Komentari

        Naslovna strana





STIŽE NOVA VLADA

     Iznenađeni ste skupinom oko nove Vlade? Ja nisam. To je bar bilo jasno, još kada su "rogovi u vreći" krenuli na nejaku sada već bivšu Vladu. Svojevrsna predizborna koalicija DSS i G17 plus očekivala je da će zajedno osvojiti dovoljan broj mandata da samostalno formira vladu. Rezultati izbora osujetili su taj pokušaj, pa smo bili svedoci sa koliko žara je Koštunica, što inače njemu nije svojstveno, pokušavao da zamuti situaciju skidajući sa sebe odgovornost za novonastala dešavanja. Pošto je u kampanji naglašavao da neće sa Demokratskom strankom ