Društvo

ANKETA SN: Podržavate li besplatnu podelu akcija svim građanima?

Da, ali pod uslovom...

 Mišljenja naših sugrađana su podeljena: neki uopšte nisu za to, neki u potpunosti podržavaju ovaj predlog Vlade, a neki, pak, uopšte ne veruju da će do besplatne podele akcija i doći

Darjan Fabijan	Nenad Jovanović	Vladan Nikolić	Canko Dinić
Radojko Stamenković	Zlatko Vujović	Ljubiša Mitrović	Dušan Škrbić

Darjan Fabijan:

- Ja radim u Rafineriji i ta podela akcija meni ne odgovara. Razlog je to što će neko ko ima 18 godina i nigde nije radio dobiti isto onoliko akcija kao i ja, a ja radim već 5 godina. Meni i ostalim radnicima Rafinerije to ne odgovara i mi štrajkujemo zbog toga.

Nenad Jovanović:

- To je jako komplikovana stvar, mislim da od toga neće biti ništa. Nemam uopšte neku nadu da će se to ostvariti.

Vladan Nikolić:

- Mislim da tako nešto država treba da  uradi. Podržavam proces podele akcija u potpunosti i nadam se da će se ostvariti.

Canko Dinić:

- Mislim da je to katastrofalan potez gospode iz Ministarstva. Oni bolje znaju zašto je to tako nego ja. Ja sam običan proizvodni radnik, koji zna neka svoja prava i obaveze. A oni gore koji sede, sebi daju za pravo da  znaju više od nas. Međutim,  nisu u pravu i dokazaćemo to na kraju.

Radojko Stamenković:

- Ja sam ostao bez posla sa 37 godina radnog staža i imam akcije u “Gaju“ od kojih nemam nikakve koristi. Ne znam da li će od akcija koje budu podelili,  ljudi koji ih dobiju imati neke koristi. Malo sam skeptičan, jer možda je to samo prazno slovo na papiru.

Zlatko Vujović:

- Ako dobijemo te akcije biće dobro. Podržavam taj korak i mislim da je to ispravan potez. Svi građani zaslužuju da dobiju besplatne akcije.

Ljubiša Mitrović:

- Mislim  da  akcije treba da se daju građanima, jer ima mnogo ljudi koji su radili godinama u raznim firmama, pa nisu ništa dobili. Ja sam radio 25 godina u “Azotari“, pa nisam dobio akcije. Trebalo bi da se akcije dodele svim građanima, da se ljudi malo obraduju.

Dušan Škrbić:

- Mislim da bi akcije trebali da dobiju oni koji su radili, a oni besposleni ne bi trebalo. Podržavam taj korak ali u slučaju da prednost imaju oni koji su radili i oni koji su ostali bez posla.

Maja Vulović
Foto: G. Milošević

MONITORING AEROZAGAĐENJA

I PROCENA UTICAJA NA ZDRAVLJE STANOVNIKA STARČEVA

            U ranijim brojevima ”Starčevačkih novina” pisali smo o aerozagađenju, kvalitetu vazduha i monitoringu kao sistemu za merenje i prikupljanje svih podataka raspoređenih po mernim mestma opštine Pančevo. Ovaj put čitaoce ćemo upoznati sa monitoringom aerozagađenja i procenom uticaja na zdravlje stanovnika Starčeva.

            Posetićemo se još jednom šta je monitoring. Monitoring predstavlja sistem sukcesivnih osmatranja elemenata životne sredine. Sam monitoring je zapravo prikupljanje podataka o prisustvu i distribuciji zagađivača, kao i praćenje emisije i imisije, izvora aerozagađenja, njihovog rasporeda i transporta zagađivača.

            Da bi običnom čitaocu pojasnili neke stvari, sam termin ”emisija” jeste ispuštanje zagađujućih materija ili energije individualnih i/ili difuznih izvora u životnu sredinu. Za razliku od emisije, imisija koju često puta mešamo sa emisijom je zapravo koncentracija zagađujućih materija i nivo energije u životnoj sredini kojom se izražava kvalitet životne sredine.

