Internet izdanje broj 158 od 31. maja 2007.
|
Internet izdanje broj 158 od 31. maja 2007. |
|
|
|
|
|
|
Društvo
SEOSKE SLIKE I (NE)PRILIKE U susret lokalnim izborima Analiziramo ko je gde od političara, tri godine nakon poslednjih lokalnih izbora za lokalnu vlast. Šta rade pobednici, a šta oni koji su izbore 2004. godine izgubili?
Ustavni zakon koji reguliše pravno stanje nakon proglašenja novog Ustava Republike Srbije predvideo je da se do kraja godine raspišu novi lokalni izbori. U skadu sa tim, biće održani i izbori za sve savete mesnih zajednica pančevačkih sela. U seriji tekstova, želimo da čitaocima SN ukažemo na to kako su se ponašali oni koji su na prošlim izborima dobili poverenje građana, odnosno, šta su u međuvremenu radili oni koji su poslednje izbore izgubili i da li su i dalje aktivni u nastojanjima da ubede Starčevce da baš za njih treba glasati i pružiti im priliku da se bave javnim poslovima. Na mesnim izborima održanim 2004. godine nadmetalo se nekoliko izbornih lista. Dotadašnja vlast (DS i nestranački kandidati) okupila se oko liste pod nazivom “Za naše Starčevo“, dok je sa druge strane nastupila lista SPS-a (“Za napredak Starčeva“) i koalicija koja je okupila DSS, SPO i Novu Srbiju. Svoje kandidate, ali ne u punom broju (biralo se 15 članova Saveta), imali su i G17 plus, Opštinska stranka, Koalicija Vojvodina, Liberalna partija Srbije i grupe građana. Kandidati Srpske radikalne stranke nisu prošli verifikaciju kandidatura zbog nepravilnosti u dokumentaciji, koje nisu otklonili u regularnom roku.
Pobednici i poraženi
Izborna kampanja je bila fer i korektna, uglavnom uz podelu letaka, a vodila se i na stranicima našeg lista gde je bio obezbeđen besplatni prostor za promociju programa i kandidata. Nakon izbora Savet MZ Starčevo je izgledao ovako: izabrano je 9 članova sa liste “Za naše Starčevo“ (DS (6) i nestranački), tri sa liste “Za napredak Starčeva“ (SPS), 2 sa liste “Koalicija DSS-SPO-NS“ (od toga 1 SPO i 1 NS) i jedan član Opštinske stranke. Nakon skoro tri godine slika je izmenjena jer je najpre ulaskom Vlade Savića (Opštinska stranka), Jove Bajera (nestranački) i Spasena Spasenovskog (SPO) u DS, a potom i ulaskom Gorana Dramićanina (NS) u vladajuću koaliciju DS-NS, većina dobila 12 članova Saveta, dok je u nekoj vrsti opozicije (mada se odluke često donose jednoglasno), ostala SPS sa tri člana u mesnoj skupštini. Van svih dešavanja je ostala Koštuničina DSS koja nikada do sada, od uvođenja višestranačja u Srbiji, u selu nije imala izabranog predstavnika u mesnom organu vlasti, kao i SRS koja nije ni učestvovala na poslednjim izborima (na pretposednjim, održanim 2000. godine, SRS je imala jednog člana Saveta - Andreju Pavlovića.
