Internet izdanje broj 131 od 28. februara 2005.
|
Internet izdanje broj 131 od 28. februara 2005. |
|
|
|
|
Kultura
PRVI FESTIVAL AKUSTIČNIH GITARA Sećanje na Gašu Dimitrijevića
NEKADA: Gaša (u sredini) Na Dan zaljubljenih u ponedeljak 14. februara u Kreativnom kulturnom klubu u organizaciji istoimene nevladine organizacije i Doma kulture Starčevo, održan je prvi festival akustične gitare pod nazivom “Gašine strune 2005“. Festival je zamišljen kao takmičenje akustičnih gitarista iz cele zemlje, koje bi se održavalo svake godine na pomenuti dan, kada je pre dvanaest godina tragično završio svoj berićetni umetnički put jedan od najvećih gitarista, ne samo Starčeva, nego i ovih prostora uopšte - Dragan Dimitrijević Gaša. Tako je i sam događaj obilovao sećanjima na Gašu i sav bio podređen njegovom liku i delu. Pored njegove porodice, Klubom je prodefilovalo na desetine Gašinih prijatelja i poštovaoca. Najpre je uz zvuke Gašine omiljene pesme “Yesterday“ u izvedbi njegovog nekadašnjeg orkestra “Neven“ i vođenje pančevačkog pesnika Milovana Lukića, priređen omaž gde su smenjivali Gašini prijatelji, ređale uspomene, inserti iz filma “Tango Argentino“ (u kome je Gaša bio jedan od aktera) i slike iz Gašinog foto-albuma. Potom su se, u okviru oficijelnog dela programa, sa po dve numere predstavili akustičari (odlukom organizatora ove godine festival nije bio takmičarski) - Dušan Grozdić, Gabi Fodor, Oliver Mesaroš, Dragan i Jovica Stojanović iz Pančeva, kao i Rade Purkar i Miljan Nedić iz Starčeva. U revijalnom delu svirao je orkestar “Panuke“, a zatim i ponovo pomenuti Rade Purkar, Jovica Stojanović, kao i Nikola Poljak, poznati starčevački tamburaš i slikar.
J. Filipović
DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU
21. januar - strip-radionica Stripofili zajedno U strip-radionici koju je priredio Željko Ristić, gostovao je Božidar Golubović Krle iz Banatskog Novog Sela, koji je član AKK, a crta i za strip-časopis “Kuhinja“.
25. januar - astronomija Sve o teleskopu U serijalu “Koliki je svemir“, Dragoljub Perišić je predavanje usmerio na značaj teleskopa u astronomiji.
28. januar - veče bluza Deliversi isporučuju
Mile i ekipa Ponovo je na sceni starčevačko-pančevački sastav ”Blues Delivers”, pojačan još jednom, trećom solo gitarom, u prepoznatljivom opuštenom rok-bluz izdanju, izmamio je salve aplauza mnogobrojnih prisutnih.
4. februar - promocija knjige Teofil Pančić u Klubu
Pančić (u sredini) Posle tačno pola godine od zvaničnog aktiviranja Kretivnog kulturnog kluba, za kojih je, u saradnji s Domom kulture, priređeno pedesetak raznolikih kulturnih sadržaja, starčevački auditorijum imao je priliku da vidi jednu od najvećih atrakcija srpskocrnogorskog novinarstva. U dupke punom Klubu predstavio su poznati kolumnista nedeljnika “Vreme“ Teofil Pančić, knjigom “Čuvari bengalske vatre“. U prepoznatljivom govornom nadahnuću Pančić se analitički osvrnuo na sve “neuralgične tačke“ našeg društva i prisutnima ukazao na razloge sveopšte višegodišnje dekadencije koja nas okružuje. Na kraju uvaženi gost je bio oduševljen ambijentom, a zauzvrat je postao počasni član Kreativnog kulturnog kluba. Programom je upravljao Darko Ješić - predsednik literarne sekcije KKK, a logističku podršku kulturnom događaju meseca u Starčevu davao je - veliki prijatelj Kluba - glodur “Pančevca“ Nenad Živković.
8. februar - izložba karikatura Petkov vs Ekonasilje
Petkov (desno) Još jedna u nizu aktivnosti Kreativnog kulturnog kluba vezanih za protest protiv ekološke katastrofe, obeležena je otvaranjem izložbe crteža Nikole Petkova, koja predstavlja nastavak zajedničkih nastupa s Građanskim listom “Pančevac“. Sama izložba, nazvana “Nikola Petkov vs. Eko-nasilje“ bavi se duhovitim prikazom naše tmurne svakodnevice, koji ima za cilj da što neposrednije ukaže na razmere eološkog genocida kojem smo izloženi. Izložbu je otvorila Dunja Šašić, art-direktor “Pančevca“ i koordinator NVO-PVO, uz pomoć PR-a KKK Smiljane Jeftić.
