Delegacija Doma kulture posetila je 28. i 29. februara Banjaluku, na
poziv tamošnjeg tamburaškog orkestra koji je organizovao svoju godišnju
skupštinu. Ovom prilikom potvrđena je dosadašnja dobra saradnja, a dogovoreni
su i dalji zajednički planovi.
Opštinska pionirska smotra muzičko - folklornog stvaralaštva biće održana
2. aprila u Pančevu, a na njoj će učestvovati i folkloraši iz Starčeva.
Regionalna smotra pionira održaće se takođe u Pančevu i to 17. aprila,
a Starčevci će nastupiti sa novom koreografijom igara iz okoline Zaječara.
U sredu 17. marta otvorena je izložba slika Beograđanke Maje Đokić. Izlagačica
je rođena 1971. godine, diplomirala je 1996. na Fakultetu likovnih umetnosti
u Beogradu na Odseku slikarstva u klasi profesora Milice Stevanović. Postdiplomske
studije završila je kod istog profesora 1999. godine. Član je ULUS-a od
1997. a status slobodnog umetnika stekla je pre četiri godine. Učestvovala
je na preko 60 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i u radu više
likovnih kolonija.
Izložba slika Maje Đokić biće otvorena do 10. aprila u galriji Boem u
Domu kulture.
Crtice iz prošlosti *8
Dućani
Starčevo je uvek bilo veliko selo, ne samo po broju stanovnika nego i
po prostranstvu. Iako veliko nekada je imalo samo tri dućana.
Po logici stvari jedan dućan a i najveći bio je u centru, a ostala dva,
jedan u gornjem a drugi u donjem kraju.
Dućani su u prvo vreme bili u sastavu starčevačkog trgovačkog preduzeća
"Napredak" da bi kasnije potpali pod nekadašnjeg pančevačkog
diva "Trgoprodukt".
Dvoje poslovođa dućana dobro se sećam, ali onoga iz donjeg kraja malo
teže.
Poslovođa dućana u centru bio je dugo godina čika Mirko Omčikus, a onog
u gornjem kraju moj tata Stevo Rukavina.
U tom dućanu sam skoro odrastao, a kad sam pošao u školu bio mi je glavno
svratište na putu od kuće do škole ili u povratku.
Poslovođa u dućanu bila je važna osoba ne samo u svom dućanu nego i u
selu. Danas bi mi rekli bio je faca.
S obzirom da je u to doba Pančevo iako blizu, bilo u neku ruku daleko
jer je autobus išao retko, drum je bio drum, to jest posut tucanim kamenom,
pa kad tucanik nije bio dobro povaljan stvarale su se rupe i po tome se
teško vozilo, zato je dućan morao biti dobro opskrbljen ne samo dnevno
potrebnim namirnicama već i stvarima koje su trebale kako u kući tako
i one u širem domaćinstvu, što bi rekli dućan ima sve "od igle do
lokomotive".
Zato je poslovođa stvarno bio faca. Morao je poznavati i znati potrebe
svojih mušterija, jer mušterija je uvek u pravu i moraš joj biti uvek
na usluzi.
Kako su izgledali dućani iznutra možda nekom drugom prilikom.
Dućani su imali i svoje radno vreme. Obično su radili dvokratno. Nije
bilo potrebe raditi ceo dan jer nije svaki dan bilo mušterija baš previše,
a i ljudi ili žene nisu išli u dućan baš po svaku sitnicu.
Gužve u dućanima bile bi pred neki veliki praznik, na primer eto sad pred
Uskrs, jer se kupovalo ne samo potrebe za kuhinju nego nešto i za kuću,
a kako je dolazilo proleće tako i ostale potrepštine za oko kuće i šire.
Kako bi se izbegle gužve svaki poslovođa je imao i pomoćnika jednog ili
dva, a u doba pred praznike dolazili bi u pomoć ne samo naučnici nego
i članovi familije.
Čari ovakvih dućana nestali su modernizacijom - otvaranjem samoposluga,
gde trgovac više nije bio u direktnom kontaktu sa mušterijama, što trgovanje
čini određenim ritualom.
Ponovnim otvaranjem malih dućana ili kako bi rekli dućana u komšiluku
vraća se i ta draž kupovanja.
Na kraju jedan savet - Nedajte da Vas ova moja razmišljanja zanesu pa
potrošite previše, ali ne zaboravite novine, i sve ono što Vam treba da
srećno i veselo proslavite Uskrs.
Zravi i veseli bili
Vaš Vinko Rukavina
INTERNET KLUB U STARČEVU!
Klub-igraonica "Chicago" u Radničkoj ulici postao je i prvi
internet-klub u selu. Problemi kao što su loše veze, možete zaboraviti
jer se radi o pristupu putem bežičnog sistema, i vrlo lako će te, ukoliko
se odlučite da posetite "Chicago" povezati sa celim svetom putem
globalne mreže.
