Kultura

Starčevo posetilo nekoliko ambasadora, a Velika sala Doma kulture bila je mala da primi sve zainteresovane ljubitelje rtima salse. Gosti oduševljeni prijemom

U okviru “Dana kubanske kulture“ u Starčevu je u sredu 13. oktobra organizovano kubansko veče.

Najpre je u Galeriji “Boem“ otvorena izložba fotografije o Kubi, a potom je u Velikoj sali Doma kulture održan dvočasovni koncert kubanske grupe “Salsa i Punto“, uz učešće plesnih parova.

Specijalno za ovu priliku, Starčevo je bilo domaćin ambasadorima Kube, Meksika, Angole i Alžira, a događaju su prisustvovali i predstavnici ambasade Irana.

Najpre zahvalivši domaćinima su uložili napore u organizaciji ove manifestacije, ambasadorka Republike Kube Mercedes Martinez Valdes istakla je da se Kuba još više želi da se približi Srbiji, a izrazila je i nadu da će i Starčevci u bliskoj budućnosti posetiti Havanu.

- Zahvaljujem se organizatorima a posebno vlastima iz Starčeva i kolektivu Doma kulture koji su nam priredili odlično kubansko veče, rekla je Mercedes Martinez Valdes, ambasadorka Kube.

Pozdravni govor , na srpskom i na španskom jeziku, održao je poslanik Petar Andrejić koji je zahvalio gostima što su Starčevcima pružili priliku da, bar na ovaj način, osete duh ove karipske zemlje i uživaju u čarima Kube.

- Mi u Starčevu već imamo tradiciju kulturne razmene sa drugim zemljama. Pre današnje posete, u Starčevu su već bili ambasadori SAD i Angole a pre toga bili su nam i prijatelji iz Indije. Danas smo ugostili prijatelje sa Kube. Ambasadorka Kube je povela i svoje prijatelje pa su danas u Starcevu bili i ambasadori Angole, Alžira i Meksika a bili su i predstavnici iranske ambasade, kaže za SN Petar Andrejić.

Direktor Doma kulture Vidomir Jelesijević bio je pravi domaćin i potrudio se da se gosti u našem mestu osećaju ugodno:

- Dom kulture će i na dalje biti domaćin ovakvim manifestacijama, jer nam je zadovoljstvo da proširujemo kulturnu razmenu ne samo sa zemljama u okruženju, već i sa nama geografski dalekim sredinama, rekao je Jelesijević.

Velika sala Doma kulture bila je mala da primi sve one koji su više od dva sata želeli da plešu uz ritam salse. Druženje je nastavljeno na svečanom koktelu u OŠ “Vuk Stefanović Karadžić“.

U utorak 26. oktobra u galeriji “Boem“ otvorena je izložba kolaža starčevačke umetnice Marije Dimitrić. Marija je rođena 1974. godine u Pančevu, FLU i postdiplomske studije završila je 2001. godine na Fakultetu Likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo u klasi profesora Slavoljuba Čvorovića. Član je ULUS-a i SULUV-a. Učestvovala je u radu likovnih kolonija Deliblatski pesak, Ečka, Risan, Zlatibor, i Šid. Dobitnik je nekoliko nagrada, izlagala je više puta grupno i imala je 8 samostalnih izložbi. Izložbu je otvorio direktor Doma kulture Vidomir Jelesijević a pozitivnu recenziju na radove dao je Čedomir Kesić. Za dobru atmosferu uz koktel pobrinuo se tamburaški orkestar “Panuka“. Meštani postavku mogu pogledati do 15. novembra.

Otpočevši, uprkos teškim vremenima, jesenju programsku šemu, starčevački Kreativni kulturni klub je u petak, 1. oktobra ugostio poznatog starobeogradskog spisatelja i dugogodišnjeg novinara “Politike“, Kostu Dimitrijevića, danas 78-godišnjeg penzionera, ali veoma aktivnog po peru i razmišljanju. Ovaj autentični hroničar i čuvar legende o značajnim ljudima i događajima iz naše kulturno-istorijske prošlosti, predstavio je zavidnom broju Starčevaca svoje reprezentativno delo “Romantično-boemska Skadarlija“, ali i druga, poput knjiga o Ivu Andriću, Momi Kaporu, Tesli...

Dimitrijević žali što je danas Skadarlija skoro čisto komercijalna destinacija, čiju tradiciju čuva jedino kafan? “Ima dana“, a ispričao je i niz anegdota opisanih u knjizi. Jedna od njih je i ona kada su pitali Dučića zašto, kada već ima tako dobra poslanička primanjja, ne kupi kuću u Beogradu, nego se snebiva po hotelima, na šta je on uzvratio: - Zašto bih, kada ću jednog dana dobiti celu ulicu! Tako i bi... U nastavku je uvaženi gost govorio o svojim poznanstvima s Preverom, Pikasom, Momom Kaporom, Ivom Andrićem... Ovo sentimentalno veče prožeto nostalgičnim emocijama vodio je Momčilo Mrčković, a publika je bila vrlo zainteresovana za ovu tematiku.

