Društvo

DRUGA PO REDU SMOTRA LEPO UMEŠENIH KOLAČA

Čuvari naše tradicije

Kolač Vere Mihajlije je bio najlepše umešen

Sveti Trifun je 14. februara u našem mestu obeležen veoma svečano. Na predlog “Mladih ugostitelja“ i Željka Jovanovića, dipl. hotelijera, ovaj praznik će se ubuduće proslavljati kao zaštitnik udruženja “Mladi ugostitelji“.  A na ovaj dan, po drugi put je organizovana izložba lepo umešenih slavskih kolača, upravo u organizaciji ovog udruženja i pekara. Sve to, uz podršku Saveta MZ Starčevo, Doma kulture, Škole, Grada Pančeva, JKP-a “Starčevac“ i drugih...

            Pored takmičarskog karaktera, cilj ove manifestacije je edukacija i negovanje tradicije mešenja slavskih kolača. Dvadesetak prijavljenih amatera i tridesetak profesionalaca iz Starčeva, Banatskog Karlovca, Pančeva, Beograda, Kačareva, Ivanova, Omoljice, došli su u Dom kulture sa lepo umešenim kolačima i tako prezentovali svoje umeće. Salu su zatim ispunili gosti, između ostalih i gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović, predstavnici lokalne samouprave i ustanova, kao i predstavnici srednjih ugostiteljskih škola iz Pančeva i Beograda i građani - posetioci izložbe.

            Priređen je i bogat kulturno-umetnički program koji je vodio glumac Miroslav Žužić, zajedno sa profesorom Petrom Pavlovim. Svoje igračko umeće prikazali su učenici OŠ “Vuk St. Karadžić“ i polaznici škole folklora Doma kulture, frulaš Vasa Petrović uz pratnju harmonikaša Pavla Ubovića.

            Svi učesnici-amateri dobili su vredne poklone, a najumešnija u mešenju kolača bila je, po oceni stručnog tima, Vera Mihajlija. Profesionalci su darivani zahvalnicama, a svi kolači su potom poklonjeni u humanitarne svrhe “Spomenku“ i Domu “Srce“ u Jabuci.

            Jedan štand na ovoj manifestaciji je bio na raspolaganju starčevačkom Društvu pčelara, dok je na drugom štandu Starčevac Mirko Vučinić prezentovao stare predmete koji su korišćeni u domaćinstvu u prošlom veku i time oduševio mnoge posetioce.

Ž. J.

Gradonačelnica Martinović u pratnji domaćina	Organizator Željko Jovanović otvara smotru
Program: Paja i Vasa	Pčelari - prijatelji manifestacije

ANKETA SN: PODRŽAVATE LI UKIDANJE PRENOSA ZASEDANJA REPUBLIČKE SKUPŠTINE?

Dosta nam je skupštinskih TV prenosa!

Starčevci nisu zainteresovani da gledaju skupštinske prenose jer im sve to liči na pozorišnu predstavu u kojoj su uloge lepo podeljene. Građani od neodgovornih političara nemaju nikakve koristi

Milena Bunčić	Nenad Tomić	Nadežda Popović	Jovan Pejčev
Dragan Gavrilov	Mirjana Pejčić	Ružica Ristić	Blaž Grgić

Milena Bunčić:

- Protiv sam skupštinskih TV prenosa. Bolje je umesto toga na drugom kanalu puštati neke zabavne, obrazovne ili naučno-popularne emisije. Od toga će građani imati više koristi.

Nenad Tomić:

- Ja sam čak sam i protiv toga da se uvede skupštinski televizijski kanal, jer je to bespotrebno trošenje para a ništa se ozbiljno ne radi. Čini mi se da u parlamentu nema više opozicije. Svi su u poziciji. Samo gledaju kako će da naplate svoje, a građani kako se snađu.

Nadežda Popović:

- Naravno, podržavam ukidanje prenosa! Mislim da je bruka i sramota da ljudi sebi to dozvoljavaju. Da predstavljaju narod a da se tako ponašaju. Meni je često neprijatno i desi mi se da pocrvenim kad ih čujem i vidim šta rade.

Jovan Pejčev:

- Da, potpuno podržavam ukidanje TV prenosa. To više nije skupština, to je jedno pozorište. Umesto toga bolje im je da puštaju neke normalnije emisije i filmove. Mislim da narod više ne želi da ih gleda i sluša.

Dragan Gavrilov:

- Svet, čini mi se, još nije video veće budalaštine od toga. Normalno da bi to što pre trebalo ukinuti. Tim prenosima poslanici u skupštini samo zaglupljuju narod. Ništa se tu pametno ne može čuti ni videti.

