Intervju

        Naslovna strana





 







 


GOST STARČEVAČKIH NOVINA: Ljiljana Stanković,
direktor JP Vodovod i kanalizacija

VODE ĆE BITI DOVOLJNO ZA SVE

Voda koju piju žitelji Starčeva, Omoljice, Ivanova i Brestovca je ista voda koju piju Pančevci. Ona je zdrava i bakteriološki ispravna. Prošle godine je urađeno preko 1500 analiza. Voda je u svakom trenutku bila ispravna za piće.

Dolazi toplo vreme koje za posledicu ima veću potrošnju vode. Da li građani mogu da očekuju uredno snabdevanje tokom letnjeg perioda?

- Uveliko smo u pripremama za letnju sezonu. Ove godine su temperature nešto niže u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, nikada se ne zna šta donosi leto. Septembra prošle godine smo započeli rekonstrukciju na postrojenju za prečišćavanje vode. Radili smo rekonstrukciju jednog filtera i rekonstrukciju cevne galerije. Sudeći po urađenom i po kapacitetima, fabrika će nam spremno dočekati letnju sezonu. Moram istaći da Pančevci i građani naseljenih mesta koja snabdevamo vodom, Starčevo, Omoljica, Ivanovo i Banatski Brestovac, već sada troše više vode no što su teorijski kapaciteti postrojenja za prečišćavanje vode.

Hoće li biti nekih investicija, koje će poboljšati snabdevanje?

- Pre dve nedelje smo krenuli sa revitalizacijom bunara. Ovih dana ćemo početi i sa bušenjem novih bunara u cilju obezbeđivanja sirove vode. Tako da zaista spremno dočekujemo leto i prvi udar visokih temperatura. U ovoj oblasti nije bilo velikih kapitalnih investicija. Radi se uglavnom održavanje, revitalizacija bunara i bušenje ponekog novog. Da bi se uradilo nešto značajno u ovoj oblasti potrebno je mnogo novca, negde oko 50 miliona evra. Imamo potrebu za većim sredstvima, no što nam budžet omogućava. Postoji mogućnost povoljnih kredita sa dugim rokom otplate. Nadamo se da će se nešto uraditi na tom planu, kako bi Pančevo i okolana sela na duži period imali rešen problem snabdevanja vodom kao i problem otpadnih voda, što podrazumeva izgradnju kanalizacione mreže tamo gde je nema i na postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

U Starčevu traje borba za iznalaženje mogućnosti za izgradnju kanalizacione mreže. Da li vaše preduzeće može da pomogne u realizaciji i na koji način?

- Mi se uvek zalažemo za izgradnju kanalizacionih mreža. Pančevo kao ekološki zagađena sredina mora da ima izgrađenu kanalizaciju. Kanalizacija je zapostavljeni segment poslednjih godina. Da bi se razmišljalo o prečišćavanju otpadnih voda mora se prvo izgraditi kanalizaciona mreža tamo gde je nema. U Pančevu ima svega 70 km kanalizacione mreže, za razliku od vodovodne mreže koje ima 250 km. Mi bismo pomogli izgranju kanalizacione mreže u skladu sa našim mogućnostima. Imamo u toj oblasti stručne kadrove, a što se para tiče, ovde nema mnogo para i Vodovod ne bi mogao da finansira izgranju mreže. Ali sve ono što se tiče održavanja, projektovanja, stručnih konsultacija, mi smo na raspolaganju.

U Opštini Pančevo samo se četiri sela snabdevaju vodom iz gradskog vodovoda, hoće li se mreža proširiti prema ostalim naseljenim mestima?

- Što se proširenja vodovodne mreže, ne mogu ništa da vam kažem, jer se Vodovod bavi isporučivanjem vode. Mi ne gradimo vodovodne mreže, to radi Direkcija ili mesne zajednice. U planu je svakako proširenje, ali to će zavisiti od finansijskih sredstava. Trenutno je situacija takva da naše preduzeće za prečišćavanje vode ne dozvoljava nova priključenja. Postrojenje za prečišćavanje vode je već sada na granici kapaciteta. Građani troše i više vode od kapaciteta.

