Kultura

ODRŽAN OSMI FESTIVAL MALIH TAMBURAŠKIH SASTAVA

Novosađanima priznanje

Festivalsko veče prošlo u znaku dobrih izvedbi, a i ove godine zadržan međunarodni karakter. Deset orkestara nadmetalo se za titulu najboljeg, a po prvi put održana i izložba tamburaških instrumenata

Naš festival - najbolji na Balkanu

Izložba tamburaških instrumenata

Učesnici festivala: * “Panuka“ - Pančevo/Starčevo; * TO “Tamburaši s' Dunava“ - Zemun; * TO “Bisernica“ KUD-a “Abrašević“ - Šabac; * “Vipavski tamburaši“ - Vipava (Slovenija) * TO AKUD-a “Lola“ - Beograd; * Orkestar “Prvi brak“ -  Sremska Mitrovica * Tamburaški sastav “Bisernica“ - Požega (Hrvatska); * Gradski tamburaški orkestar - Banja Luka (BiH); * Orkestar “Vizin“ - Pečuj (Mađarska); * KUD “Svetozar Marković“ - Novi Sad, TO “Vasa Jovanović“

            Međunarodni festival malih tambuaških sastava je nakon skoro decenije postojanja izrastao od kulturnog događaja sa primesama kafanske atmosfere u profesionalni muzički festival na kome učešće ne može da uzme svako ko se latio tambure već samo pravi profesionalni ansambli. “Kvalifikacije“ za učešće na ovoj smotri tamburaša su sve rigoroznije, tako da onaj koji se pojavi na ovom festivalu sebe može siguno smatrati najkvalitetetnijim u svom okruženju. Broj učesnika “Starčevačke tamburice“ je smanjen na 10, ali je time povećan kvalitet i izbegnuto višesatno muziciranje koje se otezalo do kasno u noć, kada su i publika i žiri počeli da gube koncentraciju. Festival je maestralno vodio kao i do sada iskusni pančevački glumac Miroslav Žužić Žule. 

            Kao i predhodnih godina prvi su se predstavili “domaći“ tamburaši, orkestar “Panuka“, sa Starčevcem Željkom Radočajem. Nakon polovine takmičarskog dela usledila je petnaestominutna pauza, posle koje je nastavljeno u još žešćem ritmu. Orkestar “Vizin“ iz Mađarske je podigao atmosferu popularnim “čardašem“, zbog čega ih je publika i nagradila velikim brojem glasova. U revijalnom delu su se pojavili prošlogodišnji pobednici, KUD “Svetozar Marković“ iz Novoga Sada, koje stručni žiri proglasio najboljima i u ovoj godini. Drugo mesto je pripalo Banjalučanima a treće beogradskoj “Loli“. Najbolji instrumentalni solista je Zoltan Kasari iz Pečuja (Mađarska), drugi Dragan Vukosavljev iz Novog Sada a treći Pančevac Vlada Strajinov.

            Utisci učesnika:

            Petar Pavlov (predsednik žirija)  

            - Dobro je što ne samo da uspevamo da održimo festival, nego on raste po kvalitetu. Manji broj ansambala takođe doprinosi kvalitetu. Sada smo u prilici da biramo, a ne da primimo svakog ko se prijavi. Festival ima renome ne na nivou Srbije nego na nivou Evrope. Prošle godine na konferenciji evropskih tamburaša u Tesliću bili smo direktor Jelesijević i ja jako ponosni, jer je većina učesnika istakla da je naš festival po kvalitetu i nagradama najbolji na Balkanu.

            Vlada Strajnov, Pančevo (3. mesto za instrumentalnog solistu):

            - Neću ništa reći po pitanju osvajanja nagrade jer je u meni odavno ugašen taj takmičarski žar. Mogu reći da je ovaj festival jako dobro organizovan i uspećan već više godina. To je nešto što je veoma važno i za mene lično i za tamburu.

            Momir Savić, Beograd (treće mesto za orkestar):

            - Treba odati veliko priznanje organizatorima ove manifestacije, jer od velikog značaja je negovanje tradicionalnih muzičkih vrednosti. Što se tiče osvajanja trećeg mesta ja sam zadovoljan.