Mirjana Pejčić:

- Normalno da ne treba da gledamo više te gluposti. Oni se tamo svađaju, psuju, pljuju a mi treba da budemo kulturan narod. Nisam čak ni za uvođenje skupštinskog tv-kanala. Tolike pare svakog meseca dajemo za TV pretplatu a zuzvrat ne dobijamo ništa...

Ružica Ristić:

- Mislim da ima mnogo pametnijih stvari koje se mogu puštati na televiziji a ne da se svaki dan gubi vreme na te skupštinske prenose. Bolje je umesto toga puštati obrazovni program ili filmove i serije.

Blaž Grgić:

- Mislim da je skupština jedna velika glupost i to svakako treba ukinuti. Ako se vremenom poslanici upristoje i stvarno započnu sa normalnim radom, onda se to može i vratiti u normalni program.

Predrag Stanković

Foto: G. Milošević

KAKO OBLIKOVATI SLATKIŠE

Torte na razne načine

U sredu 4. februara u galeriji “Boem“ na programu je  bilo, pokazno, jedno od mogobrojnih mogućnosti oblikovanja torti u režiji poznatog vajara torti Stevice Živkova. Ovaj poslastirčarski umetnik je poznat i po proizvodnji pecaroškog pribora a poznat je kao autor mnogih reklamnih spotova koji se “vrte“ na srpskim televizijama. Ovaj događaj je privukao veliki broj starčevačkih domaćica i auditorijum ženske populacije koje su na licu mesta prisustvovale oblikovanju torte u obliku nilskog konja. Pokazna demonstracija se sastojala u već pripremljenim komadima slatkiša koji moraju da prođu kroz odrećenu proceduru pripreme da bi se mogli nadograđivati, ali akcenat je stavljen na samu ideju oblikovanja i farbanje radnog materijala.

Iz matičnih knjiga

(januar i februar 2009.)

Rođeni:

Tomislav Vasilijić; Tamara Taskov; Katarina Kovačević; Tara Nedeljković; Sergej Stojanović; Branislav Ubović; Vukašin Ćirković; Đorđe Mladenović; Srećko Salihović; Lazar Stojadinović; Lazar Cvetković; Ognjen Stojanović; Aleksandra Andrić; Kristina Vučenić.

Čestitamo!

Venčani:

/

Umrli:     

Sreten Ristović 1928.; Kata Bajer 1921.; Vidosava Poštić  1938.; Darinka Vučićević 1925.; Staleta Milanović 1923.; Spasoje Peranović 1922.; Dane Jović 1947.; Dafina Jović 1920.; Nikola Pavlović 1948.; Nadežda Gorunović 1932.; Milica Bogut 1938.

Saučestvujemo u bolu.

EKOLOGIJA

Čist vazduh - dug život

            Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog eko sistema. Vazduh je smesa gasova koja čini atmosferu, a sastoji se od oko 80% azota (oko 4/5), oko 20% kiseonika i neznatne količine plemenitih gasova: ugljen-dioksid (CO2), vodonika (H2), ozona (O3), vodene pare i raznih nečistoća. Nevolje nastaju onog trenutka kada se taj odnos poremeti. Zagađenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagađivača. Kao glavni izvori zagađenja vazduha kada je Starčevo u pitanju označene su fabrike “južne industrijske zone“; Rafinerija nafte, “Petrohemija“ i industrija veštačkih đubriva - “Azotara“, zatim saobraćaj, procesi na deponijama otpada i smeća i individualna ložišta. Najčešće zagađujuće materije su:

- sumpordioksid (SO₂)

- azotni oksidi (NO/NO₂/NO_x)

- suspendovane čestice

- prizemni ozon (O₃)

- ugljen monoksid (CO)

- mikročestice čađi

            Specifične zagađujuće materije vazduha su: olovo, arsen, nikl, cink, hrom i drugi teški metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat različitih aktivnosti.

            Usled velikog aerozagađenja dolazi do slabosti sluzokože disajnih organa i njene podložnosti bakterijskim i virusnim infekcijama. To je uzrok što u Starčevu dolazi do česte pojave bronhitisa i bronhijalne astme, naročito kod dece. Da bi svaka ćelija našeg organizma pravilno funkcionisala, a time i svaki organ obavio svoju funkciju, neophodan je kiseonik.

            Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Koncentracija od samo 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Emisije ugljen monoksida potiču uglavnom od saobraćaja.

