U
ovom broju SN imaćete priliku da pročitate kako treba upotrebljavati
hladnjak i poštovati nekoliko važnih principa koji naizlged
deluju nebitno ali imaju veliki uticaj na očuvanju namirnica
i pojedinosti odnosa i mere namirnica.
Hlađenje obezbeđuje sniženje temperature,
koja ne pada do tačke smrzavanja. Frižider čini mnoge usluge
savremenoj domaćici, dopuštajući joj da obezbedi zalihe hrane
za više dana, a poštujući određene principe.
- Meso, ribu i mleko treba čuvati na mestu koje je najbliže
izvoru hladnoće. Sirovo meso treba izolovati od krvi i staviti
pažljivo u hladnijem delu.
- Voće i salate treba staviti što je moguće dalje od izvora
hladnoće. Južno voće ne treba stavljati u hladnjak jer loše
podnosi hladnoću.
- Važno je da domaćice znaju da sirevi lako prenose svoj miris
na druge namirnice, pa treba voditi računa oko skladištenja.
- Ostatke hrane treba staviti u kutije kao se ne bi isušili.
U nedostatku vage, neophodno je poznavati odnos mera namirnica
koje su usvakodnevnoj upotrebi.
- Brašno: ravna supena kašika iznosi od 15-20 grama;
- Pirinač: supena kašika - 25-30 grama;
- Šećer u prahu: supena kašika 15-20 grama;
- Jaje, u proseku 50 grama;
- Ulje, supena kašika - 10 grama.
Treba znati da se kuvanjem težina sirovih namirnica menja. Na
primer, 100 grama nekuvanog testa iznosi 400 gr. kuvanog, 100
gr nekuvanog pirinča daje 300 gr kuvanog, 100 gr sušenog povrća
iznosi 350 gr kuvanog...
U PROLAZU
Kako provodite ove kišne dane?
Jelena: Uglavnom sam u nekom zatvorenom prostoru. Izlazim samo
kada idem u školu ili kada idem, kao na primer sad, kod Milice.
Milica: I ja isto tako. Samo što bih ja dodala da izlazim kada
idem do prodavnice ili da prošetam psa. A preko vikenda?
Jelena: Ma nemam vremena da izlazim sad, a i da imam sigurno
ne bih izlazila zbog ružnog vremena a i zbog toga što nemam
gde da izađem. Starčevo je smorilo.
Milica: Kada je lepo vreme, šetamo se po parku ili odemo do
grada. Inače ne izlazimo ovde. Ukapirale smo još odavno da se
ništa zanimljivo ne dešava. Sve je isto. Prazno. Volela bih
da izađem da vidim staro društvo da se ispričamo, ali od silnih
narodnjaka, svako mesto mi probija uši i to me sprečava... Da li ste čule da se u Starčevu otvara novi klub!?
Milica: E, moja mama je nešto pročitala u Starčevačkim novinama,
pa mi nešto prepričala... Nešto, kao da se otvara neko mesto
za ljude koji su zainteresovani da Starčevo malo živne...
Jelena: Ja nisam ništa čula. Jeste. Kreativni kulturni klub (KKK) je nedavno osnovan i
nalaziće se u Domu kulture. Cilj mu je organizovanje raznih
kulturnih manifestacija, sekcija i sličnih događaja, kao i raznih
svirki i muzičkih večeri! Zvuči zanimljivo, zar ne?! Hoćete
dolaziti?
Jelena: Ne mogu da verujem! Super je što će i Starčevo dobiti
neko tako "otvorenije" mesto! Naravno da ću dolaziti!
Još ako stvarno bude dobra muzika, kao što kažeš... Haha, Pančevo
me više neće videti! Haha...
Milica: E stvarno. Red je bio i da Starčevo živne. A kakav će
biti program? O programu KKK Starčevci i ostali zainteresovani će biti
obavešteni na razne načine. O tome ne treba da se brinete!
Jelena: Dobro, ako tako kažeš. Ne bih volela da mi nešto pobegne
ispred nosa! Haha, ozbiljno. Ako mi je već tu, i ako će biti
zanimljivo, zašto bih sad to prouštala!?
