Internet izdanje broj 154 od 31. januara 2007. |
|
|
|
Društvo
ANKETA SN: Kako podnosite toplu zimu? Kada će pasti taj sneg!?
Mnogim Starčevcima prija toplo vreme u sred januara, ali svi očekuju da se malo i i “zabeli“. Šta je zima bez snega...
Borivoj Ćosić: - Mislim da ovakvo vreme nije zdravo, u svakom slučaju. Volim zimu sa snegom, a prvenstveno Božić i Novu godinu. Praznična atmosfera nije potpuna bez snega. Uopšte mi ne prija ovakvo vreme. Dalibor Ilić: - Koja zima? Ovo nije zima! Volim Novu godinu i zimske praznike. Zima je super zbog Deda Mraza. Vreme je super, volim sunce, ali ipak volim i sneg. Vladimir Paulić: - Zima je fantastična, meni odgovara. Volim sneg, ali sada sam malo stariji i malo mi je hladno, kad izađem na sneg. Nisam mlad da mogu da se sankam i da idem na skijanje, to mi više ne odgovara. Odgovara mi ovakvo vreme. Meni ne smeta. Gizela Restak: - Meni odgovara ovako topla zima. Volim i sneg, ali više volim sunce. Bilo bi lepo da bude i snega. Ne mislim da je ovakvo vreme zdravo, ali šta je - tu je. Miki Vasović: - Meni nije problem što se zdravlja tiče. Jutros sam slušao na tv-u nekog čoveka koji kaže da na svakih 20 godina dolazi do ovakvih promena, tako da je sve ovo normalno. Voleo bih da pada sneg, jer ja inače volim kad mi je hladno. I leti volim kad mi je hladno, tako da mi ne odgovara ovakvo vreme. Tijana Aksić: - Ovakvo vreme definitivno nije zdravo, ali pošto ne volim zimu i sneg, meni odgovara. Što se mene tiče vreme je super. Dejan Milenković: - Meni je vreme odlično. Odgovara mi što je toplo. Uopšte mi ne treba sneg i hladno vreme. Što se mene tiče, mogla bi svaka zima da bude ovakva. Ivana Stanojević: - Ovo je zima? Ovakvo vreme mi potpuno odgovara, jer ne volim sneg, ja volim leto i volim da idem na more. Ipak mislim da ovo nije normalno ni zdravo.
Anketirala: Maja Vulović
MALO SKITAM, MALO PIŠEM Mala azbuka letenja
Za sve one koji nisu koristili avionski transport, ja ne želim na ovaj način da ih obeshrabrim i odvratim od takvih putovanja. Oni koji imaju iskustva po tom pitanju, znaju tačno o čemu pišem:
AZBUKA LETENJA - Rečnik poznatih reči
A - kao avion, transportno sredstvo koje razbija daljine i zbližava ljude... A - kao aerodromi širom sveta, manji i veći... B - kao Boing, Air BUS (bus u vazduhu)... B - kao Beograd... B - kao BOMBA, reč koju ne smemo koristiti u avionu, u toku putovanja... V - kao vazdušni pritisak koji nam zagorčava svako poletanje i sletanje... V - kao viza, i u našem slučaju je potrebna za ulazak u bilo koju zemlju (uključujući Liberiju, Svazilend i Tunguziju)... G - kao groznica putnička, koja nas uhvati pre svakog putovanja... D - kao detence koje se nekako nađe u svakom avionu, koje svojom vriskom daje povremene uzbune, i bez obzira na: - Buci, buci, baš lepo dete - u sebi mislite “ ako ovo derište ne prestane“ ... Đ - kao đavolak koji se opet probudio (vidi pod slovo D), a taman smo mislili... E - kao EMANUELA - Silvija Kristel, francuska glumica - koliko se ja sećam (pošto je to detalj iz pubertetskih dana), koja je svašta radila u avionu... Ž - kao žurba. Statističari kažu da se na velikim aerodromima kao na primer u Londonu, NJujorku, Frankfurtu, dnevno izgubi i pronađe puno stvari. Većinom su to koferi, ali ima i pasoša, avionskih karata, kišobrana, novčanika, pa i dece i starijih osoba!? Kažu: u žurbi, zaboravio suprugu!? Z - kao zabranjeno pušenje. U avionu nije dozvoljeno a na aerodromima postoje