            Kada je u pitanju sumpor dioksid (SO₂), manje je otrovan od ugljen monoksida, emisija SO₂ jedinjenja drastično je veća u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Emitovanje kisele supstance kao što je SO₂ u atmosferi se mogu zadržati i do nekoliko dana. Zajedno sa azot dioksidom preobražavaju se u sulfurnu i azotnu kiselinu i u vidu kiselih kiša padaju na površinu zemlje gde uzrokuju zakiseljavanje sredine.

            Ukoliko se uzme u obzir da će se zahvaljujući ljudskoj aktivnosti udvostručiti količina CO₂, moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou.

            Mikročestice čađi je ustvari fino raspoređeni skoro čisti ugljenik, koji nastaje pri nepotpunom sagorevanju.

Materija koja nastaje sagorevanjem i koja sadrži pepeo, čađ, katranske, gasove i pare je dim. Loša strana dima je što prlja okolinu, smanjuje vidik i direktno utiče na respiratorni sistem. Veoma značajan zagađivač vazduha je duvanski dim, izduvni dim iz autmobila i individualnih ložišta koja koriste gumu, plastiku i slične materijale kao ogrev.

dipl.ing. Vlado Savić

U Beograd na vagu

            Na ovoj fotografiji koja datira iz 1964. godine nalaze se starčevački alasi sa svojim ulovom, somom od 120 kilograma!

            Kako vaga u Starčevu nije mogla da izmeri masu težu od 100 kg, som je nošen u Beograd, gde je konačno konstatovano koliko zapravo teži. Glavna zasluga za ovaj veliki trofej, pripada Mavri i Franji Blaženiću, ocu i sinu, koji su nastavili tradiciju svoje familije baveći se ribarstvom celog svog veka. Starčevački ribari su te godine zaista imali čime da se pohvale, a kao i svaki pecaroški poduhvat, priča o velikom ulovu na Milju, kružila je Pančevom i okolinom godinama posle.

            Mavro Blaženić (1902.-1970.), ponosni vlasnik soma, rodom je Starčevac, ali je 1953. s porodicom prešao da živi u Pančevu, gde njegovi potomci još uvek obitavaju. Njegov sin, Franja, koji je penziju stekao u JNA, kao zastavnik prve klase, nastavio je posao svog oca, a i dan-danas se bavi ribolovom. Mavro je pored sina, imao dve kćeri, Milku i Lenku, koje su udate u Starčevu, gde su nastavile da žive.

            Zahvaljujemo Franji Blaženiću i njegovoj porodici iz Pančeva, jer su pomogli da ovaj interesnatan događaj otrgnemo od zaborava.

D. Mergel

Upoznajmo se...

Kako se zoveš?

- Zorica Kosović.

Kako te zovu?

- Zoka najčešće, a za posebno društvo sam - Čupka.

Kad si rođena?

- 27. februara 1991.

Kako bi sebe opisala u jednoj rečenici?

- Uvek nasmejana i spremna za šalu.

Škola?

- Medicinska škola "Stevica Jovanović".

Smer?

- Medicinska sestra.

Željena, ili neželjena škola?

- Željena!!!

Zbog?

- Hoću da budem doktorka.

Šta radiš u slobodno vreme?

- Nalazim se s društvom, cimamo se...

Muzika?

- Slušam rok, zabavnu i stranu muziku. Nemam ništa ni protiv narodnjaka, ako su dobri.

Šta su za tebe "dobri narodnjaci"?

- To je muzika čiji tekst treba da ima smisao i dobru poruku,

i pre svega osoba koja peva mora da ima lep glas.

Omiljena pesma?

- Ima ih više; "Unforgiven too" od Metalike, "Brodovi od papira" Van Gog..

U muzici ti je važno?

- Dobar tekst i sama muzika.

Šta te opušta?

- Muzika i zezanje sa društvom.

Šta gledaš na tv-u?

- Američke humorističke serije, filmove i neke kvizove.

Omiljeni film?

- Nemam omiljeni.

Izlasci?

- Izlazim u Starčevu u "Metro", "Pečurku", a nekad i odem i u grad...

Ljubav je?

- Ne bih imala neku određenu definiciju ljubavi.

Šta si kao mala htela da budeš kad porasteš?

- Htela sam sve po malo. Frizerka, pevačica, glumica, doktorka...

Kako iskazuješ osećanja?

- Uvek govorim otvoreno o svemu što osećam. Ne vidim poentu u skrivanju osećanja.

Čega se plašiš?

- Mraka i visine.

Šta ti smeta?

- Najviše mi smetaju ogovaranja i dvoličnost, a toga danas ima dosta.

Tvoje vrline?

- Mislim da sam užasno iskrena i da sam dobra drugarica, ali ovo drugo treba da potvrde osobe koje se sa mnom druže.

Najbolji drug?