            Geografski položaj, kao i klimatske prilike Starčeva pogoduju kulminaciji polutanata, čak i onda kada su im koncentracije niske. Ocena stanja zagađenosti vazduha vrši se prema Pravilniku o graničnim vrednostima imisije. Pravilnik ne uzima u obzir delovanje na zdravlje ljudi, već svaki polutant prati pojedinačno, tako da se ne uvida mogućnost štetnog delovanja na zdravlje ljudi. Podaci dobijeni na osnovu monitoringa su često nedovoljni ili neprakticni da bi se utvrdile ljudske izloženosti. Ni jedan monitoring ne daje potpune podatke o aerozagađenju u određenom vremenu i prostoru.

            Zbog loše ekonomske situacije i sve manje materijalnih sredstava koja se izdvajaju za monitoring životne sredine, moguće je očekivati da se na osnovu rezultata prikazanih mnoga merna mesta, pa i merno mestu u Starčevu pokažu kao malo zagađena i izbace iz monitoringa, što bi za Starčevo i njegove stanovnike bilo veoma opasno i nemerljivo. Najprecizniji metod pri utvrđivanju delovanja polutanata iz vazduha na zdravlje je izvodenje epidemioloških studija, što u Stračevu još nije urađeno.

            Tendencija je da se žitelji Starčeva svakodnevno izveštavaju o dnevnim vrednostima aerozagađenja, kao i vrednostima indeksa kvaliteta vazduha. Na žalost jedina mogućnost i jedina izvešavanja o navedenim vrednostima su putem ”Starčevačkih novina” jednom mesečno.

            Sveukupni cilj monitoring aerozagađenja odnosi se na pravovremena saznanja o kvalitetu vazduha radi smanjenja štetnih emisija u atmosferu.

            Procena uticaja na životnu sredinu zakonom je definisana kao preventivna mera zaštite životne sredine zasnovana na izradi studija i sprovođenja konsulracija uz učešće javnosti za ciljem da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji određenih projekata na život i zdravlje ljudi, floru i faunu, vodu zemljište, klimu, vazduh, materijalna i kulturna dobra i utvrde predložne i odgovarajuće mere kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti.

dip. ing. Vlado Savić

FRAGMENTI ISTORIJE (3)

 BANJAŠI, NEMCI I ENGLEZI U PESKU NERE TRAŽILI ZLATO

Ispirači zlata u Banatu

           Malo je poznato, ali zapisano jeste, da je jugoistočni Banat bio i Eldorado za lovce na zlato. Vršačke planine nisu zlatonosne, u njima svetluca samo mineral liskun, koji je zaslepeo novinare, a oni brže-bolje najavili zlatnu groznicu. Nasuprot tome, reka Nera i njene pritoke skrivale su sjajne odbleske, a možda to i danas čine.

            Ne zna se tačno otkad se zlatonosni pesak ispira iz korita Nere i njenih pritoka Zlatičkog i Mijajevog potoka, ali se smatra, na osnovu arheoloških istraživanja, da su se ovim mukotrpnim poslom bavili još u preistoriji. Kasnije, zahvaljujući ažurnim hroničarima, istorija nije prećutala tragače za zlatom. Samo od 1812. do 1817. u istočnom i južnom Banatu isprano je zlata u vrednosti ondašnjih 1.226 dukata i 51 groša. Obaveznim otkupom, dragoceni metal je dobrim delom dospeo u oravičku državnu kovnicu.

            Tadašnje vojno-graničarske vlasti, u želji da intenziviraju ovu za državnu ekonomiju visokoprofitabilnu delatnost, u prvoj polovini 19. veka, u blizini sela Kusić, na sprudu izmedu mlinskog kanala Jaruga i reke Nere, danas poznatog kao potez Ćirit, naselile su oko 40 porodica rumunskih Cigana - Banjaša iz Erdelja. Njihov isključivi zadatak bio je da eksploatišu Neru i njene zlatom bogate pritoke. Banjaši su bili vični ovom poslu jer su se njime bavili i u zavičaju.