10. februar - alternativno lečenje O homeopatiji
dr Vrgović Akupunktura, homeopatija i Bahova cvetna metoda lečenja pojmovi su kojima se dr Siniša Vrgović iz Pančeva bavio 10. februara. Reč je o drevnim načinima lečenja upražnjavanim vekovima, a danas rasprostranjenim po celom svetu. Homeopatijom se leče, između ostalog, članovi britanske kraljevske porodice, akupunktura specijalnim iglicama tretira neuralgične tačke i pospešuje protok energije, što je preduslov za uspešno lečenje najvećeg broja bolesti, a Bahova cvetna metoda uspešno leči stres. Za sve informacije dr Vrgović je raspoložen da odgovori na telefon 064/1973421
11. februar – muzika Mladi di-džejevi DJ Roberto i DJ Maja su, u izuzetno kreativnom ambijentu, priredili Trance-psichodelic night.
14. februar - prvi festival akustičara ”Gašine strune”
Tamburica svira Na Dan zaljubljenih održan je prvi festival akustične gitare pod nazivom “Gašine strune 2005“. Festival je zamišljen kao takmičenje akustičnih gitarista iz cele zemlje, koje bi se održavalo svake godine na pomenuti dan, kada je pre dvanaest godina tragično završio svoj berićetni umetnički put jedan od najvećih gitarista, ne samo Starčeva, nego i ovih prostora uopšte - Dragan Dimitrijević Gaša.
17. februar - književno veče ”Bašta modre kiše”
Milićev U književnoj večeri, promocijom knjige "Bašta modre kiše", predstavli se pančevačka pesnikinja Jasna Milićev, koja je u opuštenom ambijentu sa članovima KKK diskutovala o svojim pesmama i stanju u književnosti uopšte.
18. februar - predstavljen klupski bend ”KKK bend”
Bubnjevi KKK benda Prisutnima u Klubu, zvanično se predstavio i KKK-bend, u sastavu Miljan Nedić, solo-gitara, Dušan Arsić, vokal, Dalibor Adamov, bas, a na bubnjevima su se smenjivali Boban i Zoran Arsić. Svirka je obilovala rok hitovima na opšte zadovoljstvo, a kasnije se mnogo prisutnih muzičara smenjivalo na instrumentima, tako da je sve trajalo skoro šest sati.
20. februar - putopis iz Pariza Pariz na dlanu Petar Andrejić je zainteresovanim posetiocima KKK-a prikazao video materijal o Parizu i Evro-Diznilendu, snimljen na jedan interesantan način. Ovom prilikom mogle su se videti sve znamenitosti Grada svetlosti i najposećenije francuske atrakcije - zabavnog parka Diznilend.
NAREDNI PROGRAMI U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU I DOMU KULTURE za mart 2005. godine:
* utorak, 1. 3. - 19 sati: (Galerija “Boem“), Otvaranje izložbe grafike: Gordana Petrović, akademski slikar (Beograd) tehnika - suva igla * petak, 4. 3. -22 sata: Trance psyhodelic night - DJ MAJA& DJ ROBERTO * subota, 5. 3. - 16 sati: tribina: “Pčelarski saveti“ 22 sata: Disco/Tequila party - DJ PIBE * nedelja, 6. 3. - 10 sati: (Mala sala Doma kulture), Šahovska simultanka: velemajstor Milko Popčev (Bugarska) - moguće prijave građana 16 sati: Redovno kolo međunarodnog šahovskog turnira - 12 učesnika * utorak, 8. 3. - 20 sati: Izložba FOTOGRAFIJA 21 sat: Veče romantike i evergrina: RADE PURKAR i prijatelji * petak, 11. 3. - 21.30: koncert: “KKK bend“ - Starčevo (Miljan Nedić, Dalibor Adamov i braća Arsić): obrade rok-hitova * subota, 12. 3. - 16 sati: Tribina:“Pčelarski saveti“ 17 sati: Predstava “Kod kuće je najgore“ pozorište “Kralj David“ (BG) 22 sata: “BENZOL DUB PARTY“ - DJ JAN * četvrtak, 17. 3. - 20 sati: Predavanje: RANO OTKRIVANJE RAKA DOJKE - dr Jelena Jovanović * petak, 18. 3. - 21.30: koncert: “Trouble Heart“ - Pančevo * subota, 19. 3. - 22 sata: “GOTHIC NIGHT“ - DJ M. * nedelja, 20. 3. - 18 sati: (Velika sala DK) KONCERT FOLKLORNIH ANSAMBALA DOMA KULTURE I ČLANOVA ŠKOLE FOLKLORA * četvrtak, 24. 3. - 20 sata: predavanje: “ISO 9000 Sistem kvaliteta“ (kako zadovoljiti korisnike ekonomskih usluga) mr Bora Vulić (Pančevo) * petak, 25. 3. - 21.30: koncert: “KKK bend“ - Starčevo (Miljan Nedić, Dalibor Adamov i braća Arsić); obrade rok-hitova * subota, 26. 3. - 22 sata: “RAP NIGHT“ - UNDERGHETTO, JSR, MC SHKE - uživo! * četvrtak, 31. 3. - 20 sata: predavanje: “PTICE SRBIJE“
