Internet izdanje broj 152 od 30. novembra 2006.

Kultura

ODRŽAN 6. MEĐUNARODNI FESTIVAL TAMBURAŠA

 Osiječani najbolji tamburaši

Pobednici iz Osijeka

            Ove godine, po šesti put, u Starčevu je 4. novembra održan Međunarodni festival malih tamburaških sastava. Starčevo je bilo domaćin orkestrima sa prostora bivše Jugoslavije - iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore kao i susednih zemalja - Mađarske i Rumunije. Publici se predstavilo 12 malih tamburaških sastava u takmičarskom i jedan u revijalnom delu. Brojna publika u sali Doma kulture uživala je u preko pet sati kvalitetne tamburaške muzike.

            Učesnici Festivala su bili::

1. TO KUD “Abrašević“ Pančevo;

2. Plavski tamburaši - Plav, Crna Gora;

3. Tamburaški orkestar “Racke žice“ - Mađarska;

4. Tamburaški orkestar “Lale sa Moriša“ - Čanad, Rumunija;

5. Tamburaška skupina “Viniški tamburaši“ - Vinica, Slovenija;

6. TO GKUD “Kosta Abrašević“ - Bačka Palanka;

7. Orkestar “Đelem, đelem“ - Subotica

8. Tamburaški orkestar “Banja Luka“;

9. Tamburaški sastav “Garavuše“ - Kutjevo, Hrvatska;

10. VIS “Pljevaljski tamburaši“ - Pljevlja, Crna Gora;

11. Orkestar “Kumanovski tamburaši“ - Kumanovo, Makedonija;

12. Tamburaška škola “Batorek“ - Osijek, Hrvatska.

            U revijalnom delu programa nastupio je Tamburaški orkestar “Zorule“ iz Novog Sada.

            Žiri, koji su činili Petar Pavlov (muzički pedagog, predsednik žirija), Sobodan Atanacković (profesor - kompozitor), Radomir Grujičić (dugogodišnji primaš u tamburaškom orkestru RTS-a), Zdenko Obad Šćitaroci (bivši šef tamburaškog orkestra RTS Novi Sad) i Slobodan Vukadinović (Radio Pančevo), izglasao je sledeće:

            Prvo mesto zauzela je Tamburaška škola “Batorek“ iz Osijeka;

            Drugo mesto zauzeo je  Tamburaški orkestar “Banja Luka“;

            Treće mesto podelili su Tamburaški orkestar “Lale sa Moriša“ iz Čanada (Rumunija) i TO GKUD “Kosta Abrašević“ iz Bačke Palanke.

            Za najboljeg primaša  proglašen je  Franjo Slavko Batorek, osnivač Tamburaške škole “Batorek“ iz Osijeka.

            Nagradu publike osvojio je sastav “Garavuše“ iz Kutjeva (Hrvatska).

* * *

            O starčevačkom festivalu, učesnici su rekli:

            Željka Karin-Biličić, Tamburaški sastav “Viniški tamburaši“ Slovenija:

            - Jako smo zadovoljni našim nastupom na festivalu. Ovo nam je prvi put da smo u Srbiji i jako bih pohvalili publiku i organizatora festivala. Veoma su nam se dopali “Kumanovski tamburaši“ i Tamburaška škola “Batorek“. Naša  grupa ima 30 samostalnih nastupa godišnje, od toga sviramo najviše u Sloveniji, idemo u Austriju i Hrvatsku. Nadamo se da ćemo doći ponovo.

            Franjo Slavko Batorek, vođa, osnivač i  direktor tamburaške privatne škole i orkestra “Batorek“, najbolji primaš, prvo mesto na festivalu:

            - Moja tamburaška škola “Batorek“ postoji već 13 godina i svake godine iznedri nekoliko kvalitetnih tamburaša. Imam stotinak učenika i široki izbor. Sad sam poveo  najbolje učenike, koji su opravdali moje poverenje.

