Internet izdanje broj 145 od 30. aprila 2006.
|
Internet izdanje broj 145 od 30. aprila 2006. |
|
|
|
|
Društvo
OBELEŽEN RIMOKATOLIČKI USKRS Uskrs i krštenje
Tamaš Maša na uskršnjoj misi I ove godine kao i predhodnih, rimokatolički vernici su obeležili uskršnje praznike misom održanom 16. aprila u crkvi svetog Maurica u Starčevu. Čitava ceremonija je dobila veću vrednost pošto su istog datuma na istoj misi obavljena tri krštenja, i samim tim činom, razloga za slavlje je bilo više.
OBELEŽEN PRAVOSLAVNI USKRS Hristos vaskrse!
Protonamesnik Zoran Maletić na službi U ponoć između 22. i 23. aprila veliki broj Starčevaca se okupio u crkvi Svetog Pantelejmona kako bi prisustvovao dočeku jednom od najvećih hrišćanskih praznika uskrsnuća Isusovog. Ovom tradicionalnom događaju, kao i ranijih godinaprimetno, primetno je sve veće prisustvo mlađe populacije.
”Nadelu” Orden odreda orlova
Do sada najveće priznanje koje su starčevački izviđači zaslužili, svečano je dodeljeno na izviđačkom stroju u Požarevcu 9. aprila ove godine. Svake godine Savez izviđača Srbije, na osnovu rezultata ostvarenih u toku predhodne godine, na izviđačkom stroju, koji se svake godine održava na drugom mestu, najbolje odrede odlikuje Ordenom odreda orlova. U toku ove godine na zastavi odlikovanog odreda vijori se traka na kojoj piše Odred orlova za predhodnu godinu, a svi izviđači iz odlikovanog odreda na epoleti uniforme nose znak pripadnosti Odredu orlova. Put Požarevca otisnulo se petnaestak uredno uniformisanih izviđača OI”Nadel” Starčevo. Nakon okupljanja ispred Doma kulture u samom centru ovog kontroverznog, ali izuzetno lepog grada, izviđački odredi koji su učestvovali na ovoj manifestaciji su krenuli pod zastavama ka kasarni u kojoj se odvijala ceremonija dodele odlikovanja. Kolona u kojoj su bili skauti bila je nepregledna jer se u njoj nalazilo više od pet stotina pripadnika ovog pokreta. Dvadesetak pripadnika službe unutrašnjih poslova blokiralo je sve ulice kojima su se izviđači kretali, a ceo grad je izašao na ulice da pozdravi najbolje izviđače Srbije. Prizor je zaista bio izvanredan. U požarevačkoj kasarni izviđače su pozdravili komandant kasarne, predsednik Opštine Požarevac i v.d. starešine Saveza izviđača Srbije. Generalni sekretar S.I.S.-a je prozivao redom nagrađene odrede i uručivao diplome i odlikovanja. Od dvestotinak odreda koji postoje u našoj zemlji ove godine je odlikovano 25 odreda. Najviše nagrađenih odreda je iz Beograda i Niša, a najmanje iz Vojvodine. Iako je prvobitnom odlukom starešinstva S.I.S.-a, iz Vojvodine ovo priznanje pripalo Odredu izviđača ”Sava Munćan” iz Vršca i Odredu izviđača ”Nadel” iz Starčeva, naknadnom odlukom su odlikovani i izviđači iz Sremske Mitrovice, ponajpre zbog organizacije Pokrajinskog izviđačkog višeboja na Fruškoj gori. Nakon podele odlikovanja u kasarni je organizovana izložba vojne opreme i naoružanja koja je najviše obradovala najmlađe. Svi prisutni su se mogli uveriti u kvalitet popularnog ”vojničkog pasulja” (zašto li se zove ”vojnički” kad u njemu nema vojnika?), posle čega su izviđači posetili čuvenu ergelu ”LJjubičevo”, koja se nalazi veoma blizu grada. Starčevački skauti su u povratku iz Požarevca posetili Smederevsku tvrđavu baš u trenutku kada je popustila prva linija odbrane grada od nadošlog Dunava. Već sutradan je cela tvrđava bila pod vodom. Orden koji je zaslužen sada se mora i odbraniti, pa se starčevački izviđači spremaju da i ove godine ni malo ne zaostanu za predhodnom. P. Stanković