VUKOVAC – strana učenika OŠ Vuk St. Karadžić
Čudesna sprava u mojoj kući U mojoj kući i u svakoj drugoj kući ima puno električnih aparata i ja stvarno ne znam koji da izaberem i o kojem da pišem. Ipak ću pisati o jednom veoma važnom aparatu bez kojeg se u današnje vreme, u ovom novom milenijumu ne bi mogao zamisliti ni jedan jedini dan. Barem tako kaže moja mama, jer ovaj aparat o kome ću da pišem je lično njena svojina, i mama ga nikada nikome ne bi dala. To je usisivač, paročistač, pere i šta sve taj ne ume da radi, a zove se i preziva KIRBI 5. Moja mama ga toliko voli da svaki dan mora da ga iznese u predsoblje i makar po pola sata defiluje sa njim u rukama po kući. Kad mama čisti i sređuje kuću, a to je svakodnevno, ja već napamet znam redosled rada, jer to čišćenje je prava ceremonija. Prvo se usisava, zatim osvežavaju tepisi, potom su na redu zavese, a kao završetak svakodnevnog generalnog spremanja je ribanje kupatila. Mamin “kirbi“ još i polira, riba, glanca... ma radi taj sve što mu pod ruku padne. Najsmešnije je kad se mama i tata sporečkaju oko Kirbija. Tata želi da ga iznese napolje jer ekspert “kirbi“ može da polira, glanca i daje visok sjaj tatinom automobilu. Međutim, kad tata zatraži “kirbi“ za svoj “opel“, mama dobije živčani napad, kao da će se njen miljenik, kada se iznese napolje, ne daj bože, prehladiti, a i tata ga, kako kaže mama, umaže kao svinju, a onda mama mora da ga glanca i riba. Ponekad se sestra i ja pitamo da li mama voli i nas dve kao i svog ljubimca, ali kasnije shvatimo da je to sa naše strane sasvim glupo pitanje . Sestra i ja smo joj ćerke i mama nas voli najviše na svetu, a “kirbi“ je samo nekoliko kilograma gvožđa koji obavlja prljave kućne poslove. Sve u svemu, ta mašinerija je u mojoj kući najinteresantnija stvarčica. Moram priznati da se niko od nas sem mame mnogo ne otima oko njega, ali ipak ga i pored svega volimo. Zato, “kirbi“ verovatno najviše i najlepše radi u rukama naše mame, jer zna da ga ona čuva, pazi, neguje, a što je najvažnije, poklanja mu pažnju i to svakog dana po celih pola sata, a nekada i duže. Ana Đurišić 6/2
Tada sam mami i tati osvetlala obraz Prošlog aprila roditelji su me odveli u Beograd kod zubara. Iako je odavno trebalo da imam sve zube, jedinica nije nicala. Posle snimanja i pregleda stomatologa i hirurga, rekli su mi da moram da se operišem. To nije bio jedini problem. Pre operacije trebalo je da izvadim jedanaest mlečnih zuba i to za mesec dana. Iako sam se jako uplašila, nisam htela da priznam. Toliko mi je bilo žao mame kojoj su oči bile pune suza i nisam htela još više da je brinem. Zubiće sam vadila jednom nedeljno, tako da se to brzo završilo. Nijednog trenutka nisam zaplakala, ali ne zato što nije bolelo, već da ne povredim jako zabrinute roditelje. A onda je došao i dan operacije. Htela sam da budem hrabra ali suze su same potekle. Mama me je grlila i okretala glavu da ne vidim njene suze. Skupila sam hrabrost, poljubila mamu i sela na stolicu. Bilo je strašno, legla sam, a sa obe strane stolice stali su lekari. Bili