Internet izdanje broj 122 od 15. juna 2004.
|
Internet izdanje broj 122 od 15. juna 2004. |
|
|
|
|
Kultura U četrtak 27. maja u galeriji “Boem“ otvorena je izložba slika pančevačkog slikara Milosava Uroševića Uroša. Izlagač je rođen 1956. godine u Božićima, BiH, završio je Fakultet likovnih umetnosti. Bavi se pedagoškim radom kao profesor likovne kulture u kovačičkoj i kovinskoj gimnaziji. Ovo mu je druga samostalna izložba. Starčevci će moći da vide slike do 25. juna. Na festivali muzičko-folklornog stvaralaštva dece koji je održan u Somboru 16. maja, ansambl Doma kulture iz Starčeva (stariji pioniri) osvojilo je zlatnu plaketu. U pred-takmičenjima je učestvovalo oko 500 ansambala, a Starčevci su nastupili sa srpsikm igrama iz okoline Zaječara u koreografiji Mire Nešković i Zorana Katića. Stručni rukovodioc bio je Nikola Paunović. Valja napomenuti da je za najboljeg igrača festivala u toj kategoriji proglašena Marija Bajer iz našeg ansambla.Starčevci su se plasirali na republički festival koji se organizuje u Kraljevu 19. juna.
Crtice iz prošlosti Pčelarenje - bagremova paša Nekako je ovo moje pisanje po broju jubilarno kao i jubilarna godina izlaženja “Starčevačkih novina“. S obzirom da uz slavlje ide i nešto slatko, odabrao sam slatku temu. Evo bagrem još cveta. Svako bagremovo drvo izgleda kao mlada pod belim šlajerom, a miris se širi... Pčele zuje uokolo, sakupljaju slatki nektar pretvarajući ga u slatki proizvod - med. Setih se kako se nekad pčelarilo da bi pčele a i sam pčelar dobio što više meda. Stari deda Mate Zoljar znao je reći: "Znaš dete, med je na osovini". Meni to baš nije bilo jasno, kako je med na osovini, kad znam da se med nalazi u saću u košnicama. Onda sam malo više mislio pa sam ipak došao do zaključka. Pčele treba voziti na pašu, biti bliže izvoru nektara i onda je stvarno med na osovini. Da bi se pčele preselile trebalo ih je i pripremiti. Danima pre selidbe pregledavale bi se košnice - pčelinja društva. S obzirom da u ono doba nije bilo kamiona preuređenih u pčelinjake, a i putevi su bili obični seoski prašnjavi ili blatni putevi, trebalo je imati i specijalna kola za prevoz. Da bi pčelar bio blizu svojih košnica morao je imati i negde prespavati, a i skloniti se u slučaju kakve nepogode. Zato je služila koliba - drvena montažna kućica. E kad bi se sve to pripremilo, uveče bi se, kad se sve pčele povuku u košnice, zatvarala leta, košnice natovarile na kola, upregli konji i polako preko Livada i Komunija, Dolovačkog atara, put Deliblatske peščare, gde je najveća bagremova šuma, pa negde između Mramorka, Dolova i Deliblata odabralo pogodno mesto za pčelarenje i ispašu. E kad je bila dobra godina i kad nije padalo puno kiše dok je bagrem cvetao bilo je meda i meda. Kad se vrcalo ili kako smo rekli šlajdrovalo trpeli su se i ubodi samo da se što više meda dobije, a kad smo se skupili kod Zoljara, dobili bi pun tanjir meda na sto, hleba izrezano na kocke i viljuške pa smo se sladili, samo je trebalo piti puno vode inače je bilo problema. E, a bila je dobra i rakija s medom., a kad si je malo više potegao stigla je ona tebe pa se i zapevalo - “I šušti, šušti bagrem beli...“
Zdravi i veseli bili Vaš Vinko Rukavina
|
E-mail: [email protected] © 2004. Webmaster
|