ANKETA SN: Šta mislite o pomoći Mesne zajednice za novorođenčad? Nije mnogo, ali puno znači
Mesna zajednica Starčevo se uključila u akciju pomoći mladim roditeljima poklon-paketom za svako novorođeno dete u Starčevu. Paket sadrži sve potrepštine i pomoć je koja roditeljima puno znači
Stipan Rogić: - Šta da vam kažem, ja sam nemam decu, pa nemam ni unučiće. Što se tiče akcije Mesne zajednice, mislim da je bolje da porodice sa decom redovno dobijaju dečije dodatke. Ko hoće da ima decu, on će da ima i bez tog poklon paketa, a ko ne želi da ima decu taj paket mu neće promeniti mišljenje. Đura Kral: - To je lepa akcija. Nije loše da se to radi u Starčevu. Natalitet je mali, i lepo je što Mesna zajednica misli o povećanju broja dece. Dece u Starčevu ne da ima malo, već premalo. To je vrlo lep gest Mesne zajednice Starčevo i moguće je da baš to utiče na odluku mladih bračnih parova da imaju dece. Tomislav Jovanović: - Mislim da je to pozitivna i vrlo korisna akcija naše Mesne zajednice. Trebalo bi da bude učestala i u kontinuitetu. Ne verujem da je to neka motivacija mladima, ali u datom trenutku kada dođe beba, svakako je i ovakav poklon od pomoći. Akcija je dobar početak u suzbijanju bele kuge. Zoran Milinković: - Nije to loša ideja. Mislim da to može da pomogne mladima da se odluče na brak i roditeljstvo. Standard je nizak, dece je malo u Starčevu, tako da je takva podrška Mesne zajednice dobro došla. Aleksandar Đurišić: - Nisam čuo za tu akciju, ali zašto da ne. Polanjanje paketa za novorođene bebe je više nego korisno. Sve što treba za bebu puno košta, tako da je takav paket porodici sa bebom dobro došao. Danas se sa malim detetom teško izlazi na kraj. Ti paketići svakako ne mogu da budu motivacija za roditeljstvo, ali mogu biti dobra pomoć u pravo vreme. Zoran Kostić: - Zaista nisam čuo za tu akciju, ali je ona svakako dobra. Ttrebalo bi da to bude šira akcija, da to ne bude pomoć samo pri rođenju. Izvesti dete danas je podvig. Ako pogledate kakva su danas primanja, ta akcija je dobra, ali predstavlja samo kap u rešavanju problema sa kojima se mladi roditelji bore. Ta pomoć je mala, treba je proširiti. Kata Zdravković: - To je za svaku pohvalu. Ne znam da li to može da motiviše mlade, i ako može to je na vrlo kratko vreme. danas je velika nezaposlenost, tako da paketić tu ne može mnogo da pomogne. Treba još puno da se radi na motivaciji mladih dapostanu roditelji. Dece ima malo, i čini mi se sve manje. Pravo da vam kažem da sam na mestu mladih umesto što sam baka, gledajući sadašnju situaciju, ne znam da li bih se upustila u vode roditeljstva. To su jako veliki troškovi, a bebe su zahtevne. Potrebna je hrabrost za to, svaka čast onima koji se odluče. Ivana Zdravković: - Mislim da je to lepa akcija i korisna. Mladim roditeljima je potrebna svaka pomoć. Moguće je da nekog takva pomoć i podstakne neke parove da imaju decu. U Starčevu ima jako malo deca i takva, akcija je pravi pogodak.