su mnogo fini i ljubazni. Posle desetak uboda anestezije i umotavanja glave, operacija je počela. iako nije bolelo, osećaj je bio grozan, naročito kada su mi strugali viličnu kost. Kada je počelo ušivanje opet sam osetila bol, ali posle još jedne anestezije sve je brzo završeno. Doktor je pozvao roditelje da uđu, mama ovoga puta nije mogla da sakrije suze. Oboje su izgledali strašno preplašeno. Lekar me je pomazio i poljubio. Rekao je da nikada nije operisao tako hrabro i poslušno dete. Bila sam jako zadovoljna, ne samo što je sve gotovo, već sam se osećala ponosno i odraslo. Mama i tata su me tada zvali “herojčino naša“. Milana Đurišić 5/2
Čudesna stvar u mojoj kući Sve stvari koje su ljudi koristili u prošlosti su sada za sve nas čudne i neobične. Kada smo je dobili na poklon izazvala nam je pažnju i interesovanje. Bili smo zbunjeni i pitali se, šta je to? Jedino je mojoj majci bilo drago. Stoji nam u ćošku, na polici, izlakirana i sjajna. U obliku dubokog tanjira je, ali je velika i ima poklopac. Napravljena je od zemlje i zove se crepulja. Nama služi za ukras i sećanje na prošlost. Srpski narod ga je koristio za pečenje hleba, proje i drugih jela. Žene bi založile vatru i zamesile hleb. Kada bi testo bilo gotovo podmazale bi sud mašću i stavile pogaču. Kada bi se žar napravio u pepeo, stavile bi sud ospod toga i tako se pekao hleb. One su tačno znale kada je gotovo, metlicom bi sklonile pepeo i izvadile pogaču. Jele bi je vruću sa sirom, kajmakom... Pored crepulje postoje i drugi zemljani sudovi koje su koristile za kuvanje. Iako to pripada prošlosti, mnogi ljudi i sada to koriste, a po hotelima i restoranima, to su najskuplja jela. U svima nama to izaziva divljenje, jer su se naše bake mučile, a to nije zaboravljeno. Prenosi se sa kolena na koleno. Aleksandra Maksimović 6/2
Jutro u mojoj ulici Osvanulo je jutro, zima se još uvek provlačila kroz naš kraj. Besna košava juri kroz ulice i uništava sve za sobom. Kada se umirila, počeo je da pada sneg. Nežne pahuljice su sve više prekrivale zemlju, crvene krovove, a drveću podarile prekrasne bele haljine. Bele staze su klizave i opasne. Iz dimnjaka izlazi crni dim. LJudi čiste ulice i odvlače sneg. Mislim da je sada i biljkama hladno u haljinama i da čeznu za toplijom odećom. Ja najviše volim zimu, kao i sva deca, jer se tada najviše radujemo i igramo. Jelena Spasić 5/4
Od srca sam se nasmejala Na raspustu sam bila kod drugarice na rođendanu. Bilo nas je malo, ali je bilo zabavno. Jedan dečak nije znao da kaže svoje ime, pa je rekao da se zove Đore. Pričali smo, slušali muziku i igrali. Odjednom, Đore se setio neke priče i rešio da nam je ispriča. Isključili smo radio i slušali ga. Počeo je da priča. Kad je bio mali igrao se ispred svoje kuće, kod nekog drveta. Popeo se na drvo. Kada je hteo da skoči sa drveta, probo je nogu na šiljak. Odmah se uhvatio za nogu. Krv mu je curila i tako je dotrčao do komšije kod kojeg je bio njegov tata. Kada je pustio ruku da vide ranu, kazao je da je video da mu cure creva iz rane. Sve do tada on nije plakao, tek kad je video da mu vire creva, počeo je da plače. Na to smo se svi slatko nasmejali. On je i dalje samouvereno tvrdio da je video crevo. Taj dan mi je bio zabavan, od srca sam se nasmejala Đoretovoj priči. Kristina Kostić 6/3
STRANA ZA MLADE MUZIKA JE MOJ ŽIVOT! Sve je više mladih ljudi koji se bave muzikom, ali ne uspevaju uvek u svojim namerama. Miljan Nedić je jedan od onih koji je uložio velike napore i postao muzičar koga mnogo ljudi ceni.
