KAKTUS DŽEK

Ljubitelji roka, možda i ne znate da jedina pančevačka grupa koja je postigla uspeh zapažen i van našeg okruga je Cactus Jack. Da je njihov uspeh zaista veliki, govori i činjenica da su 7. XII 2003. pred 22 hiljade ljudi svirali kao predgrupa Deep Purple na Beogradskom sajmu. To je bila kruna njihovog dugogodišnjeg rada. Svirajući širom Srbije, uključujući i Kosovo, kao i u Bosni i Hercegovini stekli su iskustvo i mnoge fanove. Dan nakon koncerta Deep Purple, ušli su u studio i započeli snimanje albuma, koje je upravo ovih dana završeno. Povod za razgovor sa Buckom, gitaristom, je upravo ovaj album, koji izlaz polovinom marta za izdavačku kuću PGP RTS.
Uskoro izlazi vaš prvi autorski album, možeš li nam reći šta potencijalni slušaoci mogu da očekuju?
- Dobro si postavila pitanje "prvi autorski album", jer smo mi pre ovoga već objavili tri izdanja. Prvo je bilo "Discover", koji je ustvari živa svirka snimljena u klubu Kupe. Nakon toga izlazi maksi singl "Grad" sa pesmom "Nekada", koja je javnosti već poznata. Kao dobar uvod u to što smo svirali kao predgrupa na koncertu grupe Deep Purple je naš poslednji dupli album "Deep Purple Tribute". Novi album se zove "Natural", i predstavlja vrhunac onoga što je Cactus Jack radio svih ovih godina. Na njemu se nalaze samo autorske pesme i to je ono što publika od nas već dugo očekuje. Sam naziv albuma govori puno, zapravo sve što ćete čuti su živi instrumenti. Sama muzika vuče korene iz sedamdesetih i osamdesetih, ali to ne znači da nismo svesni da smo u 21. veku.
Činjenica je da se muzika sedamdesetih i osamdesetih vraća u modu, pritom mislim na disko, a koliko se rok vraća u modu?
- Samim tim što je britanski bend " The Darkness" na vrhovima svih top lista odgovara na tvoje pitanje. Mislim da do sada još niko, na ovim prostorima, nije ponudio rok muziku koja ne vređa inteligenciju slušaoca, čije su uši pune kvalitetnog stranog roka. Mi ćemo popuniti upravo tu prazninu. U celu ovu priču oko albuma je uloženo i puno truda i puno novca. Naša ciljna grupa su ljudi od 20 do 40 godina, koji će to znati da cene. Ne znači da nećemo pridobiti i mlađu i stariju publiku.
Poznato je da u roku, u ovoj zemlji, nikada nije bilo novca, koju ste banku opljačkali?
- Nosili smo se i tom mišlju u teškim trenucima. No sad, bez sve šale, veliki deo troškova smo pokrili sopstvenim sredstvima, ali ne smemo zaboraviti neke dobre ljude, koji su videli u nama kvalitet i pomogli nam čak i finansijski. Naime, troškove studija je po ugovoru snosio PGP RTS, određenu sumu smo dobili od Resora za informisanje SO Pančevo, očekivali smo neka sredstava i od najlogičnijeg, Resora za kulturu, za sada od njih: ništa. Sve ostalo što prati jedan album, a to je: spot, stajling, promocija itd. ćemo uraditi uz pomoć prijatelja i sopstvenog novca, sem ako nam u poslednjem trenutku neka dobra vila ne ispuni finansijske potrebe.
Kada možemo da očekujemo da ćete predstaviti album pančevačkoj publici?
Krajem marta, odmah posle beogradske promocije. A u međuvremenu pozivamo vaše čitaoce da dođu 27. II u klub Kupe na našu svirku. Na toj svirci će moći da čuju neke od pesama sa albuma "Natural".

D.B.