U nastavku jesenjeg serijala književno-tribinskog programa, priređeno je predavanje Vesne O. Marković, profesorke s novosadske likovne akademije. Ona je za ovu priliku odabrala temu pod nazivom “Sveta tajna braka po Jovanu Zlatoustom“, jednom od najčuvenijih hrišćanskih propovednika, koji je živeo i stvarao u petom veku nove ere.

Markovićeva je veoma velikom auditorijumu tumačila reči ovog drevnog mislioca, skretavši mu pažnju na sve blagodeti bračnog života, ali i upozoravajući ih na na zamke i posledice greha i bluda. Zaključak je da bračna zajednica nema alternativu i da joj se valja posvetiti celim bićem. Govornica je ispraćena aplauzima, a program je vodio član Kluba, Željko Jovanović.

Karlovački tandem je pokazao vrhunsko umeće i ulepšao prisutnim srećnicima još jedan ponedeljak u životu...

Proslavu četvrtog rođendana najpoznatije čisto starčevačke grupe uveličali su “The Group“, “The Elements“ i “JIG“ iz Pančeva.

Deseti međunarodni festival malih tamburaških orkestara - “Starčevačka tamburica 2010“;

Književno veče: “VILE I ZMAJEVI“ - PRVA SRPSKA MITOLOŠKA KNJIGA, gost: MILENKO BODIROGIĆ (autor);

Ikona predstavlja lik samog Bogs i Msjke Božije, ili anđela ili Svetih Ugodnika. Taj lik sveštenik osvećuje posebnim činom, kada na ikonu silazi blagodat Duha Svetog i ona već postae sveta ikona pred kojom se molimo, kako u crkvi tako i kod kuće.

Od davnina su blagočestivi hrišćani poštovali ikone, odajući im najpočasnije mesto u kući. “Dom Moj - dom molitve neka se zove (Mt. 21, 13) - to je crkva koja je izgrađena radi molitve i vršenja Svetih Tajni. Kuća je produžetak crkve; kuća je pre svega porodično ognjište; u kući se čuje molitva, u kući postoji crkva, ali je to mala, domaća, porodična crkva“.

Obično verujući ljudi stavljaju ili kače kandila ispred ikona. Poželjno je da se ikone stavljau na istočnom zidu stana, jer istok u bogoslovskom shvatanju ima posebno značenje u Pravoslavlju. Birljjući mesto za domaći ikonostas neophodno je izbegavati neposrednu blizinu ikona sa televizorom, magnetofonom i drugom tehnikom. Ikone ne treba mešati sa predmetima dekorativnog pokućstva svetskog karaktera.

Neumesno je stavljati ikone na policu sa knjigama, čiji sadržaaj ili nema ništa zajedničko sa pravoslavnim istinama, ili je pak suprotan hrišćanskom propovedanju ljubavi i milosrđa. Obavezno treba imati ikonu slavsku, Spasitelja i ikonu Majke Božije.

Karakteristična crta te ikonografije je postojanje dodirnih tačka između Likova Spasitelja i Presvete Bogorodice, koje simbolizuje sjedinjenost nebeskog i zemaljskog.

Na fotografiji koju objavljujemo uz ovaj tekst, nalazi se Toma Bogović, Starčevac, maturant pančevačke Gimnazije. Toma je rođen 26. juna 1933. u Starčevu, od oca Franje i majke Ane (rod. Pihajlić), školskih poslužitelja.

Maturantska fotografija je snimljena 1953. godine, a ono što najviše privlači pažnju jeste njena poleđina. Naime, ovu fotografiju je Toma poklonio svojoj gimnazijskoj ljubavi, Radinki Danulov, tada takođe maturantkinji.

Na drugoj strani strani slike je napisao sledeće; "Radinka, na raskrsnici, kada pred nama stoje razni putevi, jedni blistavi kao biserom posuti, a drugi izlokani puni rupčaga, nadam se da će jedan od njih biti nam zajednički. Svakako, bolje je da bude svetao, ali ako bude i onaj drugi, zajednički smelije i lakše ćemo gaziti po njemu. Desi li se da se kojim slučajem ovaj san ne ostvari, neka te ova slika podseća na nekoga u čijim će žilama uvek teći vrela krv za tebe i čiji će zadnji otkucaji srca, kao tihi vapaj zvona iz daljine sa tornja koji se ruši pod udarcima nesreće, biti upućeni tebi, a zadnji šapat usana biti tvoje ime."

Romantična ljubav Tome i Radinke je ubrzo ovenčana brakom, a 1954. su dobili sina, Zvonimira. 1960. oni se iz Starčeva sele u Poreč, gde i danas žive njihovi potomci. Toma je nažalost, već 1973. sa samo 40 godina iznenada preminuo od posledica srčanog udara. Radinka od tada živi sama, čuvajuci uspomenu na tako kratku, ali večnu ljubav.

