Internet izdanje broj 130 od 31. januara 2005.

Komentari

Nije drag taj Hag...

         ... Ali mora da se sarađuje sa njim! To bi bio kompromis svih zaratelih misli i poriva, tema i dilema, našeg za i protiv, a vezanih za ovu međunarodnu instituciju koju su osnovale Ujedinjene nacije. Osnovale, jer su smatrale da nismo dovoqno zreli da sudimo sebi samima i o sebi samima, što se nebrojeno puta do sada i pokazalo kao tačno.

         Hag je nezaobilazna stanica, takoreći tunel koji se nadneo preda našu otrcalu lokomotivu koja radi na slabašni entuzijazam i vozi po zarđalom proevropskom koloseku. Taj tunel je toliko velik, da se ne može preći kozjim stazama koje u svom proviđenju vidi Premijer, niti se može zaobići kao što bi to učinili verujući pripadnici ideje samostalne predaje kvarteta generala. Neki vrli patrioti, modela opiranja po svaku cenu, ne bi ni išli kroza tunel, već bi volujskom snagom vratili lokomotivu na početnu stanicu, negde u 1993. godinu. Ili, možda, u 1804. ili pak u 1839. ili...

         Kažu patrioti: “Oni su se borili za Srbiju!“ - potkrepljujući to tradicionalnim prikazom patnje slabašnog ali nadasve pravednog srpskog naroda koji se bori za slobodu. Taj komad ovde se prikazuje dovoljno dugo, tako da ima potporu u mnogostvujušćoj serbskoj idolopokloničkoj masi, pa ne čudi što se Srbi lako primaju na to. Pardon, ne svi, ali vredna pažnje većina građana ove zemlje, među kojima i oni koji nisu Srbi, al su zato patrioti.

         Pa, hoćemo li ući u taj tunel? U vreme dok ovo pišem, Potpredsednik Vlade je preuzeo lopatu, pa tovari ugalj u ždrelo lokomotive nam napaćene. Ali, mnogo puta do sada je on uzimao lopatu, pa su nejake ruke nagonile željezo par metara, i ni makac dalje. Kaže da sad ozbiljno misli i da je za ovaj put trenirao. Ne znam... Kad se ovo bude štampalo, proći će Sveti Sava a sa njim i rokovi. Da li će za svecem proći i ona četvorka, ni to ne znam. Ne dojmi mi, previše dobro poznajem inat, srpski zao zanat.

         Vreme je za kolektivno opasuljivanje. Vreme je da se legende razbiju o hridi sadašnjice, da se mlade i usijane glave ohlade od srednjovekovnih ideala, a generali svoju zakletvu, da će za Otačestvo dati i život ako treba, ispune tako što će stati pred prag odbrane Otadžbine, a ona se sada brani - u Hagu.

Petar Andrejić

Ko se boji zime još...

Ma, baš  nas 'oće! Kad god pomislimo da nema nam spasa , neko odozgo se (navodno!) smiluje na nas napaćene. Pošto smo pali u bedak, skoro ko u stara-dobra(!) vremena, pošto je nemaština ponovo "hrabro" zakucala na vrata (ko ih ima!), pošto su ponovo na ceni (takođe) stari-dobri ekstra-profiteri, tajkuni, dileri, i svi ostali "legalisti" i pošto nam evropska (čitaj: haška) unija oglođava poslednje ostatke (ili otpatke!), fino natopljene džigerice, u pomoć nam je pristigla niko drugi do, glavom i bradom, najmilija majčica Priroda ili još bolje - elementarna "pogoda"!

Baš divno! Nama u amanet, Svevišnji je ukinuo Deda Mrazovo godišnje doba (ionako nam drtina već vekovima ne navraća). Jeste braćo Srbi (i ostale manjine): "Vi, pravac proleće!" Nema ceka Lazo, daj prolece!

To znači - ušteda ogreva, nema potrebe za (ženinim) skupim bundama od nerca, ne treba krpiti praistorijske (k'o da kupi nove!)  cipele kod šustera , štednja goriva (dobra je i bicikla), pa romantične sunčane šetnje s voljenom osobom "pokraj reke" (Nadela, ha-ha!) itd. Pravi pravcati raj na zemlji! Ko na Havajimatahitimainjimasličnima! Još samo neki crnac da nas 'ladi palminim listom!

I to ima - jeste crn, al' nije Crnac! Pre liči na đavola! A onaj raj,više dojmi kao đavolja rabota (u narodu poznata i kao pakao)! Pre će biti još veća nevolja, kažu "zlobnici" (ah, ti dosadni pesimisti-realisti!), koja po poznatom pravilu - jedna drugu stiže. Pa, umesto svih onih pobrojanih blagodeti, imaćemo to (kažu stari!)  da će godina biti "plodna" - k'o da sejete u Sahari, da će biti upropašteni mnogi usevi, a o "njegovom veličanstvu - glavnoj figuri moderne istorije ove planete" - čoveku, na ovim prostorima - bolje i da ne govorimo.