GALERIJA BOEM

U galeriji Boem je 28. januara otvorena izložba grafika zrenjaninskog umetnika Dragana Momirova. On je rođen 1962. godine, diplomirao je 1989. na FLU u klasi prof. Marka Krsmanovića. Postdiplomske studije završio je 1991. godine u klasi prof. mileta Grozdanića. Učesnik je brojnih kolektivnih izložbi, a ovo mu je 12. samostalna izložba.
Grafike Dragana Momirova Starčevcima su bile dostupne do 18. februara.

POKLADE -AGOVI

Zadnja nedelja pre početka četrdesetodnevne velike pripreme hrišćana za najveći praznik Uskrs je Pokladna nedelja.
Nekako je to u isto vreme kad se i zima bori s prolećem.
Pokladna nedelja i još dva dana, to jest ponedeljak i utorak, dani su zabava, ludovanja, zbijanja šala, maskiranja i svega što uz to ide.
U Starčevu su to bili Agovi.
Nedelja je bila da tako kažemo rezervisana za decu, a zvali su se "Mali agovi". Deca bi se maskirala tako što bi obično na nekakvoj beloj krpi od pargara bojicama nacrtali nekakav strašan lik, to stavili preko lica, izrezali rupe za oči usta i nos, preokrenuli i obukli na sebe neki stari grudnjak od jagnjeće kože ili neku staru bundu, obukli stare gaće, pa tako išli po ulici i plašili ljude i ostalu decu i prolaznike. Bilo je interesantnije ako bi se oko pasa vezala kakva klepetuša ili zvonce i na taj način zvonjavom i klepetanjem stvarala još veća buka. Ponekad su se deca udružila pa su išli i u grupama.
U ponedeljak je bilo već malo ozbiljnije. U agove ili "Velike Agove" išli su malo stariji. Njihove maske su bile malo ozbiljnije i bolje pripremljene, a "Veliki Agovi" bili su i malo bolje organizovani. Išli su u većim grupama od kuće do kuće, a naročito tamo gde su znali da se neko od ukućana boji maskiranih ljudi.
Zadnji dan Poklada - utorak bio je rezervisan za "Didove". To su znale biti čitave povorke dobro maskiranih ozbiljnih mladih ljudi, žena, momaka, pa i poneka devojka. Povorka je obično i nešto prikazivala, a najčešće su to bili nekakvi svatovi. Usput, takve maskirane povorke zadirkivale su prolaznike, zalazeći u avlije plašili su ukućane, često su ljubili i zadirkivali mlade žene i snaše, a gde je bilo devojaka, one su se morale dobro paziti.Tražili su i dobivali jelo i piće, a gde nisu bili dobro primljeni znali su napraviti i neku štetu.
Za Poklade su se spremali svi od najmanjih do najvećih i najstarijih, a domaćice su pekle posebnu vrstu kolača - šprickrofne.
Nakon ovakvog celodnevnog ludovanja po selu obično su svi završili negde na maskiranoj zabavi, gde su se do kraja izludovali, naigrali i napevali, jer sutra je već Čista sreda - Veliki post i nemrs, početak duhovne i telesne pripreme za Uskrs.
Nadam se da ćete se svi dobro i ove godine zabaviti...

Zdravi i veseli bili
Vaš
Vinko Rukavina

SVEČANO OBELEŽEN DAN SVETOG SAVE

I ove godine tradicionalno je proslavljen Sveti Sava, srpski prosvetitelj i učitelj. Iako je jutro 27. januara ove godine bilo hladno, nije sprečilo vernike da dođu u sveti hram da se pomole Gospodu Bogu i Svetome Savi. Kao i obično, liturgija je počela u 9.30 časova, na kojoj je pored pojaca učestvovalo starčevačko pevačko društvo, a đaci veronauke, zajedno sa veroučiteljem Oliverom Kalinovićem, pročitali su VERUJEM, OČENAŠ, a posebno su sve zadivili kada su otpevali pričastan i himnu Svetom Savi. Posle rezanja slavskog kolača, počeo je svetosavski recital. Recitovalo je tridesetoro dece. Prednost su imali đaci veronauke i predškolska deca. Paketiće recitorima i ostaloj deci sveštenik je obezbedio od sledećih prodavnica: Roš market, Sunce, Ceca, Kameleon, S market, Rafaelo i Dimke.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