            Bugarski Zoran  Brica, Novi Sad (prvo mesto za orkestar):

            - O festivalu u Starčevu imam najbolje mišljenje. Ovde sam peti ili šesti put. U početku sam nastupao sa svojim orkestrom “Zorule“, dok sam sada doveo sjajne mlade tamburaše iz KUD-a “Svetozar Marković“ koji su i na festivalu u Novom Sadu uzeli prvu nagradu.

            Silvester Babić, Pečuj - Mađarska (nagrada publike):

            - Mi smo drugi put na festivalu u Starčevu. Prošle godine smo zajedno sa novosadskim orkestrom osvojili isto nagradu publike. Zahvaljujemo se publici. U Starčevu nam je veoma lepo i organizacija je na visokom nivou.

            Zoltan Kasari, Pečuj - Mađarska (prvo mesto za instrumentalnog solistu):

            - Veoma sam zadovoljan ocenom stručnog žirija. Prošle godine sam osvojio drugu nagradu za najboljeg instrumentalnog solistu dok sam sada kako žiri misli još bolji. Za mene je ovo velika čast.

            Sekula Milošević, Banja Luka (drugo mesto za orkestar):

            - Lepo je večeras biti u Starčevu, biti gost festivala i Starčevaca. Nadam se da je nagrada zaslužena. Festival u Starčevu je jedna retka prilika kada se sreću tamburaši sa različitih strana.

            Vidomir  Jelasijević (direktor festivala):

            - Treba slušati publiku i prema reagovanju mislim da je festival bio odličan. Trudimo se da svake godine dovedemo 50% novih ansambala što smo i ove godine uspeli. Uvek se dešava da jedan broj orkestara “odskače“ dok su ostali ujednačeni. Mislim da je žiri potpuno profesionalno obavio svoj zadatak. Želeo bih posebno da se zahvalim Mesnoj zajednici Starčevo kao generalnom sponzoru, i svim ostalima koji su doprineli da i ovaj festival prebrodimo i ostavimo u lepoj uspomeni.

Predrag Stanković

foto: G. Milošević

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

2. oktobar - promocija monografije

Vek ipo železnice u Voši

Veber

Autor knjige i portparol Srpskih železnica Josip Veber pružio je višesatnu i veoma interesantnu storiju o ovom, pomalo zapostavljenom vidu prevoza putnika, iznevši pritom sijaset zanimljivih podataka. U pauzi predavanja emitovani su i kratki dokumentarci o Plavom vozu i vozu Romantika. Program je vodio Momčilo Mrčković.

3. oktobar - gotik-koncert

“Fensi žabe“ i “Bajpas“

Jako u KKK

            Priliku da prisustvuju odličnoj muzičkoj predstavi dva prepoznatljiva pančevačka sastava imali su ljubitelji čvršćeg zvuka, posebno gotik muzike.

9. oktobar - izložba fotografije

Uzijeva “svakodnevica“

Uzelac

            Mladi starčevački fotograf Igor Uzelac po prvi put je izložio svoje radove i na njima prikazao život koji ga okružuje. Fotografije su produkt svakodnevice posmatrane iz specifičnog ugla autora, ali istovremeno i izrađene na vrlo profesionalan način.

10. oktobar - rok-koncert

Prisli u Starčevu

Kralj nije mrtav

            Izuzetno kvalitetan tročlani beogradski sastav “Elvis Presley Hot-Roth trio“ odprašio je set standardnih numera nekrunisanog “kralja rokenrola“. Poseban šarm dali su senzibilni kontrabas i nesvakidašnji psihobili zvuk gitare.

16. oktobar - filmska projekcija

“Kad Mima menja oko“

            Beogradski režiser mlađe generacije Robert Petrović prikazao je deo svog opusa kratkometražnog dokumentarnog filma. Projekcije je začinio pratećim komentarima i analizom suštine bavljenja ovim žanrom. Program je vodio Momčilo Mrčković.

17. oktobar - bluz-koncert

“Pinda i Mladen“

            Pobednici ovogodišnjih Gašinih akorda pokazali su da im zaista nadaleko nema ravnih, bar, kada je akustični bluz u pitanju.