            Jedan letopisac zapisao je da su govorili ciganski jezik, sa dosta rumunskih jezičkih pozajmica, i da su lepo uređenim kućama i kratkim ulicama formirali seoce u kojem su “živeli odvojeno i nisu se mešali sa starosedeocima“. Iz matičnih knjiga (redovno su vođene od 1849, a starije su godinu dana ranije spalili Mađari tokom revolucije) saznajemo da su bili pravoslavne vere, te da su se venčavali u mesnom srpsko-pravoslavnom hramu svetog Nikole i da su sahranjivani na pravoslavnom groblju. Venčavali su se relativno mladi, često i pre navršene 16. godine, a mladicima bi za ženidbu obavezno birali devojku iz porodice koja je takođe ispirala zlato.

            Zlato se iz Nere i njenih pritoka vadilo na dva načina, kopanjem i ispiranjem. I zvanična administracija, pa i crkvene vlasti, tačno su navodile ko je bio “zlatoispiratelj“ a ko “zlatokopatelj“. Na osnovu istorijske građe, Banjaši su zlatonosni pesak ispirali uz pomoć malog drvenog korita koje je na dnu bilo obloženo gustom pređom, sličnom onoj od koje se prave džakovi. Koristili su i lopatu, ašov i motiku. Mukotrpan posao iziskivao je veliki fizički napor, i to u uslovima koji su bitno uticali na zdravlje. Umirali su mladi, najčešće od “vrućice, suve i vodene bolezni“, suvog kašlja i šloga. Retki su doživljavali starost. Žitelji ove kolonije imali su zajedničku slavu - Petrovdan. Kako je zapisano, slavska ikona visila je na “starom drvetu, kraj bunara, na sredini kolonije“. Svakog 12. juna pravili su “gorban“. Klali su i pekli jagnjad, i nisu ih sekli, nego lomili i jeli prstima. Slušili su i “pogače beskvasne, namazane medom“.

            U 19. veku su ispirali i kopali zlato na pomenutom prostoru i stanovnici Cigajnerderfela (Ciganskog Sela), smeštenog tik uz Neru. Prema zabelešci iz oravičkog nedeljnika “Di Bergist“, rudarski savetnik Pakman je 1846. stacionirao svoju ekipu stručnjaka na levoj pritoci Nere - Zlatičkom potoku, kako bi proverio navode prnjavorskih Cigana o bogatim naslagama zlatonosnog peska. Međutim, odustao je već posle nekoliko dana mučenja, jer je shvatio da zlata nema. Vršački nedeljnik “Rodoljub“ je 1902. objavio vest svog dopisnika iz Bele Crkve da je “nekolicina nemačkih kapitalista pokušala na obližnjoj reci Neralj da ispira zlato i postigla je lep rezultat“. Zato su tražili od ugarskog ministarstva privrede dozvolu da ispiraju zlato.

            Isti autor zaključuje da će dozvolu svakako dobiti, budući da su stručnjaci utvrdili da je “Neralj bogatiji zlatom nego ma koja amerikanska reka“. Međutim, ambiciozni planovi stručnjaka nisu se ostvarili, bar ne tom prilikom, ali interesovanje Nemaca nije izostalo. Tokom Prvog svetskog rata jedno njihovo akcionarsko društvo instaliralo je specijalni bager, ali rezultati iskopavanja nisu poznati.

            Poslednje decenije 19. veka pa sve do 1908. na Zlatičkom potoku zlato je eksploatisalo i jedno englesko akcionarsko društvo. Sve do pred Drugi svetski rat zidine njihove kancelarije stajale su neposredno ispred porte negdašnjeg srpskog manastira Kusić. Na Zlatičkom potoku, između dva svetska rata, zlato je ispirao izvesni deda Đorđe, rodom iz obližnjeg sela Zlatice. Mladost je proveo radeći u američkim rudnicima zlata. Tridesetih godina prošlog veka pošlo mu je za rukom da otkrije takozvanu zlatnu žilu. Tajnu je ljubomorno čuvao, a interesovanje je bilo veliko. U to vreme zlato je ispirao i izvesni Kurkan, Banjaš, rodom iz istog sela kao i deda Đorđe. Oni su bili poslednji kopači zlata u južnom Banatu.

