Internet izdanje broj 123 od 23. jula 2004. |
|
|
Kultura
I OVE GODINE NASTAVLJENA ISKOPAVANJA NA LOKALITETU “GRAD“ Pronađen skelet star 7000 godina Pančevački Zavod za zaštitu spomenika kulture i ove godine nastavio radove na starčevačkom arheološkom nalazištu. Starčevo-grad neprocenjivo bogatstvo, ali nema para za obimnija istraživanja
Starčevo-grad je izuzetno značajan lokalitet, u pravnoj terminologiji ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. U pitanju je eponimni lokalitet, cela kultura mlađeg kamenog doba na centralnom Balkanu je po njemu dobila ime "Starčevačka kultura". Starčevo-grad je najranije otkriveni lokalitet sa tom kulturom. Prvi nalazi javili su se još 1912. godine kada su tu rađena iskopavanja za potrebe ciglane. Starčevačka kultura je stara oko 7000 godina. Naš današnji sagovornik je Maja Živković, arheolog i rukovodilac radova na lokalitetu Starčevo-grad. Prošle godine ste radili na utvrđivanju samih granica lokaliteta, kakva ste istraživanja sproveli ove godine ? - Ove godine su nastavljena arheološko - sondažna istraživanja okoline arheološkog lokaliteta Starčevo-grad. Radovi su trajali od 14. do 30. juna, znači dvanaest radnih dana. Zavod za zaštitu spomenika kulture Pančevo je prošle godine započeo radove na ovom lokalitetu. Istraživanja se rade u cilju utvrđivanja granica zaštićene okoline i radi dopunjavanja vrlo oskudne dokumentacije. Ova istraživanja na lokalitetu su prva koje radi Zavod, ko i prva posle gotovo tridesetogodišnje pauze. Ja sam rukovodilac radova, a kao stručnog konsultanta imam doktora Draganu Antonović, koja radi u Arheološkom institutu u Beogradu. Kao i prošle godine, i ove nam je deo sredstava omogućio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu. Do kakvih novih saznanja ste došli u svom istraživanju? - Naša istraživanja su pokazala da se teren prostire mnogo više ka putu. Ranija istraživanja su govorila da je teren vrlo oštećen i da je vrlo mali deo ostao. Naše istraživanje je pokazalo da se naselje proteže bukvalno do puta Pančevo-Starčevo. Prošle godine smo utvrdili zapadnu i južnu granicu, a ove severnu i istočnu. Možemo reći da smo zaokružili granice prostiranja lokaliteta. Ove godine je dosta istraženo, preko 40 kvadratnih metara. Novina je to da smo na severno-istočnoj strani videli da imamo jedan upad mlađeg perioda, starijeg gvozdenog doba. Znači da pored Starčevačkog naselja iz 5000. godine pre nove ere bilo i jedno gvozdenodopsko naselje, koje podrazumeva 2000. godinu pre nove ere. Pored toga imamo i veoma, veoma značajan nalaz sahrane u okviru samog naselja. U poslednjoj sondi koju smo otvarali otkriven je skelet. Prethodne kampanje su otkrile tri skeleta i ovo je četvrti skelet pronađen u Starčevačkoj kulturi. NJih nema puno u ovoj kulturi koja je vrlo rasprostranjena, preko celog centralnog Balkana. U Starčevačkoj kulturi ne nalazimo klasična groblja. Razlika između neobraćanja pažnje na mrtve i Starčevačke kulture je ta što su praistorijski Starčevci ipak svoje pokojnike polagali u napuštene zemunice, znači u napuštene kuće koje su bile poluukopane. Tu su ih polagali sa nekim pijetetom, stavljali su ih u zgrčeni položaj, u položaj fetusa, ali bez ikakvih grobnih priloga. S obzirom na starost od oko 7000 godina, skelet je dobro očuvan, očuvan je veći deo lobanje. Sem skeleta, da li ste našli neke predmete koje ukazuju na to kakav su život vodili prastanovnici? - U ovoj kampanji smo imali sreću da, pored skeleta, nađemo i veliku količinu fragmentarne keramike, zapravo delova keramičkih posuda. Pronašli smo dosta tzv. barbotin keramike, to je način ukrašavanja keramike, koji se postiže nabacivanjem razređene zemlje na površinu. To je nešto između obične, grube keramike i fine slikane. Starčevačka kultura ima grubu, svakodnevnu keramiku, pomenutu barbotin, finu glačanu i, onu najfiniju, slikanu keramiku. Ove godine smo pronašli najviše barbotin keramike sa vrlo interesantnim ornamentima, koji dosada nisu viđeni u Starčevačkoj