Milica: Samo da ne bude smor! Dosta mi je smor mesta i jednih
te istih večeri... A šta bi vi konkretno volele da se u Starčevu promeni?
Milica: Pa samo da se ljudi malo pokrenu, da izađu iz svog srednjeg
veka i da shvate da žive u 21. veku. Ovde kod nas ljudi i dalje
se ponašaju kako su se ponašali neandertalci! Pa jeste! Nervira
me to njihovo jednostrano razmišljanje i neupućenost, jer mislim
da iako žive u maloj sredini, to ne znači da ne moraju da budu
neobavešteni i neprosvećeni.
Jelena: Haha, e to je duh! Starčevo je dobilo gaming&internet klub, tako da svi
koji žele da kopaju po svetu sa stolice, mogu to i učiniti ako
već nemaju računar kod kuće, ili ako im je loša veza! Eto, Starčevo
obogaćuje svoj meni što naravno, ide u prilog Starčevcima. Mogu
početi kad god žele sa ličnim prosvećivanjem!
Jelena: Ali mnoge ljude ne interesuje da saznaju nešto novo.
Čvrsto se drže svojih minimalnih interesovanja i za sve ostalo
kažu da je glupo i bolesno.
Milica: Pa to će se promeniti. Sigurno. Ne mogu stalno da budu
nezainteresovani... Sigurno će se malo pokrenuti i zainteresovati
da čuju i vide neke nove stvari, neki novi svet! Nadajmo se tome! Verujem da će naši Starčevci uskoro postati
deo one populacije koja svoja interesovanja upućuju ka kulturi!
Devojke hvala vam na ovom razgovoru u "prolazu"! Vidimo
se!
Jelena: Hvala i tebi na korisnim informacijama! Vidimo se u
Klubu!
Sandra
POJMOVNIK
... ima za cilj da one malo starije
čitaoce podseti na nešto što je bilo deo svakodnevice građana
bivše nam države SFRJ i sa čime smo odrastali, a one mlađe da
inspiriše da ove prve pitaju da im pričaju o tim bezbrižnim
vremenima, neki kažu i lepim, kada je ratova bilo samo u Bulajićevim
filmovima, a narodnjaci bili "treš"..
NIKAD ROBOM
Serija stripova u izdanju gornjomilanovačkih "Dečjih novina".
Počela da izlazi 60-ih godina, a do 9. januara 1976. objavljeno
548 svezaka. Tema svih stripova bila je borba jugoslovenskih
naroda, u bližoj i daljjoj prošlosti, protiv raznih osvajača.
NOVOKOMPONOVANA NARODNA MUZIKA
U muzičkom smislu predstavlja parafrazu folklornih motiva stanovništva
jugoistočne i centralne SFRJ (posebno Seldžuka i Parsa). Izvodi
se na tradicionalnim narodnim instrumentima (Dallape, Yamaha,
Fender-Stratocaster), uglavnom u ugostiteljskim objektima, na
sportskim stadionima i u klubovima iseljenika. Pored očuvanja
muzičke baštine, NNM posebno je značajna zbog misaonih dometa
i poetskih vrednosti svojih tekstova. U tematskom pogledu, autori
NNM veliku pažnju posvećuju fundamentalnim metafizičkim pitanjima,
posebno problemu teodicije ("Šta sam Bogu zgrešila",
"Zašto majko tako patim"), ali ne zapostavljaju ni
pojedinačne nauke i discipline, npr. komparativnu sociologiju
("Moje selo lepše od Pariza") ili psihijatriju ("Ala
bi se šikicala al mi ne da nana"). Što se poetike tiče,
iako se NNM bazira na tradicionalnom stihu i stilskim figurama,
pojedini autori pribegavaju avangardnijim izrazima, u rasponu
od nadrealizma ("Suzama sam lepio tapete") do dadaizma
("Op cvrc grok"). Teorijski radovi iz oblasti NNM
publikovani su u stručnom časopisu "Sabor" (Beograd),
često u polemičkom tonu (kao sukob na estradnoj levici - Dr
Jahić / Dr Zmijanac).