POČINJE VASKRŠNJI POST

Prošli su Božićni i drugi praznici. Sada počinjemo da se pripremamo za velike Vaskršnje praznike. Dvadeset drugog februara počeo je veliki post. Svi vernici bi trebalo da poštuju ovaj post, te koji se postom i molitvom pripreme, mogu da se pričeste na svetim liturgijama za vreme ovog posta. Očekujemo da ćemo prilikom dolaska svetom hramu bar u jednom trenutku skrenuti pogled ka delu fasade koji nije još završen. Setimo se tog trenutka da je to dom Gospodnji i da treba da bude lepši i sređeniji od naših domova. Odrecimo se nekog telesnog prohteva, potrošimo (pridarimo) neki dinar za svoju dušu, mnogo dajemo za nevažne stvari, dajmo malo više za svoj sveti hram. Trebaće nam za krštenja, svadbe i druga bogosluženja. ako mi starčevci nećemo da damo prilog za opravku svog hrama, kako da očekujemo od drugih sa strane? Sledeće godine je stogodišnjica osnivanja srpske Pravoslavne parohije i Crkvene opštine Starčevo. do 1905. godine Starčevo je bila manastirska parohija. Od nas Starčevaca zavisi u kakvom će izgledu naš sveti hram dočekati ovaj veliki jubilej.

jerej Zoran Maletić

RASPORED SVETIH MISA U RIMOKATOLIČKOJ CRKVI ZA MART

 5. mart, petak: KRIŽNI PUT u 16 sati;
 7. mart, nedelja: 2. KORIZMENA NEDELJA u 11 sati - Misa;
12. mart, petak: KRIŽNI PUT u 16 sati;
13. mart, subota: VERONAUKA u 8.30 sati;
14. mart, nedelja: 3. KORIZMENA NEDELJA u 11 sati - Misa;
19. mart, petak: KRIŽNI PUT u 16. sati;
20. mart, subota: VERONAUKA u 8.30 sati;
21. mart, nedelja: 4. KORIZMENA NEDELJA u 11 sati - Misa;
25. mart, četvrtak: BLAGOVEST u 11 sati - Misa;
26. mart, petak: KRIŽNI PUT u 16 sati - Misa;
27. mart, subota: VERONAUKA u 8.30 sati;
28. mart, nedelja: 5. KORIZMENA NEDELJA u 11 sati - Misa

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Križni put

To je molitva, u kojoj se razmatra Isusova muka pri nošenju križa od mesta osude do mesta pogubljenja na Golgoti ili Kalvariji. Križni put se sadržajno delom oslanja na Sveto Evanđelje, delom na Svetu Predaju. Bit molitve je da duhom prođemo onaj put, koji je prošao naš Spasitelj. Na tom putu je Krist povremeno zastao. Takvih "stajališta" u molitvi ima 14. Mi takođe hodamo u crkvi, "pratimo Isusa" dok nosi križ i povremeno stanemo da razmislimo: da je nevino osuđen na smrt, da dobrovoljno (bez pobune) prihvaća da nosi teški krst, da pada s križem, ali ustaje, da promislimo Marijinu bol, kad je videla svoga Sina kako pati, da se setimo, da je Šimun Cirenac pomogao Isusu da nosi teški krst, da mu je Veronika obrisala oznojeno, krvavo lice, da je po drugi i treći put pao s krstom, da je On tešio jeruzalemske žene, koje su plakale videvši njegovu patnju, da su mu svukli haljine i tako ponizili, da je bio prikovan za krst, da je na križu umro, da mu je mrtvo telo skinuto s križa i na kraju da je položen u grob. Svako "stajalište", postaja je prilika da promislimo bol koju je propatio Krist zbog naših greha, da saosećamo s njime i da odlučimo da ćemo uz Božju pomoć biti bolji i da nećemo činiti grehe.

Jožef Meler, župnik Starčevački