prostorije gde se može pušiti. Ima onih kojima je po izlasku iz aviona, prvo na pameti da pronađu pušionicu ili izlaz iz aerodroma. Nije lako. Muka je to... I - kao iscrpljenost, jer za neke od nas svaki let koji je duži od pet sati predstavlja pravi napor... J - kao Jugoslavija koje nema u kompjuterskom sistemu, ustvari je nigde nema, i uvek stvara pometnju kod osoblja na pasoškoj kontroli... K - kao kapetan koga nikad ne vidimo i uvek se pitamo da li je on uopšte u kabini, ili je to snimljena poruka: - Želimo vam prijatan let, bla, bla, bla... K - kao kofer na koji mislimo tokom leta, da se ne zagubi... L - kao lepotica koja nikad nema sedište do nas, nego sedi sa nekim mamlazom... L - kao lični prtljag, koji ne može da stane u predviđeno sanduče iznad naših glava... LJ - kao ljudi ili putnici različitih nacionalnosti, kultura i religija, koje srećemo na aerodromu i u avionu. Sa nekima od njih se dobro ispričamo pa i razmenimo adrese... M - kao motori aviona koje vidimo preko prozora i koji podignu tu letelicu u plave nebeske visine; da li ćemo znati ako oni, recimo, otpadnu? Da li ćemo ikada saznati?? N - kao nesanica, jer neki od nas ne mogu uopšte oči da sklope tokom leta... NJ - kao njiva ili oranica u kojoj se zaustave neki od aviona pri nepravilnom sletanju... O - kao opuštenost koja vlada u avionu. Samo sedneš i uživaš, ha, ha, ha... O - kao oblaci kojima smo okruženi... P - kao putovanje koje željno iščekujemo (poslovno, turističko, ma nema veze)... P - kao pasoš bez kojeg isto nije moguće izvesti... P - kao pojas koji naš let čini sigurnijim... P - kao pušionica na aerodromu u kojoj je vidljivost smanjena na jedan metar... R - kao rodni kraj, jedna od desinacija naših putovanja... S - kao stjuardesa, osoba koja nas svojim osmehom uvek oraspoloži a uzvraćenim osmehom se može dobiti koje pivo pride... S - kao slušalice koje samo kod vas ne funkcionišu i dok ostali svet gleda najnoviji film, vi još uvek uvrćete, zavrćete, pritiskate dugmeta na daljinskom... S - kao strah pri poletanju, sletanju, torbulenciji... T - kao težina kofera, a to je dozvoljenih dvadeset a težina ličnog prtljaga - deset kilograma! E sad jedno pitanje: Kada je 20 kg + 10 kg = 37 kg ili 42 kg?? Odgovor je na kraju teksta... Ć - kao ćebe koje nam je preko potrebno jer se na tim visinama spusti temperatura... U - kao uzbuđenje koje nas uhvati kada vidimo neke drage ljude... U - kao uputstva koja osoblje aviona demonstrira i kojih se moramo da se pridržavamo u slučaju opasnosti, a koja niko ne prati... F - kao formulari, brdo papira koje treba da popunimo da bi se dobila viza za zemlju u koju putujemo ili da bi se platile raznorazne takse ... H - kao hrana u avionu, koja nije baš nešto ali uvek dobro dođe... C - kao carina. Simpatično je kada nas carinski službenik upita da li imamo nešto da prijavimo, i kada se nađemo u nedoumici da li da mu kažemo za piće i parfeme ili da se pravimo ludi kao da ničeg nema ... Č - kao čarape, kojih ima različitih vrsta. U većini slučajeva neprijatno mirišu kada se putnici raskomote. Hmm, smrde, smrde... DŽ - kao džepovi na sedištima u avionu u kojima se mogu naći časopisi i magazini sa kojima se može ubiti vreme... Š - kao šala koju sam ja, eto, sročio, vezana za letenje, putovanja i doživljaje tokom puta. Što stariji kažu: u svakoj šali - pola istine... Š - kao šansa ili mogućnost da se povremeno putuje i upozna neka druga zemlja, neke druge kulture i običaji. Šansa da se malo odmorimo, a tada smo spremni da zaboravimo sve neprijatnosti, jer uvek ima mnogo više lepih nego ružnih doživljaja... * (Odgovor pod slovo T je: - onda kada putujemo kući, u posetu rodbine i drugara. Razlog je jednostavan, jer su nam u tom slučaju koferi prepuni. Vraćamo ih poluprazne. Kada idemo negde drugde na odmor je - obrnuto) Bon Vojage, Dobar vam let !!! Ivica Fajht, Bahrein