Krajem 80-ih dolazi do okupljanja heterogenih pravaca i škola
mišljenja unutar NNM, i njihove
institucionalizacije u jedinstven ideološki pokret. NNM je izvršila
veliki uticaj na javno mnenje i opšte stanje duha u zemlji,
u kolaboraciji sa drugim značajnim kulturnim institucijama poput
SANU i UKS.
nastaviće se
VICoVI
Neposlušan
Došao Goran kod Zlatka, pa ga pita:
- Jesi li rekao "ne" alkoholu?
- Jesam, odgovori Zlatko.
- I?
- Neće ni da čuje!
Sova
-Zašto sova ima buljave oči?
- Zato što ima tvrdu stolicu.
Došlo je proleće i sve se budi. Lale, ljubičice
i drugo cveće cveta. Laste i rode će doleteti s juga kod nas.
Livade su zelene i pune cveća, a deca se igraju po njima. Sunce
sija i obasjava livade i šumarke, po nekada padne mala kiša ili
vetar pirka, ali nema veze, deca se i dalje igraju. Jednog sunčanog
dana sva deca su izašla napolje da se igraju. Drveće je skinulo
svoje bele haljine i obuklo zelene. Svi skidaju zimska odela i
oblače prolećna. U parku je sve zeleno, a po travama je sve belo
jer je puno Belih rada.
Proleće u mom selu je najlepše jer su svi onda srećni.
Marijana Sokolović
3/3
* * *
Kad proleće dođe u moje selo sve je mirisno
i lepo. Drveće skine svoje bele haljine i obuče zelene.
Svi vesnici proleća se trude da najlepše izgledaju. Deca se radosno
igraju napolju. Svako skine svoju zimsku odeću i obuče letnju.
Ptice pevaju svoju prolećnu pesmu, a neke ptice dolaze sa juga.
U mom selu sve je više radosti jer su svi napolju. A kada je bila
zima niko nije izlazio. Sunce se smeška, obasjava sve. Svi hladni
dani su prošli a sada su svi dani topliji i topliji. Kad proleće
dođe u moje selo, svi su radosni.
Andrea Markuš 3/3
* * *
Proleće je najlepše godšnje doba, sve
je zeleno, cveće cveta a pčelice lete sa cveta na cvet. U proleće
nebo je vedro i plavo. Sve je oživelo, ljudi su srećni zato što
je došlo proleće. Životinje lagano izlaze iz svojih zimskih skrovišta.
Lastavice lete na sve strane tražeći hranu. Na drveću su počeli
da rastu mirisni pupoljci a ponegde su počeli da rastu zeleni
listići. Deca više provode vremena napolju. Igraju se na zelenoj
travi. Sve je živahno i veselo.
Tijana Apostolović
3/3
* * *
Svako ima svoje omiljeno godišnje doba
a moje je proleće.
Ljudi skidaju svoju toplu odeću i oblače laganiju. Na poljima
počinju prvi prolećni radovi. Ljudi užurbano rade dok ne počnu
prve prolećne kiše. Laste i rode veselo dolaze sa juga. Sunce
stidljivo izlazi iz svog zimskog sna i počinje raznosi svoje zrake
na livade i šumarke. Cveće počinje da se šminka i širi miris na
sve strane.
Proleće je moje omiljeno godišnje doba jer se sve budi.
Ivana Tadić 3/3
Proleće u stihu
Došlo je došlo proleće
rodio se prvi list
ispod lista probudila
se glista.
Prva pčela sleće
na cvetić mali
na crveni cvet
što se malo šali.
Kad proleće dođe
sve na bolje prođe.
Tatjana Milosavljević
3/3
* * *
Proleće je
proleće je stiglo
cveće se diglo.
Otopio se led
krenule su pžele
da skupljaju med.
Ptice sada pevaju
i sve se kreće
stiglo nam je proleće.
Sunce rado baca
svoje zrake
na livade i šumarke.
Kristina Marašća 3/3
* * *
Ustale su pčele
podiglo se cveće
sva su deca srećna
što dolazi proleće.
Otišla je zima
sva je bila bela
došlo nam je proleće
sva su deca vesela.
U svojoj jazbini
meda više ne spava
došlo je proleće
zelena je trava.