            Čuo sam puno o ovom festivalu od kolega iz Novog Sada, oni su i preporučili organizatoru da nas pozove. Moram da budem subjektivan: pošto smo najbolji -  ja sam prezadovoljan! Deca su oduševljena, interesantan je ovaj nekomercijalni pristup u kome publika sedi, pije piće i uživa. Mi smo možda imali teži repertoar koncertnog profila, ali eto - prošlo je. Žao mi je što smo mi stigli ovde po noći, pa nisam video ovo lepo mesto, jer su mi prijatelji nahvalili Starčevo. Drugi put ćemo, valjda, iskreno se nadam, da dođemo po danu pa da sve obiđemo.

            Sviđa mi se orkestar iz Bačke Palanke, sjajan orkestar, otprilike orkestar istog profila kao i moj. Stvarno mislim da su sjajni. Inače, mi smo svirali dosta u poslednje vreme - na festivalima u Novom Sadu, Podgorici, Banja Luci, Sloveniji, bili smo sad nedavno u Austriji...

            Škola non-stop putuje, bar jednom mesečno. To je privatna škola i meni je u interesu da se ona prezentuje na najbolji mogući način, da pokaže sve što zna i ume, zbog budućnosti škole i zbog broja budućih  učenika.

            Ivana Ketović, “Garavuše“, nagrada publike:

            - Dobro mi je bilo večeras, bile smo i lani tu i osvojile smo prvu nagradu publike, kao i sada. Iako, mogu da primetim da su prošle godine ljudi bili malo veseliji. Otprilike sve imamo po 17-18 godina, a počele smo da sviramo pre jedno 7-8 godina u muško-ženskom orkestru. Pre pet godina sam osnovala bend i eto to tako funkcioniše. Prošle godine smo bili gotovo na svim festivalima u bivšoj Jugoslaviji, a ove godine smo bile u Novom Sadu, Crnoj Gori...

            Večeras su mi se naročito dopali  “Zorule“, obožavam njih i njihove svirke. Naš album je još uvek u pripremi.

            Dragoslav Dabić, stručni rukovodilac GKUD- a “Kosta Abrašević“ u Bačkoj Palanci, 3. mesto:

            - Ovo je peti put da nastupamo u Starčevu na festivalu. Prvi put nismo bili. Večeras sam razgovarao sa predsednikom žirija Petrom Pavlovim i prvo što sam mu rekao večeras, da više nikad neću doći u Starčevo. Kaže on zašto, - pa zato što imate profesionalce! Recimo večeras, “Zorule“, pa “Panonija“... Šta ću ja tu sa decom. Šalu na stranu, oni zaista jesu dobri. To su sve učenici koji su završili muzičku školu. Sam program veoma je zahtevan, “Rapsodiju“ svirati, našeg čika Save Vukosavljeva, to je jako zahtevno, to treba raditi. Ja sam oduševljen kad sam večeras slušao Leon Kavala, svideo mi se Ćosić, prava muzika mi se sviđa, ono što je i muzički dobro. Treba negovati pravu muziku. Putujemo dosta, bili smo u Makedoniji, Kuli, Somboru, Bečeju, gde mi je pevačica osvojila prvo mesto, a orkestar drugo, u Melencima, u Zrenjaninu.

Orkestar ''Đelem - đelem'' iz Subotice

            Erhard Bende, orkestar “Racke žice“, Mađarska:

            - Prvi put smo ovde, jako nam se svidelo sve, bilo je super. Bili smo u Sloveniji, svaki mesec dolazimo u Srbiju da sviramo, jer kod nas u Mađarskoj je tamburaška muzika u manjini, nema toliko organizovanja koncerata. Organizovani smo kao orkestar i kao plesna grupa, ima više plesnih grupa koje mi pratimo i uglavnom su u pitanju srpske igre. Dopale su mi se ove cure, “Garavuše“, i zbog modernog repertoara i zbog muzike i zbog toga što sam muškarac!