Ima li u Starčevu problema na vodovodnoj mreži ili u snabdevanju?

- U Starčevu nema problema na vodovodnoj mreži, snabdevanje je normalno. Jedino bih apelovala na Starčevce da plaćaju vodu, jer im ona sigurno mnogo znači i da vode računa da ne zalivaju bašte ukoliko dođe do visokih temperatura. Vodovod vodi računa da bude dovoljno vode, i što je najvažnije da ona bude ispravna za piće i zdrava za stanovništvo, a to nije lako održati s obzirom na kvalitet sirove vode i na ekološka dešavanja koja smo imali prethodnih godina. Procenat plaćanja računa za vodu u Starčevu je negde oko 50%, što je niže, nego u Pančevu. U Omoljici imamo nešto veći procenat naplate u odnosu na Starčevo, Ivanovo i Brestovac. Takvim stepenom naplate nismo zadovoljni. Apelujem na Starčevce i sve ostale građane da plaćaju vodu, ide leto i nama bi to mnogo značilo.

Mnogi su nezadovoljni novim cenama vode, hoće li biti još poskupljenja?

- Cenu vode odobrava Izvršni odbor SO Pančevo, kao naš osnivač. Vodovod je iskazao gubitak u poslovanju i tako je već trideset godina u nazad. Što znači da je cena vode daleko od ekonomske. Trenutno je cena 12 dinara za jedan kubik (1000 litara). To je niska cena, a to govori i podatak da kada počne vrućina i kada počne zalivanje bašti, mnogi koriste vodu za piće, jer im je jevtinije da plate 12 dinara za kubik, nego da koriste alternativne bunare i vuku vodu odatle. Cena bi trebalo da bude za Srbiju 1 evro po metru kubnom, da bismo mi iskazali pozitivno poslovanje. Na žalost takva cena je nerealna za današnje uslove života. Vodovod funkcioniše uz pomoć Opštine i budžeta, tako da se značajnija sredstva za investicije izdvajaju iz opštinske kase, svake godine je sve manje sredstava iz budžeta, jer postoji tendencija da se sva javna preduzeća osamostale. Tako da se moramo osloniti na cenu i naplatu, mi stalno apelujemo na građane da smognu snage da plate vodu.

Pomenuli ste problem potrošnje pijaće vode za zalivanje, da li ste preduzeli mere za sprečavanje potošnje u te svrhe?

- I ove godine će važiti opštinska odluka, doneta pre dve godine, da ćemo za vreme leta kontrolisati da li neko prelazi potrošnju od 7 kubika. Ko pređe tu potrošnju naplaćivaćemo veću cenu, pet puta veću od obične cene. Biće vode za normalnu potrošnju, ali nema vode za prekomerno zalivanje bašti. Reagovaćemo svuda gde je potrošnja veća od onoga što naša fabrika može da podnese. Na kraju krajeva nije ni zdravo zalivati hlorisanom vodom paradajz.

A da li je zdravo piti je?

- Za sada eventualna zagađenost podzemnih voda ne utiče na kvalitet vode. Vrlo smo zadovoljni zbog toga. Voda se redovno kontroliše. Pančevačku vodu kontroliše pančevački Zavod za zaštitu zdravlja, kao i Zavod iz Beograda. Kontrolisale su i neke strane institucije. Prošle godine je urađeno preko 1500 analiza. Voda je u svakom trenutku bila ispravna za piće, što je najvažnije. Voda koju piju žitelji Starčeva, Omoljice, Ivanova i Banatskog Brestovca je ista voda koju piju meštani Pančeva. Ona je zasigurno zdrava i bakteriološki ispravna. Poslednjih desetak godina nije bilo nečiste vode, nije bilo pada pritiska. To ne znači da problema nema. Ipak, sve mora na vreme da se uradi da bi se sezona pripremila i da bi svi imali dovoljno pijaće vode.