kulturi. U samom Starčevu još nisu nalažene figurine od keramike, ali istraživanja su zaista bila malog obima. Inače Starčevačka kultura poznaje takve figurine od pečene zemlje, što predstavlja postojanje kulta i verovanja u boga ili bogove. U pitanju je jedno dosta razvijeno društvo, jer su se bavili i zemljoradnjom i stočarstvom, imaju ne samo oružje, već i oruđe. Oruđe je od kamena, što glačanog. što cepanog. Prošle godine smo pronašli dve glačane sekire. Kakvi su izgledi za nastavak i intenziviranje radova? - Nadam se da će ovi rezultati malo pokrenuti institucije koje mogu da finansijski pomognu. Koleginica Dragana i ja ćemo izaći sa jednim lepim projektom. Nadam se da ćemo onda imati sistematska višegodišnja iskopavanja na lokalitetu. Daniela Birak
Najmlađi starčevački folkloraši nižu nove uspehe
Posle republičkog festivala, koji je održan u Kraljevu 19. juna, gde su starčevački pioniri osvojili Srebrnu plaketu, 21. juna je održan koncert u Domu kulture na kome su učestvovali članovi škole folklora i izvođački ansambli. Ovom prilikom je viđeno deset koreografija a učestvovao je i Vasa Petrović, solista na fruli. Najmlađi folkloraši su, kao nagradu za ostvarene rezultate, otišli put Mađarske i Rumunije, gde su od 8.-11. jula učestvovali na međunarodnom folkornom festivalu. Put susednih zemalja krenulo je 26 Starčevaca, članova pionirskog folklornog ansambla i njihovih pratilaca. Kažu da je turneja bila naporna ali i zanimljiva jer su Starčevci obišli nekoliko gradova u dve susedne države, pokazavši da kvalitet izvođačkih veština koji prikazuju zaslužuje sve epitete koji im se pripisuju V.J.
IZLOŽBA SLIKA U BOEMU
Užarenog letnjeg četvrtka, prvog dana u sedmom mesecu leta gospodnjeg, u starčevačkoj galeriji “Boem“, Starčevci su imali posebnu prigodu. Kako je u tradiciji ovog zdanja da se organizuju samo visoko kvalitetne izložbe akademskih slikara, posetioci su ovoga puta mogli da uživaju u pravoj egzotici prikazanoj u ulju i pastelima, jer izlagač je bila, ni manje, ni više, nego jedna - Indijka. Skarlet Baptista- Nikotović je posle završene Akademije likovnih umetnosti u Bombaju, Indija, 1965. godine, imala prilike da se, u okviru razmene studenata, specijalizuje u odseku dekorativnog slikarstva na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, 1966-68. Kasnije se, po povratku u Indiju, zbog znanja našeg jezika, zapošljava u jednoj jugoslovenskoj firmi, gde upoznaje svog budućeg (nažalost, sada već pokojnog) supruga. Konačno, 1978. godine, sa svojim suprugom prelazi u Beograd, gde i danas živi. Do sada je imala sedam samostalnih izložbi. Skarlet na svojim slikama, punim emocionalnog i psihološkog naboja, nudi pregršt živopisnih tonova sa Himalaja i mnogih drugih predela Indije, ali i slike svakodnevnog života običnih ljudi, za koje smatra da, bez obzira na geografsku udaljenost, po svojoj srdačnosti, ljubavi prema porodici i običajima, neodoljivo podsećaju na žitelje ovih prostora. J. Filipović
M U Z I K A
Ekipa “Starčevačkih novina“ i ove godine, u punom sastavu, pohodila je najveći istočnoevropski muzički festival - Exit. Prema procenama organizatora, ovu manifestaciju u Novom Sadu propratilo je još 130.000 ljudi iz čitave Evrope. Kuriozitet je i pojavljivanje MTV koji je ove godine posvetio dosta pažnje ovom festivalu. Sviralo se na petrovaradinskoj tvrđavi od 1. do 4. jula, a užitak je pružalo više od 1000 izvođača, što poznatih svetskih i domaćih imena, što onih malo manje prepoznatljivih ali isto toliko zanimljivih. Na glavnoj VODA bini tokom 4 dana smenjivali su se Massive attack, Cypress hill,
Neneh Cherry, Iggy and the Stooges... Balkan fusion stage ugostio je ljubitelje domaćeg zvuka pa su tu nastupali Block out, DLM, Rambo Amadeus, Love hunters, Kanda, Kodža i Nebojša, Night shift, Ritam nereda, NJroom ali i Zvonko Bogdan koji je prvo veče oduševio sve prisutne, a nije ostao ravnodušan ni predsednik Srbije Boris Tadić koji je posetio Exit state prve večeri otvaranja festivala.