U vremenu u kom živimo romantika i emocije su izgubile na ceni, ljubavna pisma i poruke se više ne pišu, a razvodi su sve učestaliji. Ljubav Tome i Radinke je predivno podsećanje da su ljubav i posvećenost voljenoj osobi nekada bili svetinja. Mlađe generacije će možda na ovu priču gledati kao na bajku iz davnina, ali još postoje oni koji su se poput Tome i Radinke, svojim voljenima obecali za ceo život i to obećanje verno održavaju.

Zahvaljujemo se Radinki Bogović i njenoj unuci Kristini što su ovu priču i mnoga ostala sećanja i uspomene podelili sa nama.

Mnogo neobičnih i zanimljivih doživljaja desi se tokom letnjeg raspusta. Takvi doživljaji se dugo pamte. U sećanju će mi uvek ostati obilazak reke Ribnice.

U Ljuboviji sam, kod babe i dede. Za par sati treba da krenemo kući. U međuvremenu, tatin prijatelj je zvao i pozvao nas da pri povratku svratimo kod njega u selo Paštrić. To je malo selo kroz koje protiče reka Ribnica. Posle ručka odlučili smo da prespavamo i sutra odemo kući. Ujutro, posle doručka uputili smo se prema crkvi Sv. Petra i Pavla. Dvorište crkve lepo je uređeno i prepuno cveća. Ispred je česma sa dve fontane. Nedaleko od crkve nalazila se pećina koja je poznata kao stanište mnogim slepim miševima. Škola u koju je išao Živojin Mišić renovirana je i lepo sređena. Malo dalje u šumi, nalazila se Kumova česma. Iz nje je tekla hladna i osvežavajuća voda. Pored nje nalazili su drveni sto i stolice.Prolazeći kroz šumu brali smo pečurke, mlečnice i vrganje. Po izlasku iz šume došli smo do brane visoke pet metara. Nedaleko od nje nalazio se mali mostić koji ima divan pogled na branu. Oko nje je šuma koja je davala osećaj kao da smo u nekoj prašumi. Našoj šetnji došao je kraj. Prateći tok reke stigli smo do kuće. Posle kraćeg odmora uživali smo plivajući u reci. U vodi je bilo kamenčića raznih boja i veličina. Zalazak Sunca je bio sve bliži. Veče nam je prošlo uz priču o vodenici koja se nalazila u blizini imanja na kojem smo bili. Vodenica je srušena, ali bi trebalo da sagrade novu na tom istom mestu.

Vreme je brzo prolazilo i bližio se povratak kući. Poseta selu Paštrić uvek će mi ostati u lepom sećanju, zajedno sa rekom Ribnicom.

Ljubavne pesme

On je bio vitez iz obične kuće,

a ona princeza iz sjajne palate.

Oni su se voleli, a da niko to ne zna

krišom su se viđali na istom mestu.

Jednog dana su objavili svadbu

svi su se našli u čudu.

Roditelji su počeli da se smeju,

a vitez i princeza počeše da plaču.

Od svadbe nije moglo biti ništa,

jer oni su obična derišta.

Ta on je imao godina šest,

a ona samo pet.

Ivan Piščević 3/2

Ljubav je kada Sunce se rađa.

Ljubav je kada trava se budi,

kada nas Sunce zracima gađa,

ljubav je kada vole se ljudi.

Kad drug drugu pomaže u školi

i kada deda priča lepe priče.

Kad drug drugarici kaže da je voli.

Ljubav je i kada mama na tatu viče.

Ksenija Krasnić 3/2

Postideo se mali Neca,

kad je pored njega prošla Ceca.

Pamet mu je stala,

kad ga je pogledala.

A kada mu je rekla zdravo,

on je samo stajao pravo.

Kada mu je dala ruku,

srce mu je pravilo buku.

Tek tada je shvatio da se zaljubio.

Aleksa Ivankov 3/2

Dok pada kiša, mene hvata jeza,

prisetim se leta. Svoju prvu ljubav tad sam sreo,

i zdrhtao sam ceo.

Pišem pesme, brinem brigu,

ne mislim na školu, ne mislim na knjigu.

Zbog te ljubavi popustih u školu,

jer ne znam da li me još voli.

Makar mi se javi i reci gde si.

Da li još uvek živiš na istoj adresi?

Ili mi pošalji pismo,

već godinu dana videli se nismo.

Strahinja Stamenković 3/2

Sreli su se mravica i mrav,

i zajedno su postali par.

Video sam dve bube kako se

na njivi pola sata ljube.

Košuta i jelen na livadi se gledaju,

a dva šarena leptira

oko njih razdragano pevaju.

U prirodi uvek neko nekog voli,

samo ako mu se dozvoli.

U prirodi ljudi mogu da

nauče svašta, ali mora da

postoji mašta.

Đorđe Vidić 3/2