Daniela Birak


LICE SA NASLOVNE STRANE: Mitrana Ignjatović

KREATIVNI KULTURNI KLUB FURA NOVI FAZON

Mitrana Ignjatović je rođena 30. aprila 1984. godine. Završila je srednju medicinsku, studira Višu medicinsku školu u Beogradu. Položila je već četiri ispita. Aktivna je na više strana. Već 14 godina se bavi folklorom. Pored mnogih nastupa i smotri, putovanja, u sećanju su joj najviše Mađarska i Bugarska.
Mitrana je i tehnički sekretar Društva paraplegičara i kvadriplegičara:
- To su osobe koje su delimično i potpuno nepokretne. Kao sekretar ja se staram o administrativnim poslovima, vodim papirologiju, račune. S druge strane bavim se i projektima, koji imaju za cilj olakšanje ili poboljšanje funkcionisanja tih unesrećenih osoba.
Sve ovo Mitrana radi volonterski, ali kao takva je bila poznata još kao učenik osnovne škole, gde se posebno isticala u radu Učeničke zadruge. Sada je član novooformljenog Udruženja građana Kreativni kulturni klub (KKK) i u budućoj organizaciji biće deo PR-tima.
- U poslednje vreme naše mesto zahvatila je prilična apatija. Osim folklornih probi, ne vidim sebe u javnom životu Starčeva. tako da me osnivanje kluba veoma obradovalo i prihvatila sam da učestvujem u kreiranju programa, koji će biti organizovani pod okriljem ovog udruženja.
KKK je organizacija, koja već sada broji stotinak članova različitih dobi - od 18 do 70 godina starosti. Osim prekaljenih muzičara, slikara, novinara, prosvetnih radnika, fotografa, tu su i mnogi moji progresivni vršnjaci, kao i veliki broj ljudi dobre volje, koji ne želi da ovo mesto prepusti tavorenju.
- KKK je registrovan na saveznom nivou, ima pečat, statut, skupštinu, upravni, nadzorni odbor. Po programu, namera je da se utiče na javni i kulturni život našeg mesta, tako što će se praviti projekti kulturnog, ekološkog, medicinskog i drugih karaktera, izdavati novine, knjige, brošure i organizovati raznoliki sadržaji koji će imati jedan prepoznatljiv cilj - da oplemene društveni život našeg mesta.
Zahvaljujući blagonklonosti Doma kulture, KKK je dobio prostor (bivša biblioteka) u kome će se odvijati pomenute aktivnosti. Treba pomenuti samo neke od planiranih: književne večeri, amaterske izložbe, komercijalne prezentacije, predavanja na temu ekologije, zdravlja, biznisa, umetnosti, tribine, razne muzičke i filmske večeri, prezentacije svetskih kultura. Mnogi sadržaji će se odvijati u saradnji sa Domom kulture.
- Prostor će biti organizovan atikvitetski klub (pa sugrađani koji poseduju starine mogu da pozajme iste na izlaganje). Zahvaljujući angažmanu pojedinih članova uspeli smo da se opremimo adekvatnom opremom (razglas, projekto, TV, DVD, kompjuter...) i ostalim potrepštinama za nesmetano funkcionisanje. Klub će preko dana biti otvoren za rad sekcija. Planira se osnivanje likovne, muzičke, filmske, tamburaške, dramske, novinarske i drugih. Uveče, od 19 časova klub bi bio otvoren za širu javnost, kada bi i nudio planirane programe.
Kada će klub početi sa radom?
- Po procenama početak rada je planiran za sredinu juna po okončanju pripremnih radova, kada će se odvijati i ekspermantalan program KKK. Apelujem na sugrađane da se uključe u buduće delovanje Udruženja, makar, kao posmatrači, ali i kao donosioci ideja, pokretači sadržaja ili, što da ne i kao članovi kluba.