Jedna priča... Pevačko društvo
Tragajući za fotografijama iz davnih vremena, naišla sam na ovu koju možete videti, iz čak 1923. godine, u vlasništvu porodice Pihajlić. Fotografija je verovatno napravljena ispred Mesne zajednice u Starčevu, a na njoj su članovi Hrvatskog pevačkog društva - Starčevo. Ovo Društvo su uglavnom činili paori i nekoliko zanatlija. Zanimljivo je da se u tom periodu omladina različitih nacionalnosti, gotovo i nije mešala. Svaka grupa je imala mesto na kome se okupljala. Tako se hrvatska omladina okupljala u kafani “Kod Poljaka“, koja se nalazila na putu za Omoljicu. Tamo su se ujedno održavale probe i nastupi pevačkog društva. Srpska omladina se okupljala u kafani kod “Činča“. Mladi Nemci su se okupljali u kafani kod “Olajdžije“. Igranke su u to vreme bile jedina zabava. Takođe i u katoličkoj crkvi je postojao sličan režim. Znalo se gde sede Nemci, a gde Hrvati i znalo se ko kada drži službu. Međutim, nije bilo nikakvih problema među pripadnicima različitih nacionalnosti. U svetlom odelu u srednjem redu je profesor Trinaestić. On je bio jedan od osnivača pevačkog društva. Treći sa leve strane u srednjem redu je Iva Bujanić, ugledni paor toga vremena. Pored njega je Iva Pihajlić, koji je bio uvaženi političar i vrstan pčelar. Drugi sa desne strane u srednjem redu je Marko Pihajlić, seoski crkvenjak ujedno i rođeni brat Ive Pihajlića (špic name im je bilo Degišini). Ova dva brata su čitav svoj vek proveli živeći zajedno sa svojim porodicama u slozi. NJihovi potomci i dalje žive u Starčevu, čuvajući ovu i još mnogo fotografija, kao i divne priče o prošlim vremenima. “Starčevačke novine“ se zahvaljuju se porodici Pihajlić, što nam je ustupila fotografiju i podelila sa nama ovu priču. Maja Vulović
Izviđaštvo Zimovanje na Rajcu
Uvek snalažljivi izviđači usled nedostatka snega krenuli su u planinu, zimi u susret! Od 26. decembra do 2. januara, petnaest izviđača i planinki različitih uzrasta, boravilo je u izviđačkom centru ”Scout Rajac” koje je udaljeno oko desetak kilometara od LJiga. Zimovanje je ugovoreno pod vrlo povoljnim uslovima - 6000 dinara za sedam dana, sa prevozom i to sve na rate. Izviđačke aktivnosti bile su uglavnom usmerene na pripreme za novogodišnje praznike. Organizovane su radionice za izradu novogodišnjih ukrasa za jelku, ukrašavanje prostorija u odmaralištu, izradu maski za maskenbal, izradu ikebana i aranžmana za što svečaniji ambijent u ”najluđoj noći” i pripremu novogodišnjih paketića. Maskenbal je, nakon defilea i predstavljanja maski, nastavljen žurkom uz muziku, a komisija u sastavu: Željko Petrović, Ceca iz Stare Pazove i kuvarica Mirjana, dugo je većala uz kaficu i proglasila za najbolje Mariju Grgić - ”Proročnicu” i Željku Savulov - ”Mušteriju”. Drugo mesto pripalo je Stefanu Đurišiću - za masku ”Razigrani gusar”, a treće Lejli Žugić - ”Mačkici ”(imala je i ”rep” od čarape i bila prava umiljata maca). Lejla je treće mesto podelila sa cimerkom Ivanom Lukić, koja je bila šarmantna ”veštica” sa rnim šešurom i naravno - metlom.