18. oktobar - rođendanski koncert

Kreativni rođendan

Žileti

            Proslavu drugog rođendana popularne starčevačke grupe uveličali su i prijateljski bendovi: “Twisted Venom“ iz Starčeva, “Jimmy & Žileti“ iz Pančeva i “Gavrilo Princip“ iz Smedereva.

Naši ponovo na Radiju 202

Kreativni nered

Nastup na radiju

            Starčevački muzički sastav “Kreativni nered“, koji je ovih dana obeležio i svoj rođendan, nedavno je ponovo uživo nastupio u emisiji popularne “dvestadvojke“. Koncert, i emisija uživo, ovaj put izvedeni su u Banatskom Novom Selu.

Kreativna ekskurzija

Pohod na Stražilovo

            Ekskurzistička sekcija KKK-a uputila se poslednjih lepih dana oktobra u Sremske Karlovce i na Stražilovo. Nakon što su obišli poznato istorijsko mesto u kome je proglašeno srpsko Vojvodstvo, eksurzisti su se uputili ka poznatom izletištu, četiri kilometra daleko od Sremskih Karlovaca, a na Fruškoj gori. Na Stražilovu su se razmileli među mnogobrojne izletnike kojima nije smetalo što dele roštiljska mesta sa “supermenima“.

NAREDNI PROGRAMI u KKK (novembar 2008.)

petak 31.10. - 22 sata: koncert - “NEŠTO NAJGORE“ - Pančevo;

četvrtak 6.11. - 19 sati: predavanje; “Uticaj pčelinjih proizvoda na očuvanje ljudskog zdravlja“. Gosti: Pera Šic i Paja Orešković + izložba pčelarskih  fotografija i nakita i degustacija pčelinjih proizvoda;

 petak 7.11. - 19 sati: predavanje - “NEOLITSKO ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE - STARČEVO-GRAD“, Marija Ćuković; 22 sata:  koncert - “MARIJENFILD“ Pančevo;

četvrtak 13.11. - 19 sati: predavanje - “Hrana kao lek“, Jasmina Dimitrijevski (dipl.ing.prehrambene tehnologije) + degustacija priozvoda Kuće zdravlja “OLEA“;

petak 14.11. - 22 sata: koncert - “KRISTALI“ - Beograd;

ponedeljak 17.11. - 21 sat: “Happy acoustic monday“ - PINDA & MLADEN;

četvrtak 20.11. - 20 sati: tribina - “CIA, BIA I OSTALE TAJNE SLUŽBE“. Gosti: ZORAN DRAGIŠIĆ (profesor na Fakultetu bezbednosti u Beogradu) i MILOŠ VASIĆ (novinar nedeljnika “Vreme“);

četvrtak 27.11. - 20 sati: izložba crteža - Marko Šajić (Starčevo);

petak 28.11 - 22 sata: muzički festival - “BOMBSHELL“, učestvuju bendovi: “Shop-lister“ (Novi Sad), “888“ (Beograd), “Incomplete“ (Smederevo), “Mrcine“ (Beograd) i “Škola antiškole“ (Pančevo).

* Svake nedelje od 21 sat radiće KKKino klub, sa retrospektivom kvalitetnih filmskih ostvarenja.

Posetite nas, svi programi su BESPLATNI!

VEST IZ KULTURE

Zvonko Glavić u “Boemu“

Sa otvaranja izložbe

            U sredu 22. oktobra u galeriji “Boem“ otvorena je izložba pod nazivom “Slike“ autora Zvonka Glavića. Ovaj umetnik je rođen 1961. godine u Prizrenu, gde je završio gimnaziju. Prva iskustva u slikarstvu stekao je u Centru za likovno obrazovanje (popularana “šumatovačka“) kod profesora Milanka Mandića u Beogradu, a kasnije se sam usavršavao. Izlagao je više puta u zemlji i inostranstvu. Učesnik je mnogih likovnih kolonija.

            Za dobar štimung na ceremoniji otvaranja izložbe pobrinuo se provereno dobar tamburaški sastav “Panuka“, uz prigodni koktel u režiji Doma kulture iz Starčeva. Postavku meštani mogu pogledati do 15. novembra.