Daniela Birak
Izviđaštvo: Niška Banja - topla voda
Akcija, koja više naliči planinarskoj eko-šetnji, u organizaciji Odreda izviđača “Josif Pančić“, nema takmičarskih disciplina, ali je uživanje u prirodi obavezno. Prelep sunačan dan je bio 15. aprila, kada je krenuo uspon na okolna brda u trajanju od 2 sata, ali vrlo strmom stazom, koja je iziskivala dosta napora da se stigne na zamišljeni cilj. Uporni i strajni, kao i uvek, oko 200 izviđača iz Srbije, Makedonije pa čak i Slovenije, stiglo je na vrh, plato sa kojeg je prošle godine održano takmičenje paraglajdera. Vidik na čitav grad, okolna sela i planine, bio je fantastičan, umor je zaboravljen, a izviđački pasulj - bio je odličan. Posle, polako na dole, kotrljanje kamenčića i uživanje u planinskim ljubičicama i ostalom šumskom planinskom cveću. Popodne, provedeno u hotelu Radon, u bazenu sa toplom mineralnom vodom, bilo je kao melem za umorne izviđače. Nedelja, kišni dan, ali iskorišćen za prepodnevni obilazak Niša, posetu tvrđavi... Reka Nišava je bila ogromna, kao i sve vode u Srbiji. Potom - trk na voz! Novi patent naše železnice, voz koji prokišnjava. Sa prozora je prskala kišica koja nas je omela u dremežu, da ne zaspimo, pa promašimo Beograd, posledu stanicu. Odlično druženje, prelepi utisci i gomila fotografija za koje su svi zaslužni: Marija, Lejla, Željko P. i Vlada G. Do sledeće godine, pa opet na “prolećovanje“ u Niš! Daniela Jajić
Izviđaštvo: Takmičenje čete ”Vuk”
Baš 1. aprila, ali nije bila šala, vodovi OI “Nadel“ imali su prolećnu proveru znanja. Na takmičenju je učestvovalo pet ekipa u kategoriji mlađih i starijih izviđača: “Vidi ptica“, “Crvene beretke“, “Kruškice“, “Ne mož se setimo“ i “Flamingosi“. Sve discipline održane su u parku u centru, da bi se deci pružila dodatna objašnjenja i obuka u nekim težim oblastima, i na taj način počelo sa pripremama za prolećnu takmičarsku sezonu. Na kontrolnim tačkama na kojima su bili takmičarski zadaci, bili su iskusni brđani koji su merili vreme za podizanje šatora, proveravali azimut na busoli u “minskom polju“, kontrolisali testove iz prve pomoći i topografije, likovne sposobnosti pri crtanju panoramskog snimka, signalizaciju i veštinu vezivanja čvorova. Prelep sunčani dan iskoristili su i poletarci za sastanak na svežem vazduhu i obilazak kontrolnih tačaka kako bi se upoznali sa zadacima koji ih uskoro očekuju. Kasnije su ostatak sastanka proveli u šatoru i aktivnostima crtanja onoga što su videli na terenu. Iako nije bilo ekipa iz drugih odreda, postojalo je drugarsko rivalstvo, i Kruškice su pobedile. Ali su i ostale ekipe pokazale zadovoljavajući nivo znanja. D. Jajić
Starčevački lokali: “Lav“
“Lav“ je jedan od najzanimljivijih i najposećenijih lokala koji su postojali u Starčevu. Počeo je da radi 1985. godine, a otvorili su ga Osa i Dragan. “Lav“ se nalazio u ulici JNA, gde se i danas, po auto-lakom ispisanoj firmi, može prepoznati nekadašnji sjaj ovog mesta za izlaske. Ovde su braća Minić radili kao konobari, a kasnije i mnogi drugi. U “Lavu“ su organizovane žurke gde bez pozivnice nije moglo da se uđe, a izbacivač onih koji bi to ipak pokušali, bio je Miša “Mesar“. Kako je “Lav“ bilo mesto gde su se svakodnevno dešavale tuče, Miša je bio u centru pažnje kad god su nastajali problemi. Prvi ozbiljan sukob Miša je imao sa pokojnim Živom Batanjskim. Kako je taj duel završio, znaju samo oni koji su bili prisutni. Inače, ovo je bilo mesto gde su izlazili, pored Starčevaca, i mladi iz okolnih sela, iz Pančeva, pa