TO MOGU I STARČEVAČKE NOVINE!

U tradiciji našeg lista je brižni odnos prema čitaocima prvih seoskih novina. Do sada smo, celu deceniju, zajedno pratili dešavanja u selu i šire i trudili se da pokrijemo one teme koje nisu zanimljive za druge medije. U tome smo uspeli jer smo imali čitalačku publiku koja je znala da ceni naše napore i punih deset godina podržava naša nastojanja da ostanemo omiljeno štivo Starčevaca i postanemo to isto velikom broju onih koji nas čitaju a nisu Starčevci. Do sada smo imali različite akcije koje su interesovali naše čitaoce, a ni pokloni nisu bili retkost. Prošle godine smo čitaoce obradovali kompletom razglednica sela, a u ovom broju učinili smo napor da obezbedimo isto tako vredan poklon. Uz svaki primerak ovog broja SN sledi i poklon ce-de starčevačko-pančevačkog bluz sastava "Bluz delivers" i njihovih pet pesama koje su studijski snimljene upravo za ovu priliku. Ovaj ce-de se pojavljuje u izdanju starčevačkog Doma kulture i SN, a uz pomoć Mesne zajednice Starčevo. Nadamo se da će te uživati slušajući bluz, do sledećeg poklona u jubilarnoj godini "Starčevačkih novina"!

P.Andrejić

NE LOMITE NAM BAGRENJE

     I dok se, ovih dana, užasavamo potresnim izveštajima o etničkom čišćenju, patnjama ljudi i uništavanju drevnih srednjevekovnih građevina, prvo što nam pada na pamet je to - kako se može biti tako svirep. I nema ni jednog našeg sugrađanina, koji tako ne misli, a da pritom nije ni svestan koliko se to "lako" postaje. I te kako ima razloga da se i mi preispitamo, bez obzira što živimo u prividnom miru!
     Da se razumemo - jezivo je ubijati, paliti, pljačkati i sve ostalo! Tu dileme nema, ali nije mali zločin ni činiti ono što neki naši susedi čine!
     Da pođemo redom - Zločin br. 1 - koji neki od nas učiniše, je bacanje smeća kojekude, pogotovo na putu za Beli breg. Prosto čovek da ne poveruje čega sve tu ima. Crkotina koliko ti duša iste, očerupanih pilića, krševa raznih, a plastike - ma, mogla bi se cela, toliko željena, hala sagraditi! Ajde što su aljkavi i zagađuju okolinu, a tek što pojma nemaju kolike su kazne. Sa druge strane, svi odande kukaju do iznemoglosti kako im je zagađen Nadel. Zločin br. 2 se odnosi na sugrađane piromane, koji očigledno uživaju da bacaju šibice i posle se dive počinjenom prizoru. Eto, neki zapališe trsku na gore pomenutom Nadelu i tako "pokosiše" gnezda fazana i ostalih nevinih ptičica, kao i tek zasađene mlade topole! Zločin za Hag!
Zločin br. 3, su počinili sugrađani - tzv. drvokradice. Teškom mukom lokalno društvo lovaca je uspelo da pošumi neke delove rita i prikupi izvesnu količinu divljači. Ali, avaj, a ponestane ogreva, ajd' u rit, pa u lopovluk. Ne znaju, opet, nesrećnici kolike su tu tek kazne, mere se u desetinama hiljada, oduzimanju celokupne zatečene opreme (pa i traktori, automobili...) itd. Zločin br. 4, posebno izdvajam, iako je sličan prethodnom , jer ima dimenziju genocida ili, još bolje, čedomorstva! Pre par meseci izviđači, lovci, pčelari i ostali ljudi dobre volje, su, uz pomoć Mesne zajednice i Opštine, krenuli sa akcijom pošumljavanja zalanog pojasa oko sela. Počeli su sa hiljadu sadnica bagrema i to na lokaciji pored arheološkog nalazišta, ispod ulice JNA. U veseloj atmosferi, dobrovoljno učiniše plemenito delo. Nažalost, zločinci nisu izdržali, pa su ponovo "munjevito" reagovali - izgazili su mlade sadnice, izlomili, počupali. Pa, to je, zaboga, kao da su decu ubijali. Kakvo je to pomračenje razuma. Šta su time dobili?
     Neki misle da su to uradili građani koji su donedavno uzurpirali to zemljište, jer im se bašte naslanjaju na taj deo. Ako su oni, neka ne "brinu", jer će stvar preuzeti policija i nadležne inspekcije. I kad se opauče po džepu, shvatiće da se zločin baš i ne isplati!
     Na kraju, samo bih upozorio buduće počinioce da dobro razmisle o svemu, jer se spremaju rigorozne kontrole, a sa druge strane i oni koji misle dobro ovom selu neće sedeti skrštenih ruku. Lovci, ribolovci, pčelari, izviđači, zaštitnici kućnih ljubimaca i svi ostali dobronamerni ljudi, ubuduće će organizovati patrole i obilaziti na svaki sat bitne lokacije u ritu. Pa, ko voli - nek izvoli! Samo, ne bi da sam u njihovoj koži, kada se budu našli na stubu srama!
     I još da citiram "komšinicu - kontraobeveštajac" koja kaže da "Švabe nećedu ni pikavac da bacidu na zemlju, ne što su vospitani, neg' što oma celu platu mogu da zaboravu, a da Arapi za to i ruke sečedu"