            Ado Medonjanjin, vođa orkestra “Plavski tamburaši“, Plav, Crna Gora:

            - Ovo je prvi put da smo ovde. Sreli smo gospodina Vidomira Jelesijevića (dir. Doma kulture - prim. aut.) u Bijelom Polju i on je izrazio želju da dođemo ovde. Nama je  bilo veoma drago i velika čast, jer smo vrlo mlad orkestar, osnovani smo pre nepunih 6 godina. Iako nemamo neke uslove, gajimo svoju tradiciju i svoju pesmu, poziv smo oberučke prihvatili. Kod vas je to razvijeno, vi imate škole, mi nemamo. Ja sam sve organizovao sam, ali smo zadovoljni. Neki kažu to je inostranstvo - nije inostranstvo, muzika spaja sve. Nadam se da ćemo doći ponovo iako smo 500 kilometara daleko!

            Spomenko Guderac, predsednik TO “Banja Luka“, 2. mesto:

            - Mi smo na “Starčevačkoj tamburici“ od samog početka uspostavljanja festivala, svake godine smo pozvani i imamo jako dobru saradnju sa Domom kulture i sa tamburašima iz Starčeva. Ta saradnja je uzajamna, znači kad god mi u Banjaluci organizujemo ili festival ili nekakav koncert, priredbu, mi vrlo rado pozivamo Starčevce da nam se pridruže i da uveličaju događaj. Isto tako se trudimo kad god dođemo u Starčevo da donesemo nešto novo iz Banja Luke. Eto, konačno smo dobili i drugu nagradu na ovom festivalu, što nam je velika čast. Tamburaški orkestar “Banja Luka“ inače radi kao veliki tamburaški orkestar. Mi samo u izuzetnim slučajevima kao što je festival malih tamburaških sastava u Starčevu, nastupamo u smanjenom sastavu, znači da nas je manje od 16 tamburaša. Inače puni ansambl broji negde oko 30-32 tamburaša, pošto su to sve amateri, zavisi koliko nas se kad skupi. Orkestar postoji kao samostalna institucija već 5 godina i pokušavamo da u Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj konkretnije dignemo tamburašku muziku na malo viši nivo i da damo na zančaju tamburaškoj muzici kroz očuvanje kulturne baštine našeg naroda i kroz prezentovanje muzike drugih naroda preko tamburaške muzike. Mi smo kao i većina tamburaških orkestara ponikli u folkloru, uz folklor zapravo, ali pre pet godina smo se odvojili od folklora, kao samostalni orkestar i od tada radimo samostalno. Naši koncerti u Banja Luci su veoma posećeni i što nam je veoma drago - sve mlađa i mlađa publika dolazi na koncerte, tako da su to uglavnom srednjoškolci i studenti. Još jedna velika stvar, za šta naš orkestar smatra da je veoma bitna, je povezivanje i saradnja tamburaških orkestara. Mi smo upravo prošlog vikenda 27-29. 10. imali treću međunarodnu tamburašku konferenciju, što je mali kuriozitet da tamburaši drže konferenciju, da ne sviraju. Mi smo po treći put bili domaćini i organizatori tog skupa, kome smo dali naziv, možda malo pretenciozno “Dani tamburaških orkestara jugoistočne Evrope. Nama su se na toj konferenciji od prošle godine još, pridružili orkestar iz Češke Republike, Slovenci su stalno tu, pa ćemo najverovatije to proširiti u Evropske dane tamburaških orkestara.