G. M.

SLOVO O VERI

Sveti apostol i jevanđelista Luka

            Rodom iz Antiohije. U mladosti je dobro izučio grčku filozofiju, medicinu i živopis. U vreme delatnosti Gospoda Isusa Hrista na Zemlji, došao u Jerusalim, u kojem je video Spasitelja licem u lice, čuo njegovu spasonosnu nauku, i bio svedok čudesnih dana njegovih. Poverovao u Gospoda, uvršten u Sedamdeset Apostola, i poslat na propoved. Sa Kleopom, video vaskrslog Gospoda na putu za Emaus (Luka 24). Po silasku Svetog Duha na Apostole, vratio se u Antiohiju, i tamo postao satrudnik Apostola Pavla, u obraćanju Jevrejima i neznabožaca u veru Hristovu. Na molbu hrišćana napisao Jevanđelje oko 60. godine. Propovedao po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim krajevima. Živopisao tri ikone Presvete Bogorodice i ikone Svetih Apostola Petra i Pavla. Pod starost se vratio u Grčku i u njoj nastavio da propoveda i ljude Hristu obraća. Napisao i dela apostolska. Bilo mu 84 godine kad ga, Hrista radi, idolopoklonici udariše na muke, i obesiše o maslinu u Tivi (Tebi) gradu beotijskom. Njegove svete i čudotvorne mošti preneo u 15. veku iz Epira u Srbiju Despot Đurađ Branković, i one su počivale u crkvi Uspenja, na smederevskom groblju, a bile su jedno vreme i u crkvi Sv. Luke u Kupinovu (Srem), A sada se ne zna gde su.

Pripremio

protonamesnik Zoran Maletić

FRANJO RADOČAJ - KORIFEJ STARČEVAČKOG SLIKARSTVA

            Franjo Radočaj je rođen 1902. godine u Starčevu, studije je zavrsio na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, u generaciji 1923-1927. On je spadao u malobrojne jugoslovenske umetnike kod kojih se srećemo sa intimističkom, “čistom“ grafikom. Imao je dve samostalne izložbe, 1929. u Vršcu, i 1940. u Beogradu. Od 1941, pa do smrti 1948, bio je profesor u beogradskoj Školi primenjenih umetnosti. Na prvoj izložbi grafike Grafičkog kolektiva 1952. godine, među najistaknutijim retrospektivama je bio njegov predratni opus.

Sedamdesetih godina je u Starčevu na inicijativu slavnog profesora pančevačke gimnazije, Stojana Trumića, oformljena slikarska grupa “Franjo Radočaj“ koju su činili eminentni umetnici kao što su pokojni Paja Rajković, Nikola i Pera Poljak, Vlastimir Madić, Budo i Golub Slavković i Radovan Ristović. Od starčevačkog Doma kulture su dobili atelje, a iza njih je ostalo mnogo samostalnih i grupnih izložbi u Pančevu, Kovinu i Beogradu.

            Godine 2007. u zbirci zagrebačkog kolekcionara dr Josipa Kovačića, pronađena je crtanka Vjekoslava Paraća, sa portretima nekih studenata Akademije likovnih umjetnosti u Zagrebu, među kojima je i portret Franje Radočaja.

            Njegovi radovi su danas najvećim delom pohranjeni u pančevačkom Narodnom muzeju, ali ih ima i u nekim privatnim zbirkama.

Ovaj vrsni grafičar i umetnik poznat je samo užim slikarskim krugovima, ali on zaslužuje daleko više od toga.

D. Mergel

FILM MESECA

-TURNEJA- srpski kandidat za Oskara

“Turneja“ je film Gorana Markovića čije je snimanje završeno krajem februara 2008. Snimanje je započeto krajem 2007. godine u Republici Srpskoj, u Šamcu, Derventi, Prijedoru i Kozarskoj Dubici.

Radnja se odvija 1993. godine, a sve se vrti oko grupe beogradskih glumaca koji kreću na turneju po ratom zahvaćenom području, vođeni potrebom za brzom zaradom. Oni lutaju od ratišta do ratišta i dolaze u dodir sa sve tri zaraćene strane. Njihova naivnost ih dovodi u centar stravičnih događaja, ali istovremeno ih spasava iz neverovatnih i po život opasnih situacija.