i iz Beograda. Ali, oni su nekako, stalno izvlačili deblji kraj. U “Lavu“ je dominirala tada jako popularna disko muzika. Zato je ovo mesto tretirano kao disko klub. Prvi di-džej bio je LJuba Stojanović i bio je odličan. “Lav“ je, tehnički, za to vreme bio najmodernije opremljen. Izbor pića je bio fenomenalan i u tom pogledu, Osi niko nije mogao da zameri. Međutim, u “Lavu“ nije bilo koncerata i muzike uživo, bar ne u prvo vreme. Struktura gostiju, po godinama starosti, uglavnom se svodila na generacije šezdesetih, ali bilo je i generacije sedamdesetih a kasnije su dolazili i mlađi. Gazda Ostojić je stalno bio u centru pažnje kad god se neka tuča dešavala. NJegovo društvo i on, imali su običaj da i dan posle batinjanja pozivaju roditelje mlađih “fajtera“ i dolaze kod onih koji su bili umešani. Ipak, i pored toga, “Lav“ je bio privlačno mesto i mladi su redovno tamo odlazili. Godine 1989. Ostojić je zatvorio lokal i prešao u biznis sa “Ekskaliburom“, a nakon toga, “Lav“ je pokušao još nekoliko puta da zaživi starim sjajem, ali samo do 1994. godine kada konačno prestaje sa radom. Prošle godine, u Kreativnom kulturnom klubu organizovano je nekoliko disko večeri posvećenih “Lav - vremenima“, a starija garda, nekadašnji najverniji posetioci ovog lokala, neprestanom igrom i plesovima, pokazali su koliko su mladi duhom, iako je prošlo dvadesetak godina. Među mladima koji su izlazili osamdesetih godina, Bardak i Lav su bili najzanimljivija i najposećenija mesta. Ali, po njihovom zatvaranju, bila je završena jedna dekada tipična za to vreme, i nastupio je period modernih kafića, organizovanih na drugačiji način. Darko Ješić
Jedna priča... Franc se nije vratio
Meštani, koji je se sećaju, kažu da je kao mlada bila vrlo lepa. Tada su se mladi Starčevci okupljali na igrankama. Na igranke su devojke išle u pratnji neke starije osobe, najčešće tetke, koja je imala zaduženje da nadgleda moral mlade dame. Da li na jednoj od takvih igranki, ili negde u prolazu, nije sigurno, Milku je zapazio mladi berberin po imenu Franc. Franc Meternek, poreklom Nemac, rodio se u Starčevu 2. januara 1915. godine. Otac, Franja Meternek, rođen je 2. juna 1889. u Starčevu, a majka Eva rođena je 30. decembra 1892. godine, takođe u Starčevu. Iako osam godina stariji od Milke, Franc je osvojio njeno srce i oni su se venčali 5. septembra 1940. godine, Milka u svojoj sedamnaestoj godini, a Franc u dvadesetpetoj. Nikakvih prepreka nisu imali i počeli su zajednički život. U to vreme besneo je Drugi svetski rat. Nedugo posle venčanja, posle, možda samo malo više od godinu dana, Nemci su deportovali Franca na front, gde je trebalo da se bori na njihovoj strani. Milka, koja je tada imala samo osamnaest godina, ostavši bez muža, vratila se u porodičnu kuću. Niko iz njene okoline nije verovao da će se Franc vratiti. Međutim, Milku niko nije mogao da ubedi u to. Velika ljubav koju je osećala, davala joj je nadu da će se on vratiti i da će dobiti priliku da sa svojim voljenim suprugom proživi zajednički život. Svake nedelje iznosila je njegova odela, četkala ih i vetrila. Čuvala je brižno njegov berberski alat. Nije slušala priče svoje okoline. I čekala je, čekala, čekala... Nažalost, ljudi koji su živeli oko Milke su bili u pravu. Franc je poginuo ubrzo nakon odlaska na front. To je bilo javljeno tek 1942.godine. Ali Milki to niko nije imao srca da saopšti. Nije poznato da li se neko usudio da pred nju iznese ovu surovu istinu. Šta god da su joj rekli, zasigurno ne bi ništa