            Tomislav Đurić, šef orkestra “Lale sa Moriša“, Čanad, Rumunija, 3. mesto:

            - Naš orkestar je osnovan 1974. godine i sa uspehom radi do današnjeg dana. Učestvovali na raznim manifestacijama, kako u Beogradu u Matici recimo, u “Žikinoj šarenici“, na “Beogradskom pobedniku“, na Rumunskoj televiziji... Isključivo imamo repertoar narodnih pesama, instrumentale narodnog karaktera i naši članovi se trude da obogate što bolje repertoar sa kvalitetnim izvođenjem. Po prvi put smo na ovom festivalu i vrlo smo zadovoljni organizacijom festivala. Nadamo se da ćemo učestvovati i sledeći put. Ovde je bila elita tamburaškog sviranja, tamburaških orkestara i žiri je imao jako težak zadatak da odluči ko je najbolji. Po mom mišljenju, svi orkestri su zauzeli prvo mesto.

Maja Vulović
Goran Milošević

IZLOŽBA GRAFIKA U GALERIJI DOMA KULTURE

U četvrtak 16. novembra u galeriji “Boem“ otvorena je izložba grafike beogradskog umetnika Dragan Cohe. Ovaj umetnik je rođen u Požarevcu 1955. godine, diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu - odsek grafike u klasi profesora Boška Karanovića, kod koga je i magistrirao 1981. godine. Član je ULUSA-a od 1979. godine i član Društva likovnih umetnika Študgarta od 1986.godine. Zaposlen je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja. Više puta je izlagao na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Posle uvodne reči, druženje je nastavljeno uz koktel i razgledanje grafičkih radova.

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

10. novembar - koncert

”Čikine bombone”

            Odličan bend, kvalitetna svirka, pozitivna rokabili muzika, opuštena atmosfera oduševili su sve prisutne u Klubu te večeri. Bend koji, zaista, treba videti još koji put!

17. novembar - predavanje

Sve o pečurkama

            Profesor Aleksandar Krapez je, u izvanrednom izlaganju, približio gljive prisutnima. Prošao je sve prepoznatljive vrste, izneo sijaset podataka, odgovarao na mnogobrojna pitanja. Predavanju je “prisustvovalo“ i nekoliko primeraka skupocenih tartufa, a sve je to razlog da se sve ovo ponovi već 15. decembra, uz iznenađenje u vidu degustacije specijaliteta od pečuraka. Program je vodio Momčilo Mrčković.

24. novembar - koncert

“Stuka” u Starčevu

            Veoma dobar pančevački sastav, koji je imao nastupe i Americi, zadovoljio je ukuse ljubitelja žestokog roka.

25. novembar - filmsko veče

Pokretne slike

            Mnogo publike imalo je prilike da odgleda desetak kratkih filmova autora okupljenih u amaterski studio “Kvadrat“. Najviše filmova delo su Vladimira Guskića iz Pančeva, koji je i lično prisustvovao. Gledaoci su se posebno obradovali filmu “Švapsko groblje“, rađenom u Omoljici, a glumci su lokalna deca, koja su svojim dosetkama dovela do erupcija smeha. Ova revija je samo šlagvort za Festival amaterskog filma, koji će se održati početkom naredne godine.

Starčevci u Sivcu

FAMUS

            Ekipa sastavljena od starčevačkih i beogradskih muzičara učestvovala je na Festivalu akustične muzike - FAMUS koji je 24. novembra održan u Sivcu.

NAREDNI PROGRAMI u KKK  (decembar 2006.)

petak, 1. 12. - 21.30:

koncert: “POLIESTERSHOCK“ - (Beograd)

subota, 2. 12. - 21.30:

DISCO TEQUILA PARTY - DJ BELL

nedelja, 3. 12. - 17:

pozorišna predstava: “DNEVNIK ANE FRANK“ Beogradsko jevrejsko pozorište “Kralj David“

subota, 9. 12. - 19.30:

izložba karikature i razgovori: Predrag Koraksić CORAX

petak, 15. 12. - 19.30:

predavanje - GAJENJE PEČURAKA - dr Aleksandar Krapez

subota, 16. 12. - 22:

RAP NIGHT: “JSR clan“

petak, 22. 12. - 21.30:

koncert: “NEŠTO NAJGORE“

subota, 23.12. - 22:

DRUM & BASS NIGHT - DJ DEKI

* * *

POSETITE NAS, SVI PROGRAMI SU BESPLATNI!