* * *

PLANIRANI EKSPERIMENTALNI PROGRAM KKK

(nedeljna šema)
radno vreme kluba: 19-24 sata

*Ponedeljak 20 sati: FILMSKO VEČE (klasici filmske umetnosti i neafirmisani autori)
*Utorak 21 sat: REGE VEČE (kao i svih ostalih egzotičnih muzičkih pravaca sa gostima, nastupima, video-prezentacijama)
*Sreda 21 sat: BLUZ VEČE (ali i rokenrola u celini, takođe sa gostima, nastupima, prezentacijama)
*Četvrtak 20 sati: KREATIVNO VEČE (namenjeno za sve posebne programe, prezentacije, predavanja, tribine, izložbe, projekcije)
*Petak 21 sat: REP VEČE (hip-hop, alternativa, gotika, pank...)
*Subota 21 sat: GROZNICA SUBOTNJE VEČERI (hitovi)
*Nedelja 21 sat: VEČE DOMAĆE MUZIKE


Ćaskanje U "ĐERMU": Rade Purkar,
muzičar i kulinar

PANONSKI LAĐAR

U ovoj rubrici Jordan Filipović, u letargičnom kafanskom ambijentu razgovara sa, po najrazličitijim merilima, interesantnim ličnostima za naše mesto. "Đeram" je relativno nova kafana, ali vrlo pažljivo "izbalansirana" na stari, dobri tamburaško-boemski način. Uz obilan meni i diskretnu lokaciju, ovaj restoran pretenduje da postane "lek za dušu" Starčevaca, ali i svih ostalih ljudi željnih opuštene atmosfere.