Pre deset godina, Goran Marković je istoimenu predstavu režirao u pozoristu Atelje 212. Film je nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg filma van engleskog govornog područja 2008. “Turneja“ je prikazana 2008. na festivalu u Montrealu gde je Goran Marković nagrađen za režiju, a film kao najbolji.

Ono što je zanimljivo je da se na snimanju filma u Prijedoru desila nezgoda kada je čaura od metka pogodila glumca Bogdana Diklića u glavu.

Film je po žanru ratni, tragikomedija, a u glavnim ulogama se nalaze Tihomir Stanić, Dragan Nikolić, Jelena Đokić, Josif Tatić, Gordan Kičić, Voja Brajović, Svetozar Cvetković, Slavko Štimac, Mira Furlan, Bogdan Diklić i drugi.

DOBAR GLAS DALEKO SE ČUJE

-NOVI RADIO-BEOGRAD-

“Novi Radio Beograd“ je počeo sa emitovanjem simbolično 6. oktobra, dana koji se “nikada nije dogodio“, preko internet stranice www.noviradiobeograd.com, putem striminga. Po rečima glavnog urednika, ova nova medijska kuća, čiji je “NRBG“ samo početak, “prodrmaće anesteziranu srpsku medijsku scenu“. Urednik poziva nove, mlade, autore i muzičare, koje će ova stanica promovisati i podržati kako promocijom u etru, tako i linkovima na sajtu i tekstovima i prikazima sa koncerata.

“NRBG“ će, sudeći prema najavama svojih promotera i saradnika, pokušati da napravi proboj slobodne misli, hrabrosti i ukusa.

Pored učešća velikog broja poznatih saradnika, planira se saradnja i sa velikim brojem poznatih kritičara i novinara.

Programska shema za sada obuhvata dnevni program i specijalne emisije na teme sporta, popularne nauke, kulture, filma i muško-ženskih odnosa.

Ostvarena je saradnja čak i sa prištinskim radijom “Urban FM“, i očekuje se zajednička emisija koja će se baviti razmenom informacija o tome šta se događa na kulturnoj sceni Srbije i Kosova. “Novi Radio Beograd“ biće i mesto na kome će i gay i queer udruženja imati svoje emisije, s ciljem širenja tolerancije.

D. M.

ANKETA

Putem kog medija se najčešće informišete?

 Rađeno na uzorku od oko 100 Starčevaca svih uzrasta.

EKOLOGIJA

 Uticaj teških metala na pojedine biljne vrste kao posledica zagađenja životne sredine