 NAŠI LOKALI (EPILOG)

Baveći se temom starčevačkih lokala, u proteklih sedam meseci koliko je ovaj serijal trajao, pokušali smo da predstavimo neke od najznačajnijih prostora koje su mladi posećivali ili to i danas čine neki novi klinci.

Počev od nekadašnjih, nezaboravnih, a nepostojećih lokala poput “Bardaka“ i “Lava“, zatim “Rima“ i “Delfina“, pa do onih koji su uspeli da odole iskušenju vremena - “Pečurke“ i “Volleyballa“, mogli bismo da zaključimo da je u Starčevu postojala višedecenijska tradicija u organizovanju modernih lokala - (bar kafea, kafića ili klub - diskoteka).

Podsetili smo se prvih koraka u tom pravcu, početkom '80 - ih godina prošlog veka, zatim čitave plejade najznačajnijih lokala tokom '90-ih godina i na kraju, metamorfoze starih i pojave novih lokala, po potpuno novoj koncepciji uređenja i ponude, poslednjih nekoliko godina. Pojedini lokali su nastavili da postoje ili su u potpuno novoj funkciji i aranžmanu, pod novim imenom i novim vlasnicima, poput nekadašnjeg “GS-a“, (danas “Diavollo“) ili diskoteke u Domu kulture (danas “Plato“). Ovi lokali su najmlađi, ali prilično konkurentni i prestižni u današnjoj ponudi dobrih mesta za izlaske u Starčevu. Pred njima je vreme da napreduju i osvajaju popularnost među mladima.

“Pečurka“ i “Volleyball“, vodeće su institucije u pogledu trajanja njihove popularnosti i nesmanjenog uspeha u poslovanju tokom svih ovih godina u nazad. “Metro“ je lokal koji pripada ovoj, trećoj generaciji, najmlađih mesta za izlaske i on je vrlo brzo uspeo da stekne ogromnu popularnost ne samo u Starčevu, već i mnogo šire.

Međutim, ne treba zaboraviti i one lokale o kojima nismo mnogo govorili, a imaju podjednako veliki značaj, poput kafea “Park“, koji takođe, duži niz godina privlači pažnju velikog broja mladih, naročito u periodu čestih gostovanja poznatih imena iz sveta estrade, što je bio slučaj pre nekoliko godina. Stekavši ugled, on se danas svrstava u red najznačajnijih. Zatim, malo ko bi, iz današnje generacije mladih, znao da je postojao jedan, vrlo zanimljiv lokal u ulici JNA, a to je “Migro“. Značaj ovog mesta ogledao se u tome što je bio dobro posećen iako se nalazio na periferiji sela i imao veliku konkurenciju među već spomenutim lokalima - “gigantima“ u centru sela. Možda je, upravo u tome bila njegova draž. Neonska svetla, bilijarski sto, prostorija iz dva nivoa, dobra muzika, piće i uvek neko novo lice, moja su (setna) sećanja na “Migro“. Vrlo je važno reći da je aktuelan i vrlo atraktivno uređen, dobro poznat i popularan lokal “No 1“. On je, pored “Ricarda“, jedini lokal u ovom delu sela, a ujedno i najkvalitetnije opremljen. Za njega bismo mogli reći da je vrlo prostran, a odlikuje se programskim sadržajem koji zastupa većina među mladima. Nedavno, pored nekoliko velikih imena iz sveta estrade, značajno je spomenuti dolazak Sinana Sakića, što je odjeknulo kao bum - vest u našem mestu. U ovom delu sela postojao je još jedan lokal koji je svojim, kontroverznim sadržajem, prosto mamio, naročito muški deo populacije, a danas više ne postoji...