            A onda je naglo opao interes za kopanje i ispiranje zlata, jer, navodno, posao više nije bio rentabilan. I česte poplave su nanosile naseljima tragača za zlatom znatne štete. Velika provala oblaka nad rumunskim Almašem izazvala je 1910. katastrofalnu poplavu u donjem toku Nere. Tom prilikom teško su stradali Cigansko Selo, Kolonija i Kusić.

            Reka je porušila sve mostove koji su Koloniju spajali sa ostalim svetom i još 21 kuću. Stanovnici su se posle katastrofe raselili po okolnim mestima. Zemljište na kojem su živeli ispirači i kopači zlata odnela je Nera. Slično je okončalo i Cigansko Selo. Mnogi su se preorijentisali na razne kurentnije zanate, a njihovi potomci još ovde žive.

Aleksandar Čupić

FELJTON – Problematika mladih u selima opštine Pančevo

... Uvedite bar noćne linije!

            U nastavku našeg istražavinja stigli smo do Jabuke i Banatskog Novog Sela. Naša “šetnja“ je dala sledeće rezultate: u Jabuci, problemi mladih se ogledaju u nedostaku finansijskih sredstava, koja su neophodna za podizanje kvaliteta života mladih, pa i ostalih stanovnika Jabuke. Mladi u Jabuci imaju malo opcija kada su u pitanju mesta za okupljanje i izlazak. Mnogi stariji, smatraju da je to veliki razlog zbog kojeg mladi često pođu lošim putem, putem droge, alkohola i kriminala. Ono što je zaista ostavilo utisak jeste želja mladih da se vrate stara vremena, kada je bilo mnogo više organizovanih okupljanja (igranki), bioskopskih projekcija i slično.

            Kada je sport u pitanju, u Jabuci mladi mogu da se bave fudbalom i rukometom. Za niži uzrast kao opcija postoji i košarka. Uslovi za bavljenje sportom nisu najbolji, ističemo nedostatak grejanja u sportskoj hali.

            Kulturni život Jabučana je mnogo življi od sportskog. U Jabuci postoje folklorna, dramska i lutkarska sekcija, koja svoje probe održava u prostorijama Doma kulture. Dom kulture jeste mesto u kojem se održava najveći broj zbivanja u selu. Organizacije i udruženja koriste prostorije Doma za održavanje svojih sastanaka, ali i tribina i drugih okupljanja u kojima je uključena i javnost. U Jabuci su registrovana sledeća udruženja: golubari, lovci, riblovci, udruženje Roma, podružnica “Vardar“, Udruženje za borbu protiv raka, Udruženje ljubitelja starih vozila “Buba“. Dom kulture je takođe mesto gde se održavaju književni susreti, izložbe, koncerti, predstave za decu i odrasle.

            Biblioteka, koja funkcioniše u okviru Doma kulture, u mnogome doprinosi razvoju kulture u Jabuci, u njoj možete dobiti potrebne informacije u pisanoj i elektronskoj formi. Kada je u pitanju korišćenje računara i interneta u zgradi Mesne zajednice nalazi se “Asocijacija za razvoj Jabuke“ gde mladi mogu da koriste internet.

            Kao i do sada, kada pričamo o selima opštine Pančevo u kontekstu zaštite zdravlja, nemamo mnogo o čemu da pričamo. Ili naprotiv, imamo mnogo? U Jabuci se gradi nova zgrada u kojoj će biti smeštena zdravstvena stanica. Trenutno su uslovi za rad loši. Jabučani smatraju da nema dovoljno lekara, da nema dovoljno ni stomatologa. Vidna je potreba za pedijatrom i ginekologom, ali od toga ništa, nego u autobus i za Pančevo, kad eto stižemo do još jedne stvari koja muči Jabučane, kao i ostale stanovnike naseljenih mesta - nefrekventni prevoz. Postoji potreba za kvalitetnijim i češćim prevozom, kao i potreba za noćnim linijama. Pri tom se ne misli samo na vraćanje iz noćnog života, danas predavanja na nekim fakultetima traju do kasno.