* * *

Umalo da zaboravim, u Republici ništa novo, osim što su Deliversi snimili CD, "Borac" kreće u grčevitu borbu za opstanak, počeo "prelazni rok" kod pojedinih "igrača" u bolje pozicionirane timove, a Starčevo će, nadamo se, uskoro dobiti i svoj kulturni klub! I, to da vidimo!

Jordan Filipović

POGLED kroz ŠKOLSKI PROZOR

     Uskoro ćemo imati još jedan mali raspust - Uskršnji. Od kraja aprila do početka prijemnih ispita, a i sada uveliko, naši osmaci se uz svestranu pomoć svojih nastavnika, pripremaju za polaganje prijemnih ispita za srednje škole.
     Polažu prijemni iz srpskog jezika i matematike. Bacanje n ovca i pomodni privatni časovi - nisu im potrebni. Njihovi nastavnici će njihovo znanje učiniti dovoljnim za polaganje prijemnog ispita. Đaci treba samo da dođu. Nastavnici su tu, i već godinama uglavnom čekaju đake. Privatni časovi su, možda, potrebni nekim studentima (amfiteatar je veliki) ili nekim uspavanim srednjoškolcima, ali našim učenicima ne.
     Dragi roditelji, probudite ih na vreme ili im navijte sat da i deca stignu na vreme i polože uspešno prijemni ispit.
     Hajde da ne budemo gori ili isti kao ostali. Pokušajmo ovog puta da budemo bolji ili NAJBOLJI.

Mirela Abramović - Đorđievski
direktor OŠ "Vuk St. Karadžić"