Savet MZ uspešan
Nakon prvobitnih razmirica, Savet MZ u novom sastavu je vrlo brzo našao zajednički jezik: interes sela. Gotovo svi članovi Saveta su uzeli aktivno učešće u radu, kao i obaveze prema drugim ustanovama i institucijama. To je urodilo plodom, pa je selo još brže počelo da se razvija u svim pravcima, a “Strategija razvoja Starčeva za period 2004. - 2008.“ koju je usvojio predhodni saziv Saveta, uspešno se realizuje (asfaltiranje, kanalizacija, gasifikacija). Dakle, oni koji su uspeli da pridobiju poverenje Starčevaca, po svim ocenama uspešno rade svoj posao. Podsetimo se ko je za šta odgovoran u sadašnjoj vlasti, a šta rade oni koji su izbore izgubili, a i dalje su primetno aktivni. U ovom broju analiziraćemo izborne jedinice Šumice i Radničko naselje. Petar Andrejić je dobio najviše glasova u Šumicama, a izabran je i za odbornika u SO Pančevo i za poslanika u SAP Vojvodine. NJegova obaveza je upravo da posreduje u odnosima ova tri nivoa vlasti i obezbeđuje materijalne uslove za investicije u selo. Dušan Korolija je u Savetu zadužen za prikupljanje projektne dokumetacije i kontakt sa JP-om ”Direkcija” i drugim opštinskim službama koje se bave ovim poslovima. Dr Miša Sokolović se bazirao na rad Doma kulture gde se nalazi u Upravnom odboru. Četvrti član Saveta MZ iz Šumica je LJiljana Kostić, koja je neredovno dolazila na sastanke Saveta i nije uzela veću ulogu u radu ovog organa. U Radničkom naselju najviše glasova je osvojio Dragojlo Bojović, koji je osim učešća u radu Saveta, učestvovao i u radu Upravnog odbora JKP-a ”Starčevac”. Vlado Savić je takođe dao veliki doprinos radu mesne skupštine, a nedavno je preuzeo veliku obavezu - mesto predsednika Upravnog odbora JKP-a ”Starčevac”. Trećeplasirani u Radničkom naselju Spasen Spasenovski je, osim što je učestvovao u radu Saveta, aktivno radio i u nekoliko komisija koje je Savet osnovao (anketa o gasifikaciji sela i drugo).
Sekulović u Školi
Od onih koji su izgubili izbore u Šumicama, primetnije su aktivni Predrag Stanković (član Izvršnog odbora Saveta), Radivoj Ćosić (aktivista Nove Srbije), Ratko Milojević (napustio stranku Koalicija Vojvodina, sada je član Školskog odbora iz reda roditelja), Tomislav Nikolić (aktivista DSS-a) i Jovan Filipović (potpredsednik mesnog odbora SPO-a). Što se tiče onih koji su izgubili izbore u Radničkom naselju, najviše je “profitirao“ Dragan Sekulović koji je na pomalo volšeban način postao predsednik Školskog odbora OŠ “Vuk Stefanović Karadžić“ iz reda lokalne samouprave. Na to mesto je prethodno predložen Vlado Savić, kome je anonimnom prijavom “pronađen“ sukob interesa jer mu dete pohađa Osnovnu školu. Na samom sastanku Kadrovske komisije SO Pančevo, tadašnji član Komisije iz redova DSS-a je na mesto predsednika Školskog odbora predložio Sekulovića, inače, čija je supruga zaposlena u Školi, i koji je potom izabran bez pristanka predlagača, u ovom slučaju Mesne zajednice. Sekulović je podržavao prethodnu direktorku Škole. Pored toga, Sekulović je aktivan u DSS. Nedeljko Nedić je tek u trećem krugu izgubio izbore od Spasena Spasenovskog. Dva puta su ova dvojica kandidata dobijala isti broj glasova, što je nezabeleženo u izbornoj praksi. Nakon dva mandata u mesnoj vlasti, Nedić se sada bavi isključivo Socijalističkom partijom Srbije čiji je predsednik mesne organizacije. Četvrtoplasirani Jovan Perovanović, iako nije izabran za člana Saveta, pruženo mu je poverenje u Izvršnom odboru ovog organa. Miljojko Mijajlović je, nakon poraza na izborima i raspada jedinstva starčevačkog SPO-a (podela na SPO i SDPO), preuzeo kormilo “espeovaca“. Miloje Milutinović je veoma aktivan u nevladinoj organizaciji koja se bavi ornitologijom. Kratki podsetnik i osvrt na prethodne izbore i sadašnju aktivnost aktera izbornog procesa, svakako će pomoći čitaocima da ocene rad onih koji pretenduju da i dalje vode seoske poslove ali i onih koji to hoće i kandidovaće se ponovo na izborima. Međutim, kompletan utisak o onima koji vode selo i onima koji bi to želeli, u rukama je građana Starčeva, kao njihov i neprikosnoveni glas na izborima. Vidoje Olić
IZVIĐAŠTVO
Prvomajski uranak