            U Domu kulture tvrde da će mnogo raditi na poboljšanju kvaliteta života mladih, tako što će im obezbediti više prostora za okupljanje, organizovati im tematske večeri sa aktuelnim temama, kao i tribine, radionice i razne edukacije.

            Iz Mesne zajednice takođe dolazi dobar glas da će ulagati u mlade i finansijski pomagati aktivnosti u kojima omladina može da učestvuje.

            U Banatskom Novom Selu smo naišli na prilično “ljute“ omladince, ljute upravo zato što im je teško da zadovolje svoje potrebe. Vole da žive u svom selu, ali veliki broj potreba zadovoljavaju u gradu i ljuti su što je prevoz toliko loš. Teško im je da se uklope u saobraćanje autobusa ATP-a, jer, kako kažu autobusi idu kako-kada, do Pančeva nekako, a iz grada gotovo nikako. Naravno izostanak noćnih linija vide kao veliki hendikep. Novoseljani nisu u mogućnosti da proprate neki kulturni ili sportski program u Beogradu, zato što posle nemaju kako da se vrate kući. Smatraju da im se mogućnost praćenja programa u Pančevu, Beogradu i drugim mestima mora omogućiti, jer seoske sredine, kao manje, nemaju program koji bi zadovoljio svačje ukuse i apetite.

            Primedbe su i na same autobuse, koji su u očajnom stanju. Često vrata i prozori ne mogu da se zatvore, ili ne mogu da se otvore. Autobusi su prljavi, sedišta pocepana, i neprimereni da deca u njima putuju do škole.

            Zgrada Doma kulture se renovira, što je vrlo pohvalno, obzirom na to kako je izgledala. Primećuje se da je kulturni život od pre 2-3 godine mnogo življi, a tome doprinosi i aktivan rad organizacije Alternativni kulturni klub. Novoseljani očekuju oživljavanje trenda “odlazak u bioskop“ po završetku radova na zgradi Doma kulture.

            Ukoliko žele da žive po principu “u zdravom telu, zdrav duh“, mogu da biraju između folklora, karate, fudbala i aerobika. Ili da sami osmisle svoju rekreaciju.

            U selu postoji zdravstvena stanica sa 4 lekara opšte prakse i jednim stomatologom na 7.000 stanovnika. Čuli smo nemalo pritužbi na ljubaznost medicinskog kadra. Pohvalno je da u Novom selu postoji privatna stomatološka ordinacija, pa bar ne moraju da putuju u Pančevo.

            Svuda čujemo istu priču, koja se svodi na nedostatak novca. Čujemo i to da su svi nadležni voljni da ulažu u mladež na kojima svet ostaje. Nešto tu ne štima, omladinci u selima su uglavnom nezadovoljni. Učinimo nešto pre nego postane zaista velika gužva u gradu.                     

            Sve ideje koje imate, u vezi sa ovom temom, možete poslati na e-mail: [email protected].

(nastaviće se)

Daniela Maksimović

IZVIĐAŠTVO

Lipsus 2007.

Ekipa Mešano meso

            U četvrtak, 1. novembra dva člana starčevačkog Odreda izviđača krenuli su na do sada najudaljeniju destinaciju - u daleku Rijeku. Ovo je bilo ujedno i prvo učešće srpskih skauta u Hrvatskoj. Ponovo zahvaljujući Odredu izviđača “Kolubarac“ iz Lazarevca i jednom od najvećih preduzeća u našoj zemlji “Kolubari“, na hrvatsko primorje su krenuli izviđači iz Lazarevca, Beograda, Bele Palanke, Niša, Smederevske Palanke i  Starčeva.