* * *

U današnje vreme teško je naći osobu sa talentom za jednu oblast, a kamoli nekog, ko postiže vrhunske rezultate na više strana.
Jedan iz te šačice velikih univerzalaca, tako moćno "vlada magijom" kada je kulinarska veština u pitanju, da bez problema opčini sve sladokusce (a zna se koliko se ukusi razlikuju)!
Međutim, kada je o njegovom drugom tvorenjy reč, tu slobodno možemo upotrebiti samo jednu jedinu - čarolija.
Naravno, sve ovo može da se odnosi na čoveka, koji likom i delom neodoljivo podseća na Panonskog mornara Đoku, čiji riblji specijaliteti dižu mrtve, koga ni najprisniji prijatelji jednostavno nemogu da zamisle bez gitare.
Svima je jasno da ćemo u ovom broju, imati ekskluzivno pravo da ćaskamo u boemskoj kafani Đeram, sa pravim, pravcatim boemom - Radetom Purkarom.
Rada Purkar, od majke Slobodanke i oca Vladislava, rođen je 12. oktobra 1953. godine u Pančevu (na Strelištu). Zaposlen u Petrohemiji na održavanju alata za proizvodnju hemikalija. Otac je četvoro (tri sina i kći) odrasle, veoma zdrave dece (kako i ne bi kada su stasali na ribljoj ishrani), koje je samostalno izveo na put.
U slobodno vreme svakojako majstoriše (i to vešto), pravi razne špecije, provodi vreme na Beloj steni gde drži kafanicu-klubić i uz sve to, gitarom razgaljuje mnoge "duše napaćene".
Kako je Rade počeo da "razgaljuje"?
- Od malih nogu sam u genima imao tu umetnost, još tada se znalo da ću biti "dedin unuk". Deda Jova je bio moj neprevaziđeni uzor. Svirao je kontru u tamburaškoj bandi sa poznatim starčevačkim begešarom Josom Pavlićem i od njega sam još u osmoj godini dobio harmoniku i to onu sa 12 basova. U kući je od vajkada visila pradedina tambura - tzv. samica, dubljena u orahovom drvetu, pa sam, iako mi je harmonika fino išla, ubrzo poželeo da osetim žice, makar i sa pradedinog eksponata. I tako sam batalio harmoniku i Lepu Lukić i lagano se, sredinom šesdesetih, priklanjao legendarnim Bitlsima, skidajući ih upravo na pomenutoj "samici".
Davne 68-e je pala prva gitara...
- Mamin poklon. Ali, otac nije želeo da mu sin bude "dugokosi bitles" i nedužni instrument je završio u smeću, a ja sam iz revolta "izbegao" kod babe u Vojlovicu. Tamo sam upoznao, već tada, popularnog Miću Maksa, poznatog po fenomenalnim izvođenjima solaža DŽimi Hendriksa (zubima, iza leđa...) Ubrzo smo počeli sa sviranjem po igrankama, prva je bila u Glogonju. Razvaljivali smo hitove kao što su Hej DŽo, Foksi Lejdi... Sa nama je za bubnjevima bio, nažalost sada pokojni, Dragan Boharević Bojs, još jedna od velikih pančevačkih rok-legendi. Sviralo se u Jabuci, Vojlovici, po gradu, pa i u Starčevu, gde početkom 70-ih nije mogao bilo ko da svira. Da napomenem da mi je Mića još na početku karijere, isčupao prve dve žice, da ne bi mogao da soliram, jer to je bila samo njegova privilegija!
Godine 1974. odlazi u JNA, u Karlovac, gde muzicira u vojnom orkestru sa mnogim poznatim muzičarima iz cele eks-Juge.
- Po povratku, ulazim u jedan od najslavnijih bendova pančevačke rok-scene, Mensanu, sa pomenutim Bojsom i Ivanom Dulanovićem, koji traje nekoliko godina. Tu su i mnogi nastupi, od kojih su najznamenitiji y Starčevu (u Domu, ali i na slavi - na "Borcu", na špediteru), Sefkerinu, ali i drugim mestima. To su bile histerije! Sećam se da smo se jedva branili od obožavateljki. Svaki naš pokret bio je propraćen neviđenim ovacijama. Jednom, u tim silnim egzibicijama, skakanju, zabacivanju kose, baš u Starčevu, umalo nisam nastradao, jer sam izgubio ravnotežu i udario glvom u pojačalo iza njega! Aktivo sam učestvovao u kulturno-umetničkom društvu "Stanko Paunović". Bilo je tu izuzetnih trenutaka, divnih putovanja. Pamtim odlazak u Grčku, na sam jug Peloponeza, u Kalamatu. Teško da mogu ikada više tako da se osećam. Svirali smo u nekom amfiteatru, između ostalog i slavni grčki klasik - "Marija metra kitrina", iako nismo znali šta tekst u prevodu znači. Publika, na opšte čuđenje, bila u delirijumu od oduševljenja. Naše izvođenje ih je raspametilo. Postali smo heroji Kalamate, građani su nas saletali, uzimali autograme. čitavih nedelju dana nisam ni oka sklopio. Nezaboravno!