- Imam ih mnogo. Stefan Milenković, Nemanja Luković, Bojan Lazarov, Sloba Đorđević...

Najbolja drugarica?

- Jelena Jotić.

Šta bi poručila mladima u Starčevu?

- Umesto da po ceo dan sedite kod kuće kraj televizora, izađite napolje na grudvanje!

IZVIĐAŠTVO

Izviđački “eurosong“

Skauti na takmičenju

            Već peti put za redom izviđači iz Starčeva učestvovali su na neobičnom ali veoma zanimljivom nadmetanju. Reč je o takmičenju u pevanju izviđačkih pesmica. Pošto je starčevački odred u predhodnim učešćima osvojio sve nagrade koje se mogu osvojiti na ovom takmičenju, ovoga puta ih nije krasio takmičarski duh i nisu se naročito spremali za ovo takmičenje. I pored toga osvojili su četvrto mesto u veoma jakoj konkurenciji. Pošto je ova akcija u vreme zimske učmalosti skoro svih izviđačkih odreda, mnogo njih se pojavljuje na njoj da bi razbudili svoje članstvo, koje je željno druženja i putovanja koji su i glavni razlog postojanja ovih organizacija. Odred izviđača “Sveti Sava“ iz Beograda je pre više godina osmislio ovu akciju kao smotru izviđačkih pesama u svetosavskom duhu, koji je i obeležje njihovog odreda. Do danas se ovo svojevrsno takmičenje dobro “primilo“ u velikom broju odreda i sigurno se sa sigurnošću može reći da je to prvi “gren slem“ svake izviđačke sezone. Ove godine je broj učesnika znatno premašio tri stotine i to je značajni pokazatelj veličine ove akcije. Na njoj je našlo učešće preko trideset odreda iz zemlje i inostranstva. Nakon dugog većanja, stručni žiri je prvo mesto dodelio,  ekipi iz Bjeljine koja je letos pobedila i na našim “Danima druženja“. Takmičenje je organizovano u velikoj sali Doma za nezbrinutu decu u Beogradu a nakon takmičenja svi učesnici su za ručak imali čuveni izviđački pasulj.

            Cilj ove akcije je ispunjen jer su se starčevački skauti susreli sa skoro svim dugogodišnjim prijateljima iz okruženja, produbili prijateljstva i osmislili načine za dalju saradnju u svim oblastima. 

P. S.

Kroki vesti

Početkom avgusta će u Rusiji biti odžana smotra izviđača. Pored ruskih izviđača na nju su pozvani i izviđači iz Srbije. Smotra će se održati u Sankt Petersburgu u trajanju od 10 dana i najverovatnije će učešće uzeti i  Starčevci.

Na seminaru SIV-a u Sremskim Karlovcima učestvovaće Predrag Stanković i Lara Tomić.

Skupština Odreda će se održati u aprilu.

Jovan Pejčev je izabran za ekonoma Odreda.

Predrag Stanković je izabran za načelnika Odreda.

Krajem marta starčevačke skaute očekuje prolećna smotra opreme.

Na osnovu cene članarina u Savezu izviđača Srbije formirana je i cena članarine za OI “Nadel“ koja iznosi 800 dinara. Popust i dalje imaju oni koji imaju više članarina u jednoj porodici.

Uskoro će početi sa radom sajt starčevačkih izviđača.

ODRŽANO PREDAVANJE PČELARA

Iscrpno o pčelarstvu

U Svečanoj sali Mesne zajednice Starčevo održano je predavanje o profesionalnom uzgoju pčela. Predavanju je prisustvovao veliki broj kako uzgajivača pčela tako i onih koje ova grana poljoprivrede zanima. Dugogodišnji profesionalni uzgajivač pčela Janoš Balint veoma je opširno i konkretno pričao o savremenom pčelarstvu i o svim bitnim detaljima koji prate ovaj posao. Pored predavanja uz pomoć video projektora i računara delegat južnobanatskih pčelara u Savezu pčelarskih organizacija Srbije je čak i vizuelno približio zainteresovanim slušateljima ovaj interesantan hobi, ili zanimanje, već u zavisnosti od entuzijazma i posvećenosti njemu. Na samom predavanju se poput neke emisije o životinjama moglo čuti sve o pčelama: kako žive, kako se razmnožavaju, čime se hrane, kakva je hijerarhija u košnici, koje vrste pčela postoje i u čemu se čak iste vrste razlikuju u odnosu na godišnje doba u kom se nalaze. Sve u svemu bilo je veoma interesantno i edukativno čak i za onoga koji se sa ovom temom prvi put susreće.

Predavanje o pčelarenju

 Vrh strane