Na kraju, dužni smo da spomenemo i doskorašnji lokal “Feniks“, koji je prvenstveno, godinama funkcionisao kao jedan od najboljih video klubova, a onda se okušao i u ovoj sveri usluživanja. Jedno kratko vreme, pre petnaestak godiona, u Šumicama je radio i kafe “Tropico“.

I tako, nakon svega rečenog, mogli bismo da zaključimo da su nekadašnji, pa i ovi, današnji lokali u Starčevu, bez obzira na izgled, način poslovanja i ponudu koju pružaju mladima, lokali koji imaju dušu. Razlog je jednostavan. Koliko god ga vreme činilo dalekim i starim, svi dobro pamte i dugo će još pamtiti “Bardak“, generacije mladih su se smenjivale u “Pečurci“ i “Volleyballu“, a to traje i danas, a tek sa pojavom “Metroa“, budućnost i ugled Starčeva kao mesta sa bogatom ponudom za izlaske su zagarantovani. Tome je presudno doprinela svest naše omladine, tako je kod nas oduvek bilo, a poznavajući mentalitet naših, mladih meštana, tako će i ostati.

Darko Ješić

Kulturni teleks

U nedelju, 12. novembra održan je sastanak u prostorijama Kreativnog kulturnog kluba, na kojem su utvrđene aktivnosti i planovi u narednom periodu. Većinska, muzička sekcija, utvrdila je neophodne tehničke i marketinške korake kojima bi se prevazišli dosadašnji problemi kada su kvalitetne svirke u pitanju. Ova, brojna skupina, namerava da ponudi bogat izbor rok sadržaja, kako bi svi ukusi bili zadovoljeni. Fotografska i kino sekcija će se rukovoditi dobitnom kombinacijom. Naime, prošlogodišnji projekti i aktivnosti pokazali su se kao vrlo uspešni jer su privukli, neočekivano veliku pažnju među mladima. Inovacije će biti sprovodene u skladu sa potrebama, planski.

Literarna sekcija, koja ima najveće probleme, u nekom periodu će mirovati. Razlog je u usklađivanju prostorije potrebama sekcije i ono što je još važnije, ponovno animiranje mladih koji su dugo uskraćeni za kvalitetne književne sadržaje, pa će prvi korak biti u pravcu obezbeđivanja kvalitetnog programa. Ovi problemi bi trebali da budu otklonjeni do kraja godine.

Svakako, najinteresantnija novina koja će programski osvežiti ovo mesto jeste organizovanje kabare večeri i večeri starčevačkih “KKKaraoka“, što bi trebalo da doprinese neuporedivo većoj zainteresovanosti među Starčevcima kada je ovaj klub u pitanju.

VUKOVAC – Radovi učenika OŠ “Vuk stefanović Karadžić”

Želela bih da mi se ostvari želja ...

 Svakog jutra, čim otvorim oči, u meni se rađa neka nova želja, novi san i cilj da ih ispunim. Ali, moja najveća želja nije komplikovana, nije slična željama druge dece, ona je sasvim jednostavna, a teško je ispuniti je.

            Ja ne želim da obiđem ceo svet, da letim do zvezda, da postanem bogata i slavna ličnost, ja samo želim da vidim, da zagrlim, da upoznam svog polubrata sa tatine strane. On je bio dete, imao je samo četrnaest godina kada su se njegova mama i moj tata razveli i on se sa svojom majkom preselio u Rusiju. Sada je već odrastao momak od 27 godina. Od tog dana, kada se preselio, pa do prošle godine nije video svog tatu. To je tako tužna priča i nikada nikom ne bih poželela nešto slično. Videla sam ga samo na slikama i čula sam samo par njegovih reči preko telefona. Poslala sam mu mnogo pisama, ali on je odgovorio samo na nekoliko. Ne verujem da su mu sva pisma i stigla. U pismima mi je pisao da mnogo voli mene i batu i da je i njemu najveća želja da nas vidi. Pokušavali smo da ostvarimo tu zajedničku želju, ali je veoma teško. Čak sam se i prijavila za emisiju “Sve za ljubav“ koja se emituje na TV Pink... Mnogo puta sam sanjala kako dolazi, snovi su izgledali tako stvarno da sam plakala svaki put kada se probudim. Skoro smo se čuli telefonom. Kada je izgovorio samo dve reči na ruskom “Ćao sestrice“, srce je počelo tako jako da lupa, kao da je htelo da iskoči iz grudi i odleti do njega. Počela sam da drhtim, suze su same klizile niz obraze, nisam mogla da izgovorim ni jednu reč. Želela sam da ga tog trenutka zagrlim i kažem toliko toga, ali bilo je nemoguće.