promenilo. Godine su prolazile, odela su bila očetkana, spremna za trenutak kada se Franc bude vratio, ali do kraja svog života, Milka nije dočekala taj trenutak. Ne zna se tačno kada je prestala da veruje i da li je uopšte prestajala da se nada. Jedino se zna da se Milka nikada više nije udavala. A kao mlada i lepa devojka, koja je sa samo dvadesetak godina ostala bez muža, imala je prosaca. Tokom godina koje su dolazile, interesenata je bilo na pretek, ali i kada bi neko iz njene okoline pominjao Milki novu udaju, ona bi se jako naljutila. Nije htela ni da čuje za to, a kamoli nešto više. Shvatala je ovakve komentare gotovo kao uvredu. Ona je imala muža i bila potpuno ubeđena da će se on vratiti. Godine su prolazile a sa njima i mladost. Prosaca više nije bilo, roditelji su starili, a sakoi se i dalje uredno, jednom nedeljno, iznosili na luftiranje. Majka joj je umrla sedamdesetih godina, a otac je umro 1984. u svojoj devedesetoj godini. Do kraja svog života Milka ili Mimi, kako su je iz milošte zvali, je zadržala prisebnost i vitalnost. Bila je dobra krojačica, veliki gurman i vrsni kuvar. Zadržala je veštinu krasnopisa, koja je tada postojala kao predmet u školama, skoro do svoje osamdesete godine. Mlade Starčevke su se u prošlosti bavile ovom veštinom i ona je bila oličenje ljupkosti, devojaštva i obrazovanja. Milka je volela decu veoma mnogo i za svaki praznik je za njih spremala razne đakonije. Odgajila je jednu devojčicu kao svoju i spremila je za udaju. Devojčica je bila ratno siroče, rođaka Milkinog muža Franca. Kata Lapić, koja je kao komšinica preko puta, sa njom provodila puno vremena, od svoje pete godine pa do Milkine smrti, kaže da je bila vrlo stroga po pitanju “ljubavisanja“ u današnje vreme. Nikako nije mogla da prihvati kako se to u današnje vreme odvijalo. Čak nije sigurno da bi odobrila i poljubac pre braka. Ipak, to je razumljivo. Poticala je iz jednog dalekog vremena, kad su devojke nosile žipone, duge suknje, bele rukavice i šešire, a mladići ih krišom gledali u prolazu. U to vreme devojačka čast bila je svetinja. U današnje vreme, vreme slobode oblačenja (ili bolje reći svlačenja), slobodne ljubavi, stvari su znatno drugačije nego pre skoro devedeset godina. Milka je umrla 4. januara 2005. godine, u 82. godini života. U njenim poslednjim godinama, uz nju su bile Kata i njena porodica. Sama Milka je mnogo puta pričala Kati o svojoj mladosti, kao da je htela da se osigura da će njena priča ostati upamćena. Ovo je priča o ratu, ljubavi, nadi, čovečijem srcu i jednoj ljudskoj sudbini. Ovakvih, pa i tragičnijih priča ima mnogo. Mi ćemo i u narednim brojevima SN pisati o sudbinama Starčevaca u različitim vremenskim periodima. Maja Vulović
|
E-mail: [email protected] © 2006. Webmaster
|
Tek sada, izviđači koji su bili u
Niškoj Banji, shvataju pravo značenje pesme koja kao lajt motiv promoviše
čitav kraj. 
Daleke 1923.
godine, u vreme Kraljevine Jugoslavije, kada se saobraćaj između Pančeva i
Beograda odvijao lađama, a meštani Pančeva i Starčeva se bavili svilarstvom,
8. decembra u Starčevu, rodila se devojčica po imenu Milka Grgić. Otac joj
je bio Ivan Grgić, rođen u Starčevu 1. maja 1894. godine, a majka Julijana
Saborski, rođena 8. septembra 1897. godije, takođe u Starčevu. Milka im je
bila jedino dete, dok su im ostala deca, njena braća i sestre, poumirali
ubrzo posle rođenja. Milka je rasla u porodičnoj kući u ulici koja sada nosi
naziv partizanskog heroja Ive Lole Ribara. Završila je četiri razreda 