KREATIVNI KULTURNI KLUB
Kreativni kulturni klub - nedavno osnovana nevladina organizacija koja
je već okupila nekoliko desetina Starčevaca svih generacija, naišla je
na razumevanje Doma kulture, pa je već određen prostor u kome će se nalaziti
prostorije sa otvorenim klubom. KKK planira čitav niz kulturnih manifestacija
i organizovanje sekcija koje će imati za cilj kulturno uzdizanje naših
meštana. Ova organizacija je naišla na dobar prijem i u SO Pančevo, pa
se očekuje i pomoć opštine koja je već nagoveštena.
STRADANJE I VASKRSENJE HRISTOVO
Dočukujući najveći pravoslavni, hrišćanski praznik Vaskrsenje Hristovo-Vaskrs,
mi ćemo proslaviti dan pobede nad smrću, dan izlaska iz tame u svetlost
i najznačajniji događaj u istoriji čovečanstva. Pripremajući se postom
i molitvom za dan Hristovog vaskrsenja, mi se pripremamo za spasonosni
dar večnog života.
Sin Božji, Gospod Isus Hristos uzeo je na sebe telo čoveka, živeo i propovedao
na zemlji, lečio bolesne i bodrio slabe, i zbog grehova ljudskih stradao
i umro na krstu. Trećeg dana Hristos ustaje iz mrtvih-pobeđuje smrt i
daje nadu ljudima da i oni jednog dana za vreme Hristovog drugog dolaska,
ustanu iz svojih grobova i žive večno. Sudija živih i mrtvih i Spasitelj
sveta, najveća nada i radost onih koji mu sverom kliču: Osana! Blagosloven
koji dolazi u ime Gospodnje!
Dočekujući ovaj najveći praznik, pravoslavna Crkva obeležava čudo vaskrsenja
Lazara u subotu, osam dana pre Hristovog Vaskrsenja. Ovu subotu naša Crkva
i narod zove Lazareva subota. Na taj dan je Hristos, pre skoro dvadeset
vekova i Vitaniji, blizu Jerusalima, vaskrsao iz mrtvih pravednog Lazara,
koji je već četiri dana ležao mrtav u grobu. Sutradan, u nedelju, Hristos
je iz Vitanije pošao u Jerusalim jer se približavao veliki jevrejski Praznik-Pasha.
Vest o vaskrsenju Lazara brzo se prenela po Jerusalimu i okolini pa su
mu u susret izlazili mnoštvo ljudi prostirući gornje delove svojih haljina
i zelene palmove grančice na put, kojim je Hristos trebalo da prođe.
Hvalili su Boga za sva čuda koja su videli, pa su počeli da pevaju i kliču:
Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Kod nas se na Lazarevu
subotu osvećuju grančice vrbe i dele narodu. Tu osvećenu vrbu narod nosi
kući i stavlja pored ikone. Svečanom ulasku Hrista u Jerusalim naročito
su se obradovala deca. Tako i danas, deca nose u rukama grančice vrbe
tokom litije oko hrama na dan Lazareve subote, izobražavajući onu istu
radost dece od skoro pre 2000 godina.
Spasitelj sveta Gospod Isus Hristos, samo nekoliko dana posle svečanog
ulaska u Jerusalim, stradao je i umro na krstu. Pritom je pokazao najuzvišeniju
ljubav davši svoj život u otkup za mnoge. Gospod Isus Hristos bejaše telom
u grobu, dušom u u adu, ali isto tako kao Bog u raju sa pokajnim razbojnikom
ispunjavajući sve to snagom svoje svemoći. Trećag dana Hristos ustaje
iz mrtvih i kao Bogočovek pobeđuje smrt i otvara put ka vaskrsenju svakog
tela-put ka budućem, večnom životu u Hristu.
Zato je Veliki petak neodvojiv od Nedelje Vaskrsenja. U času stradanja
Hristovog, koš na veliki petak, mnogi grobovi su popucali i mnogi pravednici
vaskrsnuli. Vaskrsenje daje smisao ljudskom postojanju, utemeljuje našu
veru, krepi nadu i kruniše ljubav Božiju prema nama. Vera hrišćanska bez
Vaskrsenja ne bi imala smisla, ali isto tako nema smisla niti opravdanja
neverovanje u Vaskrsenje-jer bez vaskrsenja nema ni Božanskog lika u čoveku,
nema ni nade, niti spasenja.
Sećajući se ovog najznačajnijeg događaja u istoriji spasenja čovečanstva,
mi se sećamo Hristove krsne smrti i njegovog Vaskrsenja radosno uzvikujući:
HRISTOS VASKRSE!
Vekovima se radujemo istim spasonosnim rečima, svedočeći njihovu istinutost,
odgovaramo: ZAISTA VASKRSE!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
RASPORED BOGOSLUŽENJA ZA
VASKRŠNJE PRAZNIKE 2004.