U međuvremenu, Rade posteje naš sugrađanin...
- Bilo je to na ćerkin rođendan 1. avgusta 1980. godine u sred noći, uselio sam se u garažu moje buduće kuće, u naselju Šumice. Nešto kasnije, na poziv mog novog sugrađanina Joce Pejčića, i sa Perom i Nikolom Poljakom, Željkom i Zlatkom Radočajem, Gašom Dimitrijevićem osnovali smo tamburaški orkestar pri Domu kulture, koji je nekoliko godina bio okosnica mnogih generacija u sticanju muzičkog obrazovanja. Imali smo veliku podršku od tadašnjeg (i sadašnjeg) direktora Vidomira Jelisijevića. Čak, nas je u par navrata posetila i svetska legenda tambure čika Janika Balaž. I tu je bilo veličanstvenih trenutaka, putešestvija... Od mnogih, mogu da izdvojim put u Zagreb i pogotovo, odlazak u Tearce, na snimanje popularnog serijala "Znanje-imanje".
Kasnije, ispostavilo se da je kafana rudnik novca, i Rade prelazi na tezgarenje.
- Deda mi je uvek govorio da sa gitarom nikada ne mogu ostati gladan. Tako i beše. Pogotovo u ta srećna vremena. Sa mojim drugarima, Mićom Ventilom i Backom, kao i starčevakom legendom Željkom Radočajem, obrazovali smo "Panonske lađare" i sa njima žarili i palili godinama po celoj bivšoj domovini. Od kultne kafane "Orač" do mnogih zabačenih destinacija, kao što je npr. Pula, gde je naš najveći obožavatelj, a kasnije i drugar, bio proslavljeni bokserski šampion - Mate Parlov.
I tako stižemo i do devedestih, ali i do njegove druge ljubavi - kulinarstva!
- Oduvek sam voleo da kuvam, ali ozbiljnije sam se počeo da se time bavim početkom, baš tih žalosnih devedestih. Najveđi uticaj na mene imalo je poznanstvo sa najpoznatijim južnobanatskim ugostitieteljom i kulinarom - Adrijom Pavlovićem, koga sam upoznao u "pradavna" vremena, dok je još učio za konobara. Prošli smo mnoga takmičenja, osvajali mnoge nagrade. I to u raznim disciplinama - pripremanju ribljeg i pilećeg paprukaša, pasulja, a o ribljim čorbama da i ne govorimo. Najjači utisak na mene ostavilo je, 1993. godine, krstarenje brodom od Beograda do Smedereva, kada sam pomagao Andri da ugosti goste opštine Stari grad sa Kipra. Prava je šteta što je bilo tako nesrećno vreme pa nismo uspeli da uzvratimo posetu. Poslednji poduhvat iz te branše je bilo prvomajsko okretanje vola na ražnju, na uranku u Pesku, pre desetak dana. Vo je imao oko 700 kila i bila je prava umetnost spremiti ga. U isto vreme, 90-ih, sam sa kumom Perom Kmetom i prijateljem Kenjom, osnovao sam novu bandu, "zanimljivog" naziva - "Juriš na lovu", za koji mogu da zahvalim "izvesnim" novinarima!
O, ne!!! Jednom zgodom moja malenkost je ozbiljno shvatila pošalicu nekog šaljivdžije i objavila baš u ovim novinama da je to naziv orkestra. Posle toga stvar se nije dala zaustaviti, pa je "Juriš na lovu" dospeo čak i u "Evropske novosti". Moje izvinjenje, naravno, više nema smisla, jer kad se jednom "pusti perje niz vetar"... Na sreću, mogu da posvedočim da je Rade poslednji, koji baš juriša na novac. Nebrojeno je svirki odradio iz pukog entuzijazma. Dešavalo se, pak, da iz čiste humanosti odradi besplatnu svirku, a da bakšiš bude veći nego da je naplatio. Sve u svemu, Rade je uvek spreman i zainteresovan da, u ime duha i druželjubivosti, uradi volonterski nešto za opšte dobre. Pogotovo kad su Starčevo i kultura u pitanju.
- Osnivanje Kreativnog kulturnog kluba je nešto, što teče mojim venama. Krajnje je vreme da Starčevo dobije takav prostor, da se okupi sve što misli progresivno. Samim tim što je već oko sto članova pristupilo ovom udruženju, govori da Starčevo ima ogroman potencijal, da ne želi da se preda kiču i bezumlju, da dominira u odnosu na okolinu u mnogim segmentima. Svakako da ću svim svojim bićem učestvovati u radu kluba. Uticaću da se u okviru njega reaktivira tamburaška sekcija, da se upriličuju etno sadržaji, da se organizuju šahovski turniri...
Ovo je dokaz da je Rade oduvek obožavao Starčevo i verujemo da će njegovo iskustvo biti od neprocenjivog značaja u vraćanju pravih vrednosti!

Ćaskao
Jordan Filipović