Internet izdanje broj 136 od 28. jula 2005.

Komentari

retroSPEKTIVA

Lokalni opštinski parlament se više ne sastaje samo jedanput u toku meseca. Sednice ovog organa lokalne samouprave poprimaju obrise sapunske opere sa mnogo činova, a u zavisnosti od prisutnih aktera i njihovog trenutnog raspoloženja, stvara se ad-hok skupštinska većina. Takva, ona obavi svoju trenutnu funkciju, i opet postaje nepoznanica kako za učesnike u lokalnom političkom životu, tako i za javnost. Skupština se sada sastaje mnogo češće, ali nije utisak da su odluke kvalitetnije i da stanovnici opštine Pančevo imaju neke veće koristi. Imajući priliku da se češće druže, odbornici će, valjda, početi da se više interesuju za probleme sredina iz kojih dolaze, a ne partija koje su ih delegirale.

A na poslednjem zasedanju SO Pančevo usvojeni su programi rada domova kulture u selima. Po pitanju programa rada starčevačkog Doma kulture, niko nije diskutovao, a program rada za sledeću godinu usvojen je jednoglasno. Valjda zato što je dobar. A koliko je to tačno, govori primer od pre dve nedelje, kada je starčevački Dom kulture još jednom bio poprište zanimljivog dešavanja, ovaj put internacionalnog druženja folkloraša i onih koji vole tradiciju. Zanimljivo je bilo videti narodne običaje Slovaka, ali po prvi put u selu i - Indusa. Gosti iz Indije su se pokazali kao odlični predstavnici svoje zemlje, pokazavši Starčevcima koji su ispunili veliku salu Doma, a druženje sa meštanima je trajalo čitavu noć.

I naredne dve nedelje, Starčevci će moći da se druže malo više nego obično. Letnji program, sada sa desetogodišnjim iskustvom, pokušaće da animira Starčevce i njihove goste u vreme seoskih slava. Program je uobličen prema uočenim i iskazanim potrebama meštana, a sastojaće se, kao i ranijih godina, od kulturnih, sportskih i zabavnih sadržaja. Mesna zajednica, Dom kulture, Kreativni kulturni klub i sportski klubovi, nosioci su programa, a svi oni koji to žele, mogu se pridružiti u realizaciji ovogodišnjih “Dana druženja”, kojima je prvenstveni cilj da Starčevcima pruže prijatne letnje slavske dane. Ostali su dobrodošli, i neka u svoje sredine prenesu klicu dobrog rasploženja i druženja.

Da i političari mogu da zaborave razmirice i da se lepo druže, govori i podatak da je u selu potpisan prvi politički koalicioni sporazum, i to između Demokratske stranke i Nove Srbije. Ove dve stranke su na mesne izbore izašle na različitim listama i ušle “klinčom” u izbornu utakmicu. Ali, kako kažu, sada su na istoj strani u interesu Starčeva, i delaće upravo na dobrobit sela i njegovih stanovnika.

Petar Andrejić

TO JE PATRIOTIZAM!

Pošto smo godinama bivali bombardovani pričama o “nebeskoj“ Srbiji, rodoljublju koje se manifestuje topovima, puškama i tenkovima, mahanjem “gazimestanskim“ zastavama ili vitlanjem  “ravnogorskim“ kamama, izgleda da nam, najzad, dolazi iz d... u glavu i kao da postepeno prihvatamo civilizacijske tekovine kada je u pitanju jedan od najkontroverznijih pojmova (bar u Srbiji!).

Pa, da probamo da raspetljamo - šta je, zapravo, PATRIOTIZAM! Da ne ulazimo preterano u filozofske definicije, ali latinski koren ove reči - patria, jasno ukazuje na to da se radi o nekoj vrsti delikatnih odnosa prema domovini. Tačnije, složićemo se da ovaj termin karaktriše ljubav pojedinca ili određene grupe prema svojoj zemlji.

Dobro, s obzirom da oko osnovne formulacije nema neke posebne dileme, mnogo je bitnije odgonetnuti u čemu se sastoji sva ta LJUBAV i tu se može slobodno primetiti da postoje dve vrste tumačenja. Dok jedni tu ljubav izražavaju pevanjem rodoljubivih pesama, mahanjem barjacima, šenlučenjem uz piće i ždranje, ili mržnjom i pljuvanjem svih ostalih (ali to su već mnogo banalnije forme kao nacionalizam ili, sačuvaj me bože, šovinizam), dotle drugi to rade na mnogo suptilniji i skromniji način.

Po meni pravi, iskonski i ljudski patriotizam su produhovljenost, tolerancija i ljudskost, koje treba emitovati prema svojoj bližoj ili daljoj okolini.  Ta vrsta patriotizma je na prvom mestu posve individualna, pa tek onda kolektivna.

Najbolji primer i uzor, koji valja slediti je upravo skorašnji oproštaj Aleksandra Đorđevića - Saleta nacionalea, ljudske i košarkaške veličine kosmičkih razmera. Čovek čija je harizma plenila godinama na mnogim sportskim terenima, nebrojeni uspesi, trofeji, medalje, a ponajviše humanost i širokogrudost doprineli su u patriotskom smislu poslednjih decenija, više nego aktivnosti deset najjačih političkih partija zajedno.