            Kada sam tužna i kad nemam sa kim da razgovaram, da podelim sve, tugu i sreću, ja stavim u krilo njegovu sliku koja stoji uramljena na polici u mojoj sobi i pričam sa njim, tj. sa njegovom slikom. Pokušaću da ostvarim tu moju najveću želju, najveći san.

Dajana Vlahović 8/3

Pokušaću da ostvarim želje i snove...

            Ja imam mnogo želja, što mogućih, što nemogućih i neke od njih ću pokušati da ostvarim.

            Jadna od mojih želja je da odem na Kubu, živopisno ostrvo Atlantskog okeana. Jedan od preduslova za to putovanje je bogatstvo koje se može steći tokom života samo radom. Druga od želja je da znam sve latino-američke plesove. Tu želju je verovatno, nemoguće ostvariti, ali učiniću sve što je u mojoj moći da to i uradim. Treninzi podrazumevaju puno napora i koncentracije u svakom trenutku, ali to je manje važno, jer tu presuđuje volja. Još jedna želja je da odem na utakmicu, tzv. superklasiko između ”Barselone” i ”Real Madrida”, jer sam veliki navijač ”Barselone”.

            Za ostvarivanje ovih želja potrebno je uložiti mnogo truda, a ja ću se već sledeće godine naći pred životnom raskrsnicom. Još uvek nisam siguran koju ću školu upisati, a najverovatnije će to biti ekonomska, jer mislim da sam nadaren za tu oblast. Neke želje je moguće ostvariti, a neke ne. Isto je i sa snovima, a ja ću se potruditi da većina postane java.

Zlatko Veličković 8/3

Školu volim zbog ...

            Škola je najvažnija institucija u životu svakog deteta, od njenog rada zavisi u šta ćemo izrasti i čime ćemo se baviti. Školu volim zbog toga što nas uči svemu što je korisno.

            Kroz školovanje naučimo više nego što bi naučili za ceo život. Ne treba je shvatiti kao obavezu, već više kao pravo jer nam ona pomaže za ceo život, iako na nju potrošimo skoro celo detinjstvo. Ona je naš drugi dom, tu su svi naši drugari i drugarice, kao i ljudi koji nas uče, obezbećuju uslove rada i održavaju red. Pomoću škole steknemo više prijatelja, znanja i iskustva da bi nam u daljem životu bilo lepše i lakše. Škola nas uči redu, disciplini i ponašanju, urednosti, u njoj steknemo više znanja koja nam pomažu u praksi, uči nas da bi trebalo više da se  potrudimo da bi došli do uspeha. Škola bi trebalo da za nas predstavlja sve što nam pomaže i usmerava nas na pravi put, uči nas da volimo svet oko sebe i poštujemo starije. Mi provodimo ceo život učeći, a škola je samo mali deo tog životnog puta.

            Moji drugari i drugarice ne misle isto kao  ja, oni smatraju školu obavezom i mnogo greše, jer zbog nje izrastamo u bolje ljude.

Milica Žeželj 5/2

Tanja Radosavljević 5/4	Miloš Tošković 5/1

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2006. Webmaster