Organizovana grupa od četvoro brđana, posle napornog puta od par minuta, kolima od sela, stigla je na odredište: šuma topola, prema Omoljici, konačari u pripremi terena prvomajskog uranka. Praznik rada slavimo neradno, u duhu svih kontradiktornosti u društvu, vremenu, epohi. Mesto je lepo: topolova šuma koja je u punom cvatu, pa izgleda kao da je sneg u maju, idealno mesto za polensku kijavicu, ali sreća da je tu u blizini deponija koja je ublažila naše tegobe. Fina travica, vetar koji ćarlija, sunce se probija kroz visoke grane, mir, tišina, koju narušava samo poneka svraka... Nigde buke svakodnevice!? Dođosmo, sedeosmo sa travicu zelenu i počesmo pomalo da se pitamo šta uopšte tražimo tu, ali ipak, tradiciju ne treba narušavati. Počela je analiza organizacije čitavog poduhvata od izrade projekta, uloženih sredstava, svrsishodnosti, a ni meso nije još stiglo... Kasni autobus. Ubačeni elementi su se trudili da prodiskutujemo o problemima u radu, a zaključak više liči na političku frazu: očekivali smo svašta, a dobili ništa. Malo veselja donela je Marija, sa kesom na kojoj piše “Šta će vam kesa bez mesa“. LJudi oživeli, neki još pristigli, iskonski nagon za hranom i to na vatri, biće zadovoljen. Palimo roštilj, opet po tradiciji, mada ne znamo ko je taj običaj izmislio, ali ga poštujemo. Kao i svi. Ipak se nešto dešava, nisu to brazilske plesačice, ali tišinu remeti sirena vatrogasaca: opet gori smeće na deponiji. Ipak neko radi i na Praznik rada. Vetar ne duva u našem pravcu pa smo i dalje uporni da opstanemo u prirodi. Miris roštilja privlači još ljudi. Društvo se povećava, malo smo ručkali pa se i oraspoložili. Društvo nam pravi i Ciga, pitomo crno, umiljato jagnje koje uporno šeta oko naše trpeze na travi. Spontano kreće i pesma “Merkam te, merkam“. Oni kreativniji imaju sijaset ideja kako da dopunimo trpezu, razni su recepti, načini, ukusi, ali se ideja ne razvija dalje od priče, jer je sa nama i njegova vlasnica, inače ljubitelj životinja u pravom smislu te reči i ima čak i mini zoo-vrt. Ciga žvaće koricu hleba, travicu, ponekad zableji i dobrodušno i malo blagoteleći nas posmatra. Divi nam se kako znamo da uzivamo, a mi to isto mislimo za njega... Oblizimo naše komšije u šumi: neformalna grupa mlađih izviđača. Opet se divimo njihovoj organizaciji: teren je očišćen od šiblja dan ranije, podignut je mali logor od 4 šatora, roštilj, i to već druga tura, imaju i muziku. Zmači da nije pravilo da pamet dolazi s godinama, tj. zrelost se meri odgovornošću prema postavljenjnim zadacima, ispunjavanju svojih obaveza, dostizanjem zadatih ciljeva, a još ako je i uživanje tu... uspeh je potpun! Ipak je naša crna ovca našla najbolji smisao u ovoj priči, mada ispada iz klišea, i ko to sme da kaže da brđani nisu imali jagnje za prvomajski uranak!? A imaće ga isledeće godine jer su izviđači pravi ljubitelji prirode, a tu spadaju i životinje. Dodaćemo na parolo “Živeo 1. maj“ i “Živeo Ciga“, naša maskota kome smo tepali “jagnje moje bjelo“... Malo sporta, da se razmrdamo i podsetimo da smo nekada bili sportisti, fudbal prija po mekoj zelenoj travici... U duhu izviđaštva, ova akcija je bila izazov koji je šetao oko naše trpeze na travi, ali mi smo odoleli i pobedili onaj životinjski nagon u sebi, mada ga je samo imala samo ona manjina koja je Cigu pratila krajičkom oka sa “brigom“ da mu se nešto ne desi. Sledeće godine ćemo možda promeniti mesto, ali društvo ostaje isto. Nadamo se da će i Ciga biti u pratnji svoje porodice, da ne bude “crna ovca“. Daniela Jajić
Višeboj u Bijeljini
Starčevački izviđači su treći put za redom učestvovali na međunarodnom izviđačkom višeboju u Bijeljini (Republika Srpska). Na samom otvaranju akcije, odred izviđača “Semberija“ iz Bijeljine dobio je priznanje kao najbolji izviđački odred u Republici Srpskoj. Otvaranju su prisustvovali visoki zvaničnici Bosne i Hercegovine, kao i gradonačelnik Bijeljine i neki privrednici koji su sponzorisali ovu manifestaciju. I ako su važili za glavne favorite nakon dva uzastopna trijumfa, Starčevci na žalost nisu uspeli da opravdaju očekivanja. Od dvadesetak ekipa, “Nadel“ je osvojio tek peto mesto. Glavni razlog ovog neuspeha leži u tome što su takmičarske discipline u kojima su Starčevci do sada osvajali najviše poena ovoga puta bile neuporedivo lakše, tako da ekipa iz našeg mesta nije mogla da se “odlepi“ glavnim konkurentima kao što je to bio