Internet izdanje broj 132 od 31. marta 2005.

Komentari

Koga zastupate?

Svako ko je gledao TV prenos poslednje sednice Skupštine opštine Pančevo, na kojoj je usvajan budžet za ovu godinu, mogao je da vidi da postoje dve grupe odbornika; ne odbornici pozicije i opozicije (jer, to se manje-više u pančevačkoj skupštini ne zna) - već odbornici koji zastupaju sredinu iz koje dolaze i odbornici koji zastupaju stranku iz koje dolaze. Loš izborni zakon, koji je verifikovao stranačke liste, a ne volju birača nekog kvarta u Pančevu ili u selima (ipak ima i izuzetaka!), predstavio je odborničku skupinu koja ima legalitet, ali ne i potpuni legitimitet. Ovo drugo, uglavnom je posledica koja kao krajnji proizvod ima odborničku lojalnost partiji, a ne sredini iz koje se dolazi.

         Kao odbornik sa dugogodišnjim stažom, shvatam da određeni politički interesi moraju biti zadovoljeni, jer, jednostavno, politička pravila to zahtevaju. Ali, takođe, znam da onaj ko hoće samo da dvori stranku, a ne i meštane koji su ga izabrali, neće daleko odmaći. U političkom smislu, naravno. Kako to izgleda na delu? Eto, u konkretnom slučaju, politički interes stranaka, mogao bi da bude glasanje ZA ili PROTIV budžeta. Ali, borba za interes birača jeste glasanje za pojedine amandmane, shodno interesima određene sredine.

         “Seoski lobi“, sačinjen od odbornika nekoliko partija (DS, SPO, NS) pokazao je da pripada odbornicima koji zastupaju svoje stranke, ali i interes građana. Borba za amandman da se odvoji dovoljno sredstava za nastavak radova na putu Starčevo - Omoljica (najpre - da bi uopšte bio i podnet) trajala je nedeljama. Na kraju, posle skupštinske borbe, predsednik opštine je bio prinuđen da lično zatraži da se taj amandman inkorporira u tekst predloga budžeta, što je i učinjeno i na taj način napravljen presedan, koji do sada nije mogao da se vidi na lokalnoj političkoj sceni. To je posao odbornika.

         Sa druge strane, odbornici SRS su pokazali da monolitnost odborničke grupe ove stranke, poznate po gvozdenoj disciplini, ne sme biti narušena, pa i u slučajevima kada se radi o čistom interesu građana, a ne o partijskim zavrzlamama. Prilično pasivno, odbornici ove stranke iz Starčeva i Omoljice, posmatrali su borbu svojih komšija da se usvoji amandman koji će omogućiti završetak puta između Starčeva i Omoljice. Hoće li im meštani ovih sela to zaboraviti?

Petar Andrejić

STRAVIČNO!

Potrešenost je reč koja je najviše u opticaju kad je u pitanju situacija prouzrokovana tragičnom smrću maloletnog N.K. stradalog u naletu agresivnosti, takođe, maloletnih vršnjaka.

Međutim, pravo stanje duha jedne normalne osobe povodom tragedije nad tragedijama teško je rečima opisati. Teško je opisati sliku učionice u beogradskoj gimnaziji “Sveti Sava“ u kojoj, nekoliko dana posle Nikoline pogibije, zajedno jecaju njegovi drugari, roditelji, profesori, na koncu i sam gradonačelnik. Da ne govorimo o nesrećnim roditeljima!

I kao da to nije bilo dovoljno, neposredno posle molitvene šetnje posvećene stradalom Nikoli, srednjoškolac sedamnaestogodišnjak N. B. svirepo je izboden nožem od strane dva lica.

Tu su i povređeni mladići posle utakmice i još mnogi ubodi, pucnjave, prebijanja i mnoge druge grozote!

Ne bi da vršim analizu i zloupotrebljavam ovako nešto, ali, iskreno, to je ono čega sam se godinama pribojavao. To je ono, što je, na žalost, logična posledica uspostavljenog sistema (bez)vrednosti, turbo-života koji nam kao giljotina “secka“ deo, po deo!

Šta nam to secka taj zlokobni “demon“ devedesetih? Porodicu - temelj svakog normalnog društva - koja je u potpunom rasulu, inteligenciju - udarnu iglu  za bunt protiv sila mraka-  koju drma depresivna apatija, institucije - naše “zaštitnike“ od tih zala - koje su  oronule u korupciji  ... i da ne nabrajam sve ostalo.  

Ako sam na nešto želeo da skrenem pažnju svojim piskaranjem, to je upravo ovakav katastrofični epilog. Šta tu ima da čudi! Pa, jel moguće da u državi koja vrvi od kriminala na svim nivoima, u kojoj svake nedelje, maltene, neko strada u atentatu - počev od premijera, u kojoj su klincima kao uzori nametnuti krimosi, jeftine pevaljke i slično, da i, konačno, ni maloletnici ne budu ubilački raspoloženi..