Nagrade su bile skromne, ali slatke! dovoljne da obraduju nagrađene, jer su se zaista trudili oko maski, a naročito oko scenskog nastupa. I podela novogodišnjih paketića, uz veliku ukrašenu jelku, bila je takođe u vidu pozorišnep redstave, jer se odigravala ”borba između dobra i zla”! ”Loš momak”, ali samo u ovoj priči Deda Nemraz, bio je Boki Ivanović i on je naravno, ukrao ceo džak sa poklonima ”dobrom dečaku” Deda Mrazu Vladi Černoku! Pošto se požalio na pravom mestu, hitnom intervencijom naših ”specijalnih policijskih snaga”, slučaj je razrešen a paketići vraćeni. Bravo i za našeg ”čuvara reda”, starešinu iz Nove Pazove - Vujketa. Uz pevanje novogodišnjih pesama, obećanja da će poštovati izviđačke zakone i biti vredni i marljivi u školi, izviđačima je Deda Mraz podelio paketiće. Odlično druženje sa izviđačima iz Stare Pazove, koji su takođe boravili u odmaralištu, doprinelo je da provod u novogodišnjoj noći bude odličan, uz bogatu trpezu prelepo aranžiranu i uz brigu domaćina objekta Milana Barišića koji je skaute odlično ugostio. Uz igre na snegu, planinarenje do vrha Rajca, vratolomije snoubordera Vlade i Bokija, još puno lepih uspomena... Veče za rastanak proletelo je uz gitaru i pesme koje su opisivale boravak. Evo jedne, iz repertoara Pazovčana:
“Sa nama je bila jedna Dunja, Novogodišnje želje izviđača su da bude što više ovakvih druežnja, jer posle njih ostaju trajna prijateljstva, sa puno lepih uspomena u prelepim ambijentima. Daniela Jajić
IZ PRAVOSLAVNE CRKVE Vaskršnji post
Ove godine 19. februara počinje Vaskršnji post, kada se duhovno i telesno spremamo za praznik Vaskrsenja Hristovog. U ponedeljak 19. februara počinje (Vaskršnji) post, to jest post bez ribe, ulja i vina. Takav post traje do kraja sedmice kada se vernici spremni pričešćuju. Ako smo postili na taj način, a nismo i svoje misli uputili gospodu i molitvi nismo spremni da se pričestimo. U tom slučaju smo samo držali dijetu. Svi koji se postom i molitvom spreme za pričešće treba da znaju da pred Sveto pričešće od ponoći nesmeju ništa da unose u svoj organizam (hrana, piće i ostalo). Spremni za Pričešće vernici pre svete liturgije dolaze kod svog duhovnika (sveštenika) na ispovest. Ispovest je Sveta Tajna a duhovnik je samo posrednik između Boga i onoga koji se ispoveda. Postom i molitvom kao i ispovešću i pokajanjem za svoje grehe spremni vernici se u toku liturgije pričešćuju za spasenje duše i tela. Posle svetog pričešća počinje blaži post na ulju i traje sve do Vaskrsenja Hristovog. Protonamesnik Zoran Maletić
|
E-mail: [email protected] |