slučaj predhodnih godina. Mlade ekipe izviđača iz Zenice, Prijedora, Trebinja, bile su neuporedivo brže od znatno starijih Starčevaca koji su svoju strategiju zasnivali isključivo na iskustvu i znanju. Nakon tridesetak kilometara duge staze, ekipa iz “Nadela“ je na cilj stigla sa zakašnjenjem od skoro dva sata, pa je zbog toga dobila blizu dve stotine negativnih (kaznenih) bodova, što je i prouzrokovalo stanje na tabeli. Prelazni pehar je nakon dve godine stajanja u vitrinama OI “Nadel“ prešao u ruke Zeničana koji ga na žalost nisu dugo zadržali. Naime, samo nekoliko minuta nakon preuzimanja pehara u slavljeničkoj euforiji pobednicima je pehar iskliznuo iz ruke i razbio se u desetine komadića tako da je zavladao muk. Sve u svemu, druženje sa prijateljima iz Bosne ostavilo je neizbrisiv trag u srcima izviđača svih vera i nacija. P. Stanković
Izviđačke kroki vesti
* Na majskim susretima u Šapcu od 25. do 27 maja učestvovaće starija mešovita ekipa koju će predvoditi Marko Ristić. Vođa puta će biti Tamara Antonijević. * U isto vreme na Pokrajinskom izviđačkom višeboju u Vršcu učestvovaće mlada muška ekipa koju će predvoditi Aleksandar Stanković. Ovu ekipu će na takmičenje odvesti Miša Sokolović i Daniela Jajić. * U Bačkoj Topoli je održana treća sednica starešinstva Saveza izviđača Vojvodine na kojoj je učestvovao Predrag Stanković. * Izviđačke igre Saveza izviđača Srbije biće održane u Beloj Crkvi poslednjeg vikenda u avgustu. * Prvog vikenda u junu u Majuru na izviđačkom višeboju će učestvovati jedna ekipa iz OI “Nadel“. * Republički izviđački višeboj će biti održan u Brzoj Palanci kod Kladova sredinom avgusta meseca. Ovoga puta će biti otvorenog tipa. Neće se učestvovati u kvalifikacijama kao predhodnih godina. * Na svečanosti povodom odlaska u prfesionalnu penziju, naš slavni košarkaš, a bivši izviđač Vlade Divac pozvao je Savez izviđača Srbije u goste. Izviđači će moći da vide i da se fotografišu sa proslavljenim asom Divcem, sa guvernerom Kalifornije Arnoldom Švarcenegerom i drugim poznatim sportskim i filmskim zvezdama koji će ove godine doći u Prijepolje. * Skupština OI “Nadel“ biće održana 23. juna.
ANKETA SN: Koliko vam znači početak radova na fekalnoj kanalizaciji? Kanalizacija od velikog značaja Stav nepodeljen - kanalizacija je od velike važnosti za Starčevo. Ništa nije skuplje od stalnog čišćenja septičkih jama i permanentnog zagađivanja zemljišta. Očekivanja su da će se posao završiti u roku
Jelica Gecin: - Za moju porodicu i za selo, početak radova na kanalizaciji je od velikog značaja. Pošto živim na terenu koji je prezasićen vodom, a i plac je mali, svake druge nedelje trošimo 1.400 dinara na pražnjenje septičke jame. Nadam se da će radovi biti završeni u obećanom roku. Saša Morar: - Radovi mi mnogo znače, a naročito su važni za selo, koje će biti čistije i urednije. Voda će nam biti čistija, a skočiće i cena placeva. Sofija Veličković: - Kanalizacija nam je svima preko potrebna. Kod mene u kraju svi imaju septičke jame, neki čak i po dve tri. Mi već imamo i prelivnu jamu! Većina ljudi gaji povrće u baštama, pa je važno da se to povrće zaliva čistom vodom, ova je ipak zagađena. Kanalizacija rešava mnoge probleme i bilo koliko da košta, treba je uraditi. Goran Vujičić: - Kanalizacija je prava stvar, potpuno podržavam početak radova. Bilo bi dobro da se završe u nekom pristojnom roku, a značaj za selo i za pojedince je neopisiv. Fekalije će odlaziti na pravo mesto, neće više biti problema sa septičkim jamama. Boško Đukić: - Radovi na kanalizaciji su vrlo značajan potez. Zemlja će biti zdravija, biće nam čistije, otpadne vode će odlaziti na pravo mesto. Takođe će skočiti cena nekretnina. Trajko Arsić: - Kanalizacija je odlična stvar i mnogo znači, ali za one koji će moći to da priušte. Mislim da neki ljudi, naročito penzioneri, neće moći to da plate. Nikola Kosanić: - Kanalizacija je vrlo bitna zbog mnogo stvari. Prvenstveno je bitna zbog toga što fekalije neće ići u bašte u kojima se gaji povrće, koje se posle koristi za ishranu. Podržavam taj poduhvat u popunosti. Čeda Arsovski: - Mislim da uvođenje kanalizacije veoma mnogo znači selu, a pogotovo pojedincima. Svako će sigurno moći to da priušti, jer je svakako isplativije nego često pražnjenje septičkih jama.