Sam spektakl (koji je bio mnogo više od toga), prestavlja krunu vrednosti jednog velikana i smernicu i lekciju iz patriotizma svima koji misle dobro sebi i svojoj domovini. Nema (zdravorazumnog) čoveka, koga nije ganulo to što se Sale setio tragično unesrećenih Bobana Jankovića i Srđana Kneževića, ili to što je ceo “Pionir“ ovacijama dočekivao svaki potez Kukoča i Rađe (to se mnogim “Srbendama“ nije ni najmanje dopalo!), iako su oni sami imali veliku rezervu oko dočeka beogradske publike. To i sve ostalo te večeri se događalo upravo zato što je Sale svojom izuzetnom energijom uspeo da “zarazi“ sve prisutne, kao mnoge gledaoce preko malih ekrana. Jednom rečju to treba da bude obris jedne nove Srbije, koja želi u normalan, napredan, stabilan svet, svet koji je rasčistio sa avetima prošlosti.

To je, uostalom i EXIT, koji je ove godine privukao ogroman broj stranaca željnih druženja, jer moderno društvo više ne priznaje zatvaranje u ljušture i prezir prema različitostima. Kukolja svuda ima, ali su i na marganima. Krajnje je vreme da i kod nas dobiju koliko zaslužuju.

Dakle, živeo Sale! Živeo EXIT! Živela takva Srbija!

* * *

Umalo da zaboravim, u Republici ništa novo, osim što su se kiše smučile svima, sačinjen je ambiciozan plan rada Mesne zajednice za sledeću godinu, ugrožen je rod žita, uveliko se pripremaju “Dani druženja“ sa Blažom, Anabelom, “Vudu Popajem“ i mnogim drugim ekstra programima, a specijalni gosti  koncerta folklornih ansambala u Domu kulture umalo “ukradoše“ i “odvedoše“ u Indiju, dve šarmantne domaćice Smiljku i Mitranu, a čak i stari vuk Branće nije bio baš “bezbedan“...

Jordan Filipović

Slavski dani

Predamnom je tekst koji sam pisao prošle godine za julski broj “Starčevačkih novina“, a pisao sam o žetvi pšenice jer mi se činilo da je tema prikladna za ovo doba godine.

Na kraju napisa spominjem “Dane druženja“ tj. slavske dane, Ognjenu Mariju i Sv. Pantelejmona i opet mi se postavlja pitanje slavljenja Ognjene Marije.

U doba komunizma niko u Starčevu baš nije spominjao Ognjenu Mariju kao zaštitnicu sela, a  niti kao službenu seosku slavu. Ipak je Ognjena Marija crkvena svetica i nije joj bilo pristupa među komunističku upravu sela.

Kako bi zadovoljili potrebu za slavljem tj. rečeno narodnim jezikom “vuk sit i koze na broju“, to se nazvalo “Socijalistička slava“ i sve je bilo na svom mestu.

Uporište za to vlasti su našle kao znak sećanja na pogubljene simpatizera Komunističke partije u doba Drugog svetskog rata, a spomen ploča na njih bila je istaknuta na pročelju Mesnog odbora s datumom 30. jul.

Povratkom demokratije vratio se i stari naziv Slave, ali meni i dalje ostaje pitanje kako su Starčevci odabrali Ognjenu Mariju za zaštitnicu. Nadam se da će se naći neko ko će na postavljeno pitanje odgovoriti.

No da se vratimo samom slavlju. S obzirom da je žetva završena ljudi su imali i razloga za slavlje, a kako je to bilo malo ću vas podsetiti.

Preko dana obično su se održavali neki od sportskih susreta, neizbežno fudbal, a takođe i konjičke trke.

Prodavaci raznih ukrasnih predmeta došli su na svoje. Štandove su postavili uzduž ulice ispred Doma kulture i ispred Mesne kancelarije i mamili šetače svojom robom. Pored štandova s bižuterijom bilo je još prodavaca sladoleda, bezalkoholnog pića i raznih slatkiša, a vrteo se tu i koji rulet ili je bila postavljena neka igra na sreću kao bacanje karika na boce i sl.

Neizbežan je bio i ringišpil za velike i male kojeg je držao poznati Mija sa svojom Micom, a koji se na kraju i stalno stacionirao u Starčevu.

Dok je Mija radio oko ringišpila, Mica je prodavala lutriju tj plave koverte u kojima je bila različita bižuterija, a ujedno je i držala streljanu na kojoj se gađalo iz vazdušne puške ili u metu ili u držač o koji je bila obešena neka igračka ili zataknuta ruža napravljena od krep papira.

Mladići, kako bi pokazali svoje umeće najčešće su gađali u ruže, pa kad bi je pogodili, tu osvojenu ružu poklanjali bi curama, a razlog je samo njima bio znan.

Nakon nekoliko krugova korzoa (šetnje) mladi su obično završili na igranci u maloj sali Doma kulture. Devojke obavezno u pratnji svojih mama, koje su budno pratile da se ne bi koja devojka izgubila negde s nekim mladićem.

Za starije je obično bila organizovano veče “radio pevača“ tj. zabavno muzičko veče u Domu kulture gde su gostovali tada poznata imena estrade. Nakon programa većina bi završila ili u kafani “Opatija“ ili nekom od šatora gde je obično treštala narodna muzika.

I tako se slavilo dva dana.

Nakon slavlja svako je pokupio svoje, ljudi su se vratili uobičajenom poslu i čekali novu slavu koja se približavala.

Nadam se da će Vam i ovogodišnje Slave biti vesele uz bogatiji program.

Zato

Zdravi i veseli bili

Vaš Vinko Rukavina

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2005. Webmaster