Sviralo se još u DJ arena, Jamaican reggae stage, Blues and jazz stage, Progressive stage, Future shock stage, Latino stage... Čitavo dešavanje nije omela ni kiša koja je padala u petak uveče, a u nedelju, reka ljudi je polako počela da otiče na sve četiri strane sveta, s namerom da sledeće godine u ovo vreme i na istom mestu, ponovo napravi more dobre zabave.
Tim SN Slavski dani Sveta velikomučenica Marina Sveta velikomučenica Marina, kći idolopokloničkog žreca, a u Antiohiji (pisidijskoj). Spoznala Isusa Hrista posredstvom svoje hraniteljke, a veru u njega zapečatila svojom smrću, u 16. svojoj godini. Posle užasnog kinjenja, odsečena joj je glava, po naređenju hristobornog namesnika Olimvrija, u doba cara Dioklecijana. Videvši nebesko javljanje u vreme njena stradanja, poverovalo je u Hrista do 15.000 ljudi (16. jul), i svi su, po zapovesti Namesnika, posečeni, krsteći se u sopstvenoj krvi. Ruka Sv. Marine nalazi se u manastiru Vatoped (Sveta Gora), i do danas isceljuje svaku bolest onih koji joj se sa veorm u Boga molitveno obrate.
Sveti velikomučenik Pantelejmon Sveti velikomučenik Pantelejmon, rodom iz Nikodimije. Sin majke hrišćanke i oca neznabošca. Učenik Sv. Ermolaja, prezvitera (26. jul). Posle raznih zlostavljanja, odrubljena mu glava, u rodnom mestu, u vreme Maksimijanova carovanja, 27. jula 305. godine. Samim svojim imenom, Pantelejmon je simbol mnoštva, zbira vrlina. Ranije se zvao Panteleon (lav u svemu), a Pantelejmon (svemilostivi) prozvan je zbog svog velikog milosrđa. Bio je lekar, i njegovo umeće slavljeno je u narodu, priznato bilo i na carskom dvoru. Crkva ga prizna, sa ostalim besrebrenicima, naročito pri svetoj tajni jeleosvećenja, u molitvama nad nemoćnima, u posredovanju za one koji nemaju sna, i pri osvećenju vode. Lekari ga slave kao svog zaštitnika. Srbi ga zovu Sveti Pantelija.
Pripremio: jerej Zoran Maletić
RASPORED SVETIH MISA U RIMOKATOLIČKOJ CRKVI U STARČEVU ZA AVGUST 2004. GODINE 1. AVGUST, NEDELJA - 18. NEDELJA KROZ GODINU, u 11 sati sveta misa 8. AVGUST, NEDELJA - 19. NEDELJA KROZ GODINU, u 11 sati sveta misa 15. AVGUST, NEDELJA - Velika Gospa, u 11 sati sveta misa 22. AVGUST, NEDELJA - 21. NEDELJA KROZ GODINU, u 11 sati sveta misa 29. AVGUST, NEDELJA - 22. NEDELJA KROZ GODINU, u 11 sati sveta misa.
BLAGDANI I HODOČAŠĆA U AVGUSTU
5. AVGUST - Snežna Gospa, hodočašće za tekije 6. AVGUST - Preobraženje Gospodnje
9.
LETNJI PROGRAM “DANI DRUŽENJA”
ORGANIZATORI: MZ STARČEVO, DOM KULTURE, “STARČEVAČKE NOVINE”, KKK, FK “BORAC”, KK “STARČEVAC”, OI “NADEL”, DRUŠTVO PČELARA “STARČEVO”, KAFE “PEČURKA”, KAFE “PARK”, RESTORAN “NOĆ I DAN” Organizator zadržava pravo izmene i dopune programa o čemu ćete biti obavešteni posebnim plakatima. Sve informacije i prijave za takmičenja na telefon 631-144. Svi programi ''DANA DRUŽENJA'' su besplatni, a organizator je za takmičenja pripremio specijalne nagrade za najbolje učesnike.
|
E-mail: [email protected] |