Maja Vulović
PUTOPIS - LJUBLJANA, SLOVENIJA Tako blizu, a tako daleko...
Sećate li se priče cinika s početka devedesetih godina da će, ako se otcepi od Jugoslavije, Slovenija propasti i postati “bečka kolonija“? E pa, ne samo da nije tako, već je ova alpsko-adrijska država izlaskom iz SFRJ najviše profitirala, postavši punopravan član Evropske Unije, zajednice evropskih naroda zasnovane na blagostanju njenih građana. Danas nije lako otići u Sloveniju, ako ste državljanin Srbije. Pored standardne procedure i gomile neophodnih dokumenata, put morate da planirate znatno ranije, jer slovenački konzulat zahteva lično prisustvo i zakazivanje termina za predaju dokumentacije za vizu. Ako je poseta turističke prirode, onda vam treba i rezervacija hotela. Elem, ako dobijete vizu, onda je već lakše - autobus za LJubljanu polazi sa BAS-ove stanice dva puta dnevno, svakog dana. Put do LJubljane traje oko osam časova, u mirnoj atmosferi polupraznog autobusa po ceni od oko 3000 dinara u jednom pravcu. Autobus čist, posada u radnim uniformama, jer je to evropski standard. Putevi dobri, jer vode ka Evropi. Sušta suprotnost od onoga što možete videti na našim drumovima i u većini domaćih autobusa, musavim i štrokavim od nebrige i nemara. Čist ljudki faktor, nema to veze sa “evropskim vrednostima“... Kako autobus odmiče ka slovenačkoj granici, sve manje je smeća pored puta, a taj prizor definitivno nestaje odmah iza Zagreba, kada uđete u Republiku Sloveniju. Odatle, do LJubljane, još je dva časa vožnje. Dolazak u LJubljanu može nekoga iznenaditi, jer je glavni grad Slovenije nevelik, otprilike kao naš Novi Sad. Po poslednjem popisu stanovništva grad ima 265.000 stanovnika. Samo mesto ima dug kontinuitet življenja. Rimska naseobina Emona (Colonia Emona Iulia tribu Claudia) nastala je godine 15. posle Hrista. LJubljana se prvi put spominje pod današnjim imenom 1144. (kao Laibach) i 1146. (Lunjigana). Godine 1220. dobila je prava grada, a 1335. zajedno s ostatkom Kranjske došla u posed Habsburgovaca. U 1461. postala je sedište biskupije pa se u kasnom srednjem veku razvila u kulturno središte Slovenaca. Habsburška vladavina bila je prekinuta samo u razdoblju 1809. - 1813. kada je LJubljana bila glavni grad francuskih Ilirskih provincija. Godine 1821. grad je bio domaćin LJubljanskog kongresa. Posle raspada Austro-Ugarske 1918. LJubljana je zajedno s većim delom slovenskih zemalja ušla u sastav Kraljevine SHS. Novom administrativnom podelom 1929. postala je glavni grad Dravske banovine, a nakon 2. svetskog rata postala je glavni grad novostvorene jugoslovenske Socijalističke Republike Slovenije. Ulogu glavnog grada je zadržala i nakon osamostaljenja Slovenije 1991. godine. Danas je LJubljana prijatno mesto za življenje, u zemlji sa, za naše uslove, prilično visokim standardom i prosečnom platom od 1200 eura. Pritom, cene nisu mnogo više nego u Srbiji, pa onda uporedite kupovnu moć Slovenaca sa našom... Suvišno je pričati o pristvu svih renomiranih svetskih proizvođača svega i svačega, to je već globalni fenomen, a svakodnevicu građana Slovenije ulepšavaju i novi automobili koji krstare LJubljanskim ulicama. Teško ćete ugledati na ulici neki “krš“ od automobila, ali neće videti ni kioske sa brzom hranom na svakom ćošku ni “str“-ove ni