Pogotovo ne o zdravlju istog! Ovi globalni poremećaji "fantastično" pospešuju našu cakanu hroničnu depresijicu - učinile su je metastazirajućom. O respiratornim, kardiovaskularnim i drugim aspektima, nema smisla ni razglabati.

Šalu na stranu. Pa, pogledajte samo koliko se čitulja namnožilo, kod naših dragih kolega iz "Pančevca"! Zar je to "blagodet" ovog  "proleća"! Pametan čovek bi rekao, da se to "đavo maskirao u anđela", pa vrši egzekuciju nad nama!

Bombardovanje + Južna zona + "Dolče vita" (sladak život) poslednjih decenija = puna čaša čemera. Ovo prerano proleće jeste, ništa drugo, do ta kobna kap koja preliva čašu!

Al' ne brinite, još će ovde pasti i po koji sneg (makar "industrijski")!  

* * *

Umalo da zaboravim, u Republici ništa novo, osim što se proslaviše sve nove godine, božići i ogromna većina slava,  biraju se novi upravni odbori u Domu kulture i Školi, rekonstruisaće se prvi deo Partiznske ulice, osnovana je (konačno!) Unija za spas Nadela,  a tragično doba umiranja relativno mladih ljudi u poslednje vreme na ovim prostorima zaokruženo je najkatastrofalnijim udesom, gde su svoje mlade i nevine živote izgubili skromni i uzorni mladići, dva Ivana i ostavili neprebolnu tugu za sobom!

Jordan Filipović

Zvonjenje i zvonari

         S obzirom da je zimsko doba i da bi trebalo pisati nešto o zimi i snegu, o svim dobrim i lošim stranama koje sneg uzrokuje, ali jednostavno nemam neke inspiracije jer ove zime sneg je izostao.

         Prelistavajući novine uočio sam jedan članak koji je izazvao u meni čuđenje.

         Priča je o nekom svešteniku koji je zamenio Pariz za neko malo mesto zbog buke. No, i u tom malom selu zasmetala mu je buka, ali čega?

         Ni manje ni više nego crkvenih zvona.

         Ovo je stvarno čudno.

         A selo bez zvonjenja, kakvo je to selo.

         Bilo gde postoji crkva i u njenom tornju zvona očekuje se da se čuje i zvonjava.

         A kako se zvonilo u Starčevu onako kako se ja sećam.

         Uobičajeno zvonjenje bar u Katoličkoj crkvi bilo  je jutarnje i večernje pozdravljenje ili kako se obično reklo "Zdravo-Marija" i obavezno podne.

         U zavisnosti od godišnjeg doba, jutarnje i večernje pozdravljenje zvonilo se u različito vreme.

         Zvonjavom su se oglašavale kako radosne tako i žalosne vesti.

         Zvona su pozivala na bogosluženja kako svakodnevna tako i ona nedeljna i praznična.

         Koliko se sećam, u tornju Katoličke crkve su četiri zvona, veliko, srednje, malo i jedno jako malo koje se zove cinclek, ali ne znam zbog čega i odakle mu taj naziv.

         Načini zvonjenja bili su vezani uz priliku za koju se zvoni i mislim da se to nije promenilo.

         Za svbakodnevna jutarnja bogosluženja zvonilo se pola sata pre srednjim zvonom i na samom početku tri zvona zajedno.

         Za nedeljna i praznična bogosluženja, sat pre početka velikim zvonom, pa na pola sata srednjim i na samom početku sva zvona zajedno.

         Zvonilo se bogme i na uzbunu, a ako se spremalo nevreme zvonjavom  se pokušalo razbiti i i oterati oblake te na taj način sačuvati selo i useve od neke nedaće.

         Zvona su složena po tonovima ali  to mi je nekako promaklo i nisam zapamtio, ali znam da niti jedna crkva u okolini Starčeva nema tako složene tonove.

         U današnje vreme lako je zvoniti. Zvona su elektrifikovana, a nekad kad nije bilo struje niti u selu neko je morao da povlači uže od zvona.

         Bio je to zvonar ili kako bi rekli "mezner"

         Secam se deda Đure Radočaja i njegove baba Rezi, pa deda Ive Oreškovića i opet njegove baba Reze. Jedno vreme zvonarsku službu obavljale su Časne Sestre.

         Neko će se sigurno setiti uživanja vešanju o uže (pajvan) velikog crkvenog zvona ...

         Neka Vam zvonjava i zvonjenje bilo na radost.

Zdravi i veseli bili
Vaš Vinko Rukavina

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2005. Webmaster