            Životna sredina je oduvek trpela opterećenja kao proizvod ljudskih delatnosti. Stalni razvoj industrijske proizvodnje danas je glavni uzročnik sve većeg zagađenja životne sredine. Vazduh, voda i zemljište su konstantno izloženi uticaju zagađivača, tako da je i pored sve većeg ulaganja, u cilju smanjenja njihove količine, sadržaj štetnih materija u konstantnom porastu. Jedan od najopasnijih vidova zagađenja životne sredine jeste prisustvo toksičnih teških metala. Neki metali, kao što su bakar (Cu), cink (Zn), gvožđe (Fe), neophodni su za pravilan rast, razvoj i normalno funkcionisanje ljudskog organizma, ali prisustvo u sadržajima iznad propisanih može biti veoma štetno za zdravlje ljudi. Za razliku od njih toksični (otrovni) metali kao što su olovo (Pb), kadmijum (Cd), živa (Hg), arsen (As) i mnogi drugi, mogu dovesti do nastanka i razvoja različitih vrsta oboljenja, zbog njihove sposobnosti da direktno utiču na osnovne životne procese. Toksični metali se u ljudski organizam mogu uneti putem zagađenog vazduha, vode i unosom hrane koja sadrži povećani procenat ovih metala. Industrijski procesi dovode do neposrednog zagađenja vazduha, vode i zemljišta, a preko njih se mogu kontaminirati i različite biljne vrste koje se uzgajaju na tako kontaminiranom zemljištu, što je nažalost slučaj sa Starčevom. Takođe, podzemnim vodama, navodnjavanjem, putem atmosferskih pojava teški metali mogu dospeti u biljni svet. Svi delovi biljke mogu biti kontaminirani teškim metalima pri čemu njihov sadržaj varira u različitim delovima biljaka. Dodatni izvor teških metala u biljkama mogu biti i različite vrste pesticida koji se koriste u njihovoj industrijskoj proizvodnji. Tako otrovni teški metali iz biljaka koje se koriste u ljudskoj ishrani u različitim oblicima (salata, čajevi, razna jela...), mogu dospeti u ljudski organizam. Posebno je izuzetno opasno prisustvo kadmijuma i olova u zemljištu zbog njihove velike toksičnosti. Praćenje i određivanje sadržaja ovih metala u pojedinim vrstama (žitarice, voće, čajevi i posebno povrće), izuzetno je značajno u cilju procene i prevencije kontaminacije ovim teškim metalima, što je nažalost kod nas veoma redak slučaj. Treba napomenuti da upotreba ovakvih biljnih vrsta u ishrani životinja može biti sekundarni izvor metala za ljude koji u svojoj ishrani koriste meso ili mleko ovih životinja, a takvih je 95%. Glavni putevi kontaminacije sa teškim metalima u Starčevu su industrijska zona i oslobađanje izduvih gasova (saobraćaj). Struje vetrova prenose zagađivače znatno brže i efikasnije nego što se to čini samom difuzijom gasova u vazduhu. Kada je u pitanju voda i vodeni putevi, postoje tri glavna puta u ciklusu kretanja vode u prirodi, i to su: atmosferske padavine, isparavanje i kretanje isparenja. Kontaminacija površinskih voda se vrši najviše sa organskim otpadom i otpadom koji se stvara u toku različitih industrijskih procesa. Podzemne vode se kontaminiraju zagađivačima koji bivaju isprani iz zemljišta atmosferskim padavinama. Zemljište je svakodnevno izloženo velikim količinama otpada. Kretanje zagađivača kroz zemljište vrši se putem difuzije tečnosti ili kretanjem vode kroz šupljine između delova zemljišta (difuzija predstavlja spontani transport materije pod uticajem odgovarajućeg gradijenta iz zone više u zonu niže koncentracije). Ovim procesima zagađivači životne sredine se lako transportuju iz jednog dela zemljišta u drugi. Zemljište takođe može biti izloženo dejstvu teških metala usled sve veće upotrebe pesticida u industrijskoj proizvodnji različitih biljnih vrsta. Biljke mogu akumulirati toksiče teške metale na razlišite načine. Tako sadržaj metala koji različitim putem mogu dospeti u biljku zavisi od toga u kom delu biljke se nalazi. Kod nekih biljaka sadržaj metala je veći u korenu i lišću nego u stabljici, cvetu ili plodu i obrnuto. Stepen akumulacije zavisiće kako od biljne vrste tako i od prirode samog toksičnog metala.

dip. ing. Vlado Savić

VUKOVAC – radovi učenika OŠ “Vuk Stefanović Karadžić”

Želela bih da posetim...

            Kao svako dete, imam i ja svoju želju. Volela bih da otputujem u Kinu i to avionom. Tamo bi moja porodica kupila kuću. Skoro na svim šminkama i igračkama piše da je proizvođač Kina. Ne mogu ni da zamislim te fabrike. Prvo što bih uradila jeste da se prošetam Kinom. Da obiđem sva lepa mesta. Njihove radnje, spomenike, kuće. Ne bih gubila vreme, već bih zapisivala i slikala sve što vidim. Išla bih kod njihovih pisaca da mi pročitaju neku pesmu i nešto ispričaju o Kini. Išla bih i do slikara, da me nauče da crtam kao oni. Zamolila bih da me odvedu do najlepšeg mesta u Kini. Zajedno da nacrtamo neku sliku. Volela bih da znam njihov jezik. Oni veoma brzo govore, verovatno bih naučila i ja. Kažu da su Kinezi veoma dobri kuvari. Ko ne bi voleo da proba njihov specijalitet. Pričala bih im o Starčevu o mom razredu. Kupila bih neku životinju za uspomenu, razredu po neku sitnicu, a razrednoj najlepšu uspomenu.

            Volela bih da mi se ova želja ispuni bar jednom.