OSMI MART

     OSMI MART, Međunarodni dan žena: Na II Međunarodnoj konferenciji žena socijalistkinja u Kopenhagenu 1910. godine na predlog Klare Cetkin odlučeno je da se svake godine orgnaizuje međunarodni dan žena, kao sećanje na velike demnonstracije koje su održale američke žene 1909. godine, pod parolom borbe za opšte pravo glasa . Tada je 15 hiljada žena zaposlenih u tekstilnoj industriji u Njujorku protestovalo tražeći bolje uslove rada. Pod sloganom "Hleb i ruže" žene su tražile kraće radno vreme, bolje plate, pravo glasa i zabranu rada dece.
     Prvi put je Dan žena proslavljen 1911. godine u Nemačkoj, Austriji, Danskoj i Švajcarskoj . U Rusiji je prvi put obeležen 1913.godine. U Srbiji 1914. godine u Beogradu. Ujedinjene nacije počele su da slave Međunarodni dan žena 1975. godine.
     Posle Drugog svetskog rata slavio se redovno i vremenom je dobio smisao praznika za ženske zabave, ženska putovanja, za majke u vrtićima i osnovnoj školi, za muškarce "dan za poklanjanje cveća". Negde se borba za ženska ljudska prava izgubila, jer je objašnjeno da su žene u socijalizmu ostvarile svoja prava i mogu to da proslavljaju tog jednog dana u godini. Obeležavanje Dana žena ima sasvim drugi cilj, a to je da tog dana žene pričaju o svom položaju, da razmenjuju iskustva.
     Ženska mirovna grupa iz Pančeva (ŽMIG) je nevladina organizacija, koja promoviše ženska prava i jedan drugačiji pristup svetu. A šta to zapravo znači pojasnila nam je Nada Berkuljan, član Izvršnog odbora SO Pančevo: "Često se postavlja pitanje da li su i muškarci neravnopravni. Ne radi se o tome da li su muškarci ili žene neravnopravni, odnosno ko je ravnopravniji. Radi se o zalaganju za isti tretman, odnosno jednake mogućnosti za sve. Nije u pitanju polna razlika, imamo dva pola po prirodi stvari, problem je nepostojanje tzv. rodne ravnopravnosti. Po rodu mi nismo jednaki. Dovoljno je da ste ženskog roda, pa da imate manje mogućnosti. Prost primer za to je ako pogledate kolika je zastupljenost žena u našem parlamentu. To je daleko od nekih svetskih kvota, koje u Evropi iznose 30%, što se smatra minimumom, pa do 42-48%, što predstavlja fantastičan uspeh. Zalaganje za rodnu ravnopravnost podrazumeva da žene, u postojećim društvenim odnosima, koji su jako loši, imaju ravnopravni tretman."
     ŽMIG je, upravo 8. marta imao akciju, koja se svela na to da se naprave novi nazivi ulica, koji će nositi imena poznatih Pančevki. Sve su to žene o čijem društvenom angažovanju postoje dokumenti u našoj biblioteci i arhivu. ŽMIG je, takođe izdao fotoalbum poznatih Pančevki DŽIDŽ. veka, kao i ženski kalendar Korak po korak.
     Osmog marta je Ženska mirovna grupa podnela inicijativu Skupštini opštine Pančevo da se pri Skupštini formira Savet za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti. Takav savet bi reagovao u slučajevima diskriminacije u našem društvu.
     Ovim akcijama ŽMIG je pokazao da obeležavanje Dana žena, može imati smisao.

Daniela Birak

DOBRO JUTRO STARČEVO!

     Otvaram oči i vidim Sunce! Konačno! O, da li je moguće da nema više sive melanholije kao jutarnje dobrodošlice!? Zima je bila tako duga i hladna...
     Zbog ovakve muzike raj ne tražim ni na jednom drugom mestu, jer on je ovde - buđenje uz cvrkut ptica, zujanje pčela i lavež komšijskih pasa (koji ume biti prilično uznemiravajuć ponekad, ali u ovakvim jutrima on je pun pozitivnosti jer pas će biti pušten s lanca, slobodno će trčkarati po sunčanom danu. I on će iskoristiti proleće).
     Miris borova i jela, umesto gradskog smoga u sobi, još jedan je razlog koji mi ne dozvoljava da se predam urbanijem svetu! Istina, i selo dobija opijume iz "južne zone", ali Bogovi vetrova čine da sprej nad sprejevima najčešće se kreće ka nekim drugim oblastima...
     Živeti u kući s dvorištem, pustati muziku koliko glasno želite, jer komšijama neće smetati jer je neće ni čuti jer su dovoljno daleko! Milina.
     Posle žutog jutra, dan se nastavlja vožnjom bicikle po selu. Malo truckanja po kladrmi se brzo savlada jer energiju dobijate iz nade da će i vaša ulica biti uskoro asfaltirana! Posle napornog treniranja koje je više posmatranje okoline i, ako je baš bilo potrebno izbaciti negde silnu energiju - vožnje nasipom pored Dunava, lepo bi bilo sesti negde gde je prijatna atmosfera, negde gde se neće čuti zavijanje narodnjaka i ispiranje mozga "tump-tump" muzikom. Ah, time bi, kao šlag na tortu, bio završen jedan divan deo dana, ali Starčevo je i dalje siromašno po pitanju letnjih bašta i nekih kulturnijih, tj. prosvećenijih (otvorenih) klubova. No, posle zime došlo je proleće, pa tako i posle hladnoće u našoj kulturi očekuje se svanuće sunca i na tom polju.