            Iako dugo pripremana ekipa OI “Nadel“ nije uspela da ode u punom sastavu, zbog iznenadnog otkazivanja nekih članova, pa je na licu mesta napravljena mešovita ekipa sastavljena od dva člana iz Starčeva, dva iz Bijeljine i jednog iz Lazarevca. Zbog ovako mešovitog sastava ime ekipe je bilo “M(je)šano meso“. Posle nekoliko pređenih kontrolnih tačaka, ova ekipa je odustala od daljeg takmičenja zbog pomanjkanja entuzijazma. Učešće na ovom takmičenju bilo je izuzetno teško zbog nepristupačnog terena (čuveni Gorski Kotar) i velikog broja različitosti u načinu rada ova dva saveza, pa i manjeg broja nepoznatih reči (stručna terminologija). Ipak, iskustvo koje su doživeli srpski izviđači je veliko. Zadaci su prikupljeni, reči dešifrovane, pa će iduće godine biti većeg uspeha. Treba dodati da je najjača ekipa iz Srbije predvođena eks-starešinom Saveza izviđača Srbije, i u kojoj su svi članovi instruktori drugog i trećeg stepena osvojila tek sedmo mesto. Iako je bilo blagog straha od odlaska u Hrvatsku, on je vrlo brzo nestao jer su se hrvatski izviđači pokazali kao izuzetno dobri domaćini. Gradom smo šetali u uniformama sa srpskim obeležjima, a da nas niko nije čak ni popreko pogledao. Standard u ovom delu Hrvatske je veoma visok a Rijeka i Opatija u kojoj smo takođe bili su jako lepi gradovi. Na povratku,  srpski kontigent je od nekoliko poziva prihvatio Kutinu u koju je svratio i obišao tamošnje izviđače. Na insistiranje domaćina u izviđačkom kampu Dušnik (veoma sličan našem Rajcu) bila je pripremljena gozba kojoj su se srpski skauti odazvali. Utisci su mnogo lepši nego što su bili očekivali.

Predrag Stanković

Memorijal “Ivica Pranjić“

            Odred izviđača “Nadel“ već tradicionalno pri kraju jeseni, održava izviđački višeboj samo za ekipe starčevačkog Odreda. Ovaj višeboj je posvećen na nekadašnjeg tragično preminulog starčevačkog izviđača Ivicu Pranjića.

            Pre početka takmičenja, brđani OI “Nadel“, zajedno sa članovima porodice Pranjić, položili su cveće na grob njihovom prijatelju, koji je svima ostao u sećanju kao požrtvovan i iskren drug, jedan od najboljih izviđača u nekadašnjem starčevačkom izviđačkom odredu “Jovan Veselinov Žarko“.

            Takmičenje je počelo u 16 časova, jer je ideja, koju je predstavio Marko Ivošević, koji je i pripremio zadatke, bila da to bude noćni višeboj i jedno novo iskustvo. Pošto je pao i prvi sneg, a i zbog samih uslova takmičenja, učestvovale su samo starije ekipe. Trasa nije bila duga, okolina centra sela i jedna kontrolna tačka u mrklom mraku - na hipodromu. Sreća da je to bilo u belini snega, ali izviđači su ionako snalažljivi... Zadaci su bili prilagođeni uslovima na terenu, tako da su uglavnom završavani u toplom Kreativnom kulturnom klubu uz topao čaj i sendviče kuvara Joce i Davorice. To su bile skice i testovi iz izviđaštva i prve pomoći.

            Veoma zanimljive i korisne nagrade za prvoplasiranu ekipu “Termiti“ pod vođstvom Ivane Simić - svaki član dobio je kompas, drugoplasirana ekipa “Veseli pevci“ koju je vodio Uroš Vicanović, osvojila je baterijske lampe i trećeplasirana ekipa “Nepobediva trojka“ Aleksandra Stankovića dobila je izviđačke marame. Ivana Simić je pohvaljena kao najaktivniji vodnik, a ona je, pored toga što je dobar izviđač, i odličan učenik i aktivno se bavi sportom.

            Još jedan višeboj je uspešno prošao. Deca su zadovoljna nagradama, a brđani su se podsećali dogodovština sa prošlih akcija, naročito onih kada je sa njima bio i njihov  Picek, uvek spreman da pomogne, nasmeje, pun vedrog duha i pozitivne energije... Na žalost, ostaju samo sećanja, ali će on uvek biti sa izviđačima, jer je on deo starčevačkih izviđača - stariji su ga poznavali, a mlađi ga upoznaju tek kroz priču o njemu.

Daniela Jajić