03.04. LAZAREVA SUBOTA (VRBICA) 14 SATI
04.04. CVETI LITURGIJA 9.30 SATI
07.04. BLAGOVESTI LITURGIJA 9.30
08.04. VELIKI ČETVRTAK (LITURGIJA) 9.30
08.04.VELIKI ČETVRTAK (BDENJE) 18 SATI
09.04. VELIKI PETAK (VEČERNJE)15.30 SATI
09.04. VELIKI PETAK (BDENJE) 18 SATI
11.04. VASKRŠNJE JUTRENJE U PONOĆ
11.04. VASKRS (LITURGIJA) 9.30 SATI
12.04. VASKRS (DRUGI DAN LITURGIJA I LITIJA) 9.30 SATI
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
SREĆNE VASKRŠNJE PRAZNIKE UZ RADOSTAN VASKRŠNJI POZDRAV
MIR BOŽJI HRISTOS VASKRSE
ŽELI VAM VAŠ SVEŠTENIK JER.
ZORAN MALETIĆ
RASPORED SVETIH MISA U RIMOKATOLIČKOJ CRKVI STARČEVO
ZA APRIL
2. april - Križni put u 16 sati; 3. april - SUSRET OMLADINE
U OPOVU S POČETKOM U 10 sati; 4. april - CVETNICA u 11 sati - misa
i posveta grančica vrbice te procesija oko crkve; 8. april - VELIKI
ČETVRTAK u 18 sati misa poslednje večere Gospodnje; 9. april -
VELIKI PETAK u 18 sati liturgija muke Gospodnje; 10. april - VELIKA
SUBOTA u 18 sati uskrsno bdenje; 11. april - USKRS u 11 sati svečana
uskrsna misa; 12. april - dan Uskrsa u 11 sati misa; 13. april
- Devetnica S. Antuna u 17 sati misa, a zatim molitva devetnice - 1; 18.
april - BELA NEDELJA u 11 sati misa; 20. april - Devetnica
S. Antuna u 17 sati misa, a zatim molitva devetnice - 2; 25. april
- 3. USKRSNA NEDELJA u 11 sati misa i posveta žita; 27. april -
Devetnica S. Antuna u 17 sati misa, a zatim molitva devetnice - 3.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
CVETNICA
Nedeljom Cvetnice započinje Veliki Tjedan. Sama liturgija počinje na
ulazu u crkvu, izvan crkve ili u samoj crkvi (ako je loše vreme). Tu na
ulazu u crkvu svećenik posveti grančice vrbe, masline ili palme, a potom
pročita Evanđelje o Isusovom svečanom ulasku u Jeruzalem. Posle kratkog
nagovora pozove vjernike da krenu u procesiji u crkvu podsećajući se na
primjer židovskoga naroda, koji je Isusa svečano dočekao u Jeruzalemu
sa grančicama palme i masline pjevajući: "Hosana sinu Davidovu, blagoslovljen
koji dolazi u ime Gospodnje". Time je narod Isusa priznao Mesijom,
Spasiteljem. U nastavku mise čitamo Isusovu muku. Budući da liturgija
dozvoljava da se uzme duži oblik evanđelja, u kojem se nalazi i posljednja
večera i NJegova muka Cvetnica je na neki način uvertira u celi Veliki
Tjedan.
VELIKI ČETVRTAK
To je dan posljednje Isusove večere. U njoj je On osnovao svetu misu,
Euharistiju. U toj večeri Isus se oprostio od svojih apostola, a svima
nama dao Euharistiju, da se uvjek prisjetimo i slavimo Njegovu žrtvu križa.
VELIKI PETAK
Dan muke Gospodnje. Na taj dan spominjemo se Isusovog mučenja: da je
krvlju znojio, bičevan bio, trnjem okrunjen bio, nosio teški križ i na
križ razapet bio. Najdirljiviji deo liturgije je na ovaj dan poklon križu
i njegovo ljubljenje. Na kraju liturgije "Isus se polaže u grob",
a vernici ostaje da se mole i pevaju.
VELIKA SUBOTA
Najsvečanija liturgija, jer se navečer održava bdjenje u kojem se "dočekuje
uskrsnuće Gospodnje" kao najvažniji događaj Isusovog života, pa prema
tome i kršćanstva. Liturgija počinje u mraku. Prvo se posveti vatra, sa
vatre se prvo zapali uskrna sveća. Ona je u liturgiji simbol Krista. Svećenik
pjeva: "Svjetlo Kristovo", a vjernici odgovaraju: Bogu "Hvala".
Poslije toga zapale se sveće ministranata i asisitencije. Na drugi poziv:
"Svjetlo Kristovo" zapale i vjernici svoje svjeće. Na treći
zaziv: "Svjetlo Kristovo" upale se svetla u crkvi. Sama simbolika
čina je izražajna. Onda dolaze čitanja, koja su u vezi krštenja, a Evanđelje
je izveštaj o Isusovom uskrnuću. Poslije propovjedi obnavljamo krsna obećanja,
kada smo i mi uskrnuli od greha, koji prouzrokuje smrt naše duše. Poslije
nje misa teče dalje sa prikazanjem, pretvorbom i pričesti kao i inače.
USKRS
Najveći blagdan kršćanstva. Najizvrsniji dokaz, da je Isus Sin Božji
jest, da je uskrsnuo. To je ujedno zalog uskrsnuća i našeg tijela.