Tijana Pejčić 5/3

STIGLA NAM JE JESEN

            Jesen je polako počela da ulazi u moje selo. Sa sobom je donela veliki žuti pokrivač i kišu.

            U mojoj ulici travu je zamenilo osušeno lišće. Drveća kao da plaču, dok ih njihovi drugari napuštaju. Zimzeleno drveće i sada ukrašava duga zelena haljina. Cveće polako ulazi u svoje kućice. Vetar pirka i počinje da peva svoju hladnu pesmicu. Skoro da se ne čuje pesma ptica. Neke od njih spremaju svoje kofere, kako bi pre zime odletele na jug. Ptice koje ostaju, čeka hladna i duga zima. Kada kiša pada ona učini ulice pustim. Komarci, gosti koji nam dolaze svakog leta, otišli su i više ih nema. Ima dosta blata i bara. Skoro da se više ne čuje smeh dece, koja su se leti uvek igrala na ulici.

            Jesen u mom kraju polako dolazi. Iako je mnogi ne vole ona ukrašava crveno, žuto lišće.

Andrijana Miletić 5/3

JEDAN MOJ ZANIMLJIV DOŽIVLJAJ

            Završio se letnji raspust i počela je nova školska godina. Međutim, ja se uvek rado setim lepih dana provedenih na odmoru, dana bez obaveza. Ujutru se ne čuje sat budilnik, a uveče ne moram ranije u krevet. Radovala sam se svakom novom danu i uživala u njemu.

            Sa roditeljima i bratom sam bila na Zlatiboru. Šetali smo, uživali u čistom vazduhu i lepotama borovih šuma. Jedne večeri u hotelu je bio organizovan maskenbal. Došlo je puno dece. Neko je već bio maskiran, a neko je čekao da se pripremi. Devojka Sanja, animator, zabavljala je decu i pomagala im da se spreme za maskenbal. Došao je i na mene red. Sanja mi je na glavu stavila belu kapu i obukla mi je belu kecelju. Ispod kecelje mi je namestila jastuče i tako napravila stomak. Našminkala me je, zarumenila obraze i dala veliku varjaču. Ja sam bila debela kuvarica. Bila sam jako smešna. Smejali su se i moji roditelji i brat. Nisam bila tužna što nisam bila princeza ili dobra vila, jer mi je i ovo bilo jako zanimljivo. Svi smo se zajedno smejali.

            Bilo je to lepo i nezaboravno veče. I sada se nasmejem kada se setim “debele kuvarice sa Zlatibora“.

Svetlana Đurišić 5/1

ISPRIČAĆU VAM NEŠTO SMEŠNO

            Jednog toplog i sunčanog dana zazvonio mi je telefon i ja sam se javila. Kada sam podigla slušalicu, drugarica me je pitala da li želim da idem kod nje da se igramo. Ja sam odgovorila da ću doći.

            Kada sam stigla kod drugarice, tamo je bilo puno drugara koje poznajem. Bila je i moja najbolja drugarica Ana. Izmislili smo jednu jako lepu i smešnu igru. Ona se zvala “Učiteljica i njeni ćaci”. Počeli smo da se igramo. Učiteljica sam bila ja, a svi ostali drugari bili su ćaci. Meću mojim drugarima bio je jedan dečak koji je stalno zadirkivao devojčice. On se inače zove Nemanja, ali smo mu dali novo ime koje je bilo ženski Petko. Zvali smo ga tako zato što je voleo da se druži sa devojčicama. U igri sam ja rekla deci da je vreme za odmor i svi su izjurili iz učionice, to jest sobe. Dve devojčice po imenu Nataša i Mirjana igrale su se lutaka, a Nemanja, ženski Petko, im se pridružio. Kada su to ostali dečaci videli odmah su počeli da se smeju. Odmor se završio i svi su ponovo ušli u sobu. Tada smo se igrali još par minuta, pa se igra završila svi dečaci su zezali Nemanju da je on devojčica, pa su ga svi izbegavali, ali ostao je onaj smešni nadimak ženski Petko.

            Ova igra mi je bila najsmešnija i uvek ću je pamtiti.

Sara Jelenković 5/1

MOJA ŠKOLA: Mihajlo Živanović 1/3

 Vrh strane