada je u pitanju
poljoprivreda i klimatske promene kod nas ne postoji sistem mera
adaptacije od klimatskih promena, a nema ni podizanja svesti kod ljudi
uključenih u primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Nemamo alternativnu
izgradnju sistema za navodnjavanje, mora se pod hitno promeniti naći
obrade zemljišta i način gajenja poljoprivrednih kultura, posebno u
odnosu organskog (stajskog) i mineralnog đubriva, naravno u korist ovog
prvog. Treba kupovati samo prirodne, organske proizvode, bez ili sa što
manje ambalaže, radi uštede električne energije, kupovati uređaje
energetske klase “A“.
Na kraju, treba reći da nisu samo fabrike te koje
zagađuju planetu, već su uzrok tome potrošački umovi koji podstiču
nepotrebnu i nesavesnu proizvodnju.
dipl. ing. Vlado
Savić
Škola
praktičnog pčelarstva
Na inicijativu pčelara-početnika
Društva pčelara Starčevo, organizovana je škola praktičnog pčelarstva na
temu: anatomija pčela, prirodni nagoni i ponašanje pčela, tehnologija
pčelarenja, praktičan deo pčelinjih radova, proizvodnja matice uz pomoć
“jenter“ aparata i priprema društva za bagremovu pašu. Predavanja su
održali predsednik društva Pera Šic i drugi članovi predsedništva.
Praktičan deo nastave održan je u pčelinjacima Paje Oreškovića i Pere
Šica. Kurs su veoma uspešno pohađali mladi članovi udruženja: Mladen
Anđić, Đura Šera, Franja Stana, Nebojša Stana, Jovica Adamović, Miroslav
Adamović, Živko Lalović, Zlatko Jovanović, Zoran Vasić i Dragan Paulić.
Berba
grožđa
|
Na ovoj fotografiji nastaloj šezdesetih godina,
nalaze se Starčevci, berači grožđa. Reč je svakako o jednom od tada
mnogobrojnih starčevačkih porodičnih vinograda. U ovom slučaju u
pitanju je vinograd familije Šoštarić, koji se nalazio u Belom
bregu, na mestu zvanom Sedlar. Domaćica, Roza Šoštarić, okupila je
tom prilikom desetak berača koji su tog septembarskog dana,
zadovoljni nakon obavljenog posla, zajedno pozirali ispred
fotoaparata.
Na slici stoje sleva: Terezija Šoštarić, Mara
Barašević, Mara Pavlović, Kata Ivanković, Đurđevka Nikolić (udata
Grgić), Mile Badanjak i Slavko Gajer. U donjem redu čuče, sleva:
Anica Barašević (udata Ruptak), Nikola Barašević, Steva Tajšler,
Mara Blaženić, Paja Blaženić i Kajka Blaženić.
Starčevci su nekada imali mnogobrojne vinograde.
Jedni kod drugih su išli na ispomoć prilikom berbi grođda, a to je
bila lepa prilika za druženje i zbližavanje ljudi, tako da nošenje
kotarica i punjenje buradi grožđem nije bio veliki napor. Nažalost,
danas je malo vinograda u Starčevu, a samo pojedine familije su
poznate po dobrom vinu. Mesta gde su vinogradi nekada bili
pretvorena su u njive, a na nekima se danas nalaze kuće. Pošto
vinogradi zahtevaju dosta posla i posvećenosti, oni su zapuštani, pa
se tradicija vinogradarstva nije održala.
D. Mergel |
 |
Upoznajmo se...
 Kako
se zoveš?
- Dušan Radoičić.
Kako te zovu?
- Dule.
Kad si rođen?
- 19. januara 1990.
Kako bi sebe opisao
u jednoj rečenici?
- U jednoj rečenici se ne mogu opisati...
Škola?
- Završio sam ETŠ.
Šta radiš u slobodno
vreme?
- Šetam se po Starčevu.
Koju muziku slušaš?
- Sve što slušaju mladi.
Omiljeni pevač?
- Darko Lazić.
Omiljena pesma?
- "Zapisano je u vremenu".
U muzici ti je
važno?
- Važno mi je da se pronađem u pesmi.
Šta te opušta?
Spavanje.
Šta gledaš na TV-u?
- Seranove.
Šta ne gledaš na
TV-u?
- Latinoameričke serije.
Omiljeni film?
- "Zelena milja".
Omiljeni glumac?
- Sergej Trifunović.
Gde izlaziš?
- U rodnom selu...
Omiljeni sport?
- Fudbal!
Šta treniraš?
- Fudbal.
Za koga navijaš?
- Za Crvenu zvezdu.
Šta si kao
mali hteo da
budeš kad odrasteš?
- Moj tata.
Šta je za tebe
ljubav?
- Nedostižan san.
Šta ti smeta?
- Etikete na majicama.
Čega se plašiš?
- Starosti.
Tvoje vrline?
- Emotivan.
Tvoje mane?
- Nervozan.
Najbolji drugovi?
- Darko, Erda, Stefi...
Šta bi poručio
mladima u Starčevu?
- Poručio bih im da se ugledaju na Peđu Vulovića, jer je
frajer... :)
Vrh
strane
|