Moram, s još većim žaljenjem da primetim da i naša sredina nije pošteđena od tog “zla“ koje ubija Srbiju i zbog čega sve više verujem u priču o Srbima “pod šljivom“. Zar i kod nas bezmalo svakog vikenda huligani ne besne po kafićima i ulicama, da im ni sve angažovanija policija ne može stati na put .

Alarmantno je dai mi imamo slučaj sličan beogradskom! Pa , čak, i to  da se i naš stradalnik isto zove - Nikola! Premda, još je i mlađi - pohađa osmi razred. Na sreću, iako brutalno pretučen - skoro kao i njegov imenjak, od strane trojice razularenih maloletnika, inače takođe, osnovaca(!) poznatih po bestijalnom ponašanju. Naš Nikola je, igrom slučaja, živ i zdrav, ali ko garantuje da u nekom drugom navratu ishod neće biti kobniji.

Poslednji je čas da se nadležni na pravi način pozabave problemom maloletne delikvencije, a ne da stalno zatvaraju oči i tako podstiču huligane na još veću anarhiju, jer već sutra može biti prekasno!

Na"sreću" još uvek nisam roditelj, pa nemam taj “seizmički“ problem van vremena i prostora. Odnosno, da sam otac, zaista ne znam šta bih preporučio svojim naslednicima. Ovako, nimalo optimistički, jedino mogu da poželim omladini da se otisne što dalje od ove “proklete avlije“, jer obećanih rajeva nema ni na vidiku.                                       

* * *

 Umalo da zaboravim... U Republici ništa novo, osim što je zima konačno na izmaku, proleće hvata zalet, kao i podzemne vode, dugogodišnji neprijatelj dela meštana Starčeva, urađen je i dopremljen projekat fekalne kanalizacije, održane su godišnje skupštine pčelara i konjičkog kluba, otvoreno je i merno mesto za merenje aerozagađenja u prisustvu visokih znaničnika a Starčevci su, uprkos ovim tmurnim danima, posle dužeg vremena, imali i čemu da se nasmeju: u Domu kulture gostovala je divna pozorišna predstava - komedija “Kod kuće je najbolje“.

Jordan Filipović

Pripreme za Uskrs

Primetio sam bar po sadržaju poslednjih brojeva “Starčevačkih novina“, da od kad je nastupio novi župnik nema više crtice, a niti obaveštenja o događanjima u Katoličkoj crkvi, pa mi je sinula pomisao da bar malo

pridonesem.

Mislim, gospodin je friški u župi pa nije uspostavio sve kontakte.

No da se vratimo mojoj temi iz naslova.

U hrišćanskom svetu pripreme za Uskrs počinju otprilike četrdeset dana pre samog Uskrsa tj. na “čistu sredu“.

U tom periodu se ljudi postom, odricanjem, molitvama i dobrim delima pripremaju za dolazak temeljnog praznika hrišćanstva tj. uskrsnuđa našeg Gospodina Isusa Hrista.

Zadnji deo priprema za Uskrs bila je Nedelja Muke Gospodnje ili Cvetnica (Vrbica). Na tu Nedelju, nedelju dana pre samog Uskrsa išlo se u crkvu nosile su se grančice vrbe

(cica mace), neko je imao i maslinovih grančica, što je

simbolično podsećalo na Isusov ulazak u Jerusalim pre njegove muke koju je podneo.

Kad su se grančice blagoslovile u toku bogosluženja umesto Evanđelja najčešće se pevala uprizorena Muka Gospodnja tj deo Evanđelja koje opisuje Muku Gospodnju.

Tokom Velike nedelje, odvijalo se još događanja u crkvi sećajući se na taj način zadnjih dana Isusa Hrista.

Na Veliki četvrtak održavao se obred “pranja nogu“ i obred “poslednje večere“ tada su zvona zazvonila zadnji put i bila zavezana sve do Uskrsnuća. Za to se reklo da su zvona odletela.

Na Veliki petak je veliki post, a u crkvi se obično moli Krsni put, priseća se smrti Isusove na krstu, otvara se Isusov grob i postavlja straža.

Velika  subota donosi i veliku radost. Uveče se u crkvi slavi Uskrsnuće, pali se nova vatra, nova Uskrsna sveća, blagosilja se Uskrna voda, peva se Aleluja, zvona ponovno zvone, blagosilja se hrana koja će se jesti za uskršnji doručak.

Na sam Uskrs svečano se ide  u crkvu.

Zašto je za decu interesantan Uskrs?

Čokoladni zeka, farbana jaja, šareni bomboni, a uvek i nešto novo za obući.

Bio je običaj da se ofarbana jaja traže po različitim

mestima u bašti ili baštici, ali se išlo i od kuće do kuće “škrebetati“ (škrebetaljkom ) najavljujući i česatitajući Uskrs i na taj način zaraditi koje ofarbano jaje.

Evo na kraju mojih razmišljanja o Uskrsu i pripremama za Uskrs možda sam kod nekoga potakao razmišljanje, a možda i potaknuo na neku akciju.

SREĆAN I VESEO USKRS !!!

Vinko Rukavina

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2005. Webmaster