- Muzikom sam počeo da se bavim 1999. godine, posle bombardovanja. Pošto volim muziku, dobio sam jaku želju da počnem time da se bavim i opredelio sam se za gitaru. Znao sam da ću uspeti u tome, i zato sam vredno radio. Da li si imao učitelje i ko su oni? - Nisam imao učitelje, već sam skupljao fazone od drugih muzičara, išao, slušao i obično bih posle neke svirke, kada vidim nešto novo i zanimljivo, odmah pokušao da to izvedem kod kuće. Ponekad bi se to odužilo do svitanja, ali uvek sam uspevao u tome. Samouk sam, sem dva, tri časa kod Stevana Biraka, koji mi je uputio neke savete. Da li sviraš neki drugi instrument? - U slobodno vreme sviram malo bas gitaru, i uglavnom žičane instrumente, a sasvim solidno znam da sviram i klavijature. U kojim bendovima si svirao? - Moj prvi bend se zvao “Partizani“. Zatim sam dobio poziv da sviram u pančevačkom bendu “ALIEN SEDŽ“, koji je ozbiljno pretio da postane nešto. Posle dve godine izašao sam iz te ekipe i napravio svoj bend koji se zvao “TIME HOLE“, koji nije preterano dugo radio i sada sam u ovom “KKK bendu“ i videćemo koliko će to trajati. Skoro sam počeo da sviram narodu muziku u nekim kafićima, ali prvenstveno zbog novca. Bend sa kojim to sviram se zove “KRISTAL“. Nastaviću da sviram paralelno u ova dva benda, pa ću videti s kojim ću nastaviti ozbiljnije da radim. Koliko ti vremena oduzima bavljenje muzikom i koliko vežbaš? - Što se tiče vežbanja, to je malo ozbiljnije pitanje, zato što to zavisi od toga koliko vremena imam. Planiram da upišem neku višu školu, pa ću morati nekako sve to da uskladim. Ne vežbam svaki put isto, nekad jedan sat, nekad dva, nekad više... Uglavnom vežbam sa drugarima. Ono što bih poručio onima koji žele da se bave muzikom je da je bolje vežbati manje, ali kvalitetno i pravilno. Koje su tvoje dalje ambicije? - Planiram da se ceo život bavim muzikom ukoliko me nešto ne spreči, a planiram da oformim svoje bend koji će biti baš kvalitetan. Želeo bih da nastavim da sviram sa članovima “KKK benda“. Takođe ću nastaviti da sviram u folklornom orkestru, to mi mnogo znači. Kako tvoje društvo reaguje na tvoje bavljenje muzikom? - U početku su mi govorili da od toga neće biti ništa, međutim kad sam ostvario izuzetan napredak svi su me podržavali, i imam dosta drugara koji ne slušaju rok muziku, a koji su počeli da me podržavaju tek kada sam počeo da sviram narodnu muziku. Uvek sam im bio zahvalan na podršci. Koji su tvoji muzički idoli? - Ima zaista mnogo muzičara koji me oduševljavaju, ali izdvojio bih jednog gitaristu koji se zove YNGNJIE MALMSTEEN koji me je fascinirao svojim sviranjem, tako da pokušavam da svoju muziku radim u njegovom fazonu. Šta je po tvom mišljenju potrebno da bi se postigao uspeh? - Potrebno je da čovek poseduje veliku ozbiljnost i naravno volju. Postoje tri stvari koje su bitne: da čovek zna da svira, da bude ozbiljan i da se maksimalno trudi, a naravno bitna je i oprema, jer se bez dobre opreme ne može postići veći uspeh. Smiljana Jeftić Pitanjce DA LI BISTE RADIJE BILI NARODNI PEVAČ ILI PROFESOR ASTRONOMIJE? Proverićemo kako razmišljaju mladi Starčevci! Sale: Nikad svoj glas ne bih trošio na narodnu muziku, jer to kvari našu populaciju, pre bih se odlučio za rok. A izabrao bih astronomiju, mislim da bi to bilo mnogo korisnije za neke naredne generacije. Marko: Odlučio bih se za narodnog pevača, jer je zarada mnogo veća, a i to mi se više dopada od astronomije. DŽimi: Uvek bih se pre opredelio za astronomiju, jer bi mi to više odgovaralo, a i nemam glas pogodan za narodnog pevača. Ivana: Mislim da bih pre bila narodna pevačica, volim da pevam, a to je verovatno posao koji bi mi obezbedio dobru zaradu i veliku popularnost. Dule: Mnogo bih više voleo da se bavim astronomijom, to mi se baš dopada. Jednostavno ne vidim sebe kao zvezdu narodne muzike.
|
E-mail: [email protected] © 2005. Webmaster
|
Kada si
počeo da se baviš muzikom i šta je uticalo na tvoje opredeljenje?