ulične prodavce od kojih kroz centar Beograda ne možete proći. Sve je kao “pod konac“ i na izuzetno kulturnom nivou. Graditelji savremene LJubljane drže se modernih načela širenja gradova, pa je industrijska zona i sve ono što ne pripada centru jednog grada - na njegovom obodu, a sam grad se sastoji od starog i novog dela. Novi deo LJubljane je blokovski, poput Novog Beograda, Novog Zagreba i inih “novih“, čitaj socijalističkih delova gradova koji su se razvijali u nekadašnjoj SFRJ. Stari deo grada je zadržao raniji izgled i nije prekrajan, a nad njim dominira ljubljanska tvrđava smeštena na vrhu brda uz reku LJubljanicu. Do nje se stiže vozićem i uspinjačom. Ova reka je središte starog dela grada i njenih desetak mostova i okolna uređena obala - šetalište čine lepu celinu u čijoj je sredini Trmostovlje i Prešernov trg. Tu je i Zmajski most sagrađen 1901. godine, po kojem su Slovenci i dobili nadimak “Zmajčeki“. Poput drugih evropskih gradova i u LJubljani se mogu videti brojne turističke grupe sa vodičima, mahom su to nemački i američki turisti, ali i popularni “bekpekeri“, samostalni putnici - avanturisti. Od nekoliko ljubljanskih hotela, najpopularniji su “Slon“ i “Park“ koji se nalaze u centru starog dela grada. Ovaj drugi je i hotel i hostel, pa se putnicima-namernicima preporučuje zbog povoljnih cena i dobre lokacije. Nedavno je i kompletno renoviran, a hostelski smeštaj košta 20 eura po osobi. Kulturni život je izuzetno bogat. On podrazumeva i velika svetska imena, ali i “domaća“. U nedelju dana boravka vašeg reportera, u Sloveniji su najavljivani Ajron Mejden, Lenjingradski kauboji, Lajbah, Oliver Dragojević ali i Ceca i Đani! Za sve ukuse i sve uzraste... U LJubljani se nalazi približno 30 hektara parkova. Najveći deo te površine zauzima park Tivoli s površinom od 17,5 ha, ostalu površinu deli 28 manjih parkova koji nisu dovoljno dobro uređeni. Prirodne lepote Slovenije podrazumevaju i okolinu LJubljane, onaj alpski deo ”dežele”. Zato, ne treba propustiti odlazak na Bledsko jezero (1 čas vožnje udaljeno) i Postojnsku jamu (45 minuta) koji su jedinstveno delo prirode! Upoznajte jezero nastalo od lednika i pogledajte kako izgleda život čovečje ribice koja je za stanište odabrala upravo ovaj deo sveta u prekrasno uređenom parku prorode Postojnska jama. Uzgred, ni Jadran nije daleko, pa izvolite put Kopra, Portoroža, Pirana... Petar Andrejić
Pejntbol u Starčevu
Od nedavno je u Starčevu počeo sa radom paintball klub “Adrenalin“. Ovaj klub je nastao 2005. godine u Pančevu, a sticajem okolnosti i razumevanju uprave FK-a “Borac“, na fudbalskom terenu je u toku izgradnja paintball staze. Klub “Adrenalin“ broji stotinak članova koji se rekreativno bave ovim sve popularnijim sportom, a desetak mlađih članova učestvuje i na takmičenjima gde osvajaju mnoge nagrade i šampionske titule. Branko Dragojević predsednik Kluba kaže da je “Adrenalin“ pokrenuo prvu školu paintballa u Srbiji za mlade polaznike. Takođe, on kaže da u ovom sportu povrede skoro da ne postoje, a čak i ako se dese, mnogo su manje nego u mnogim sportovima. Treninzi se trenutno odigravaju u šumi pored deponije, a svi zainteresovani igrači i budući članovi, informacije mogu dobiti na telefon 063/332-508. G. M.
|
E-mail: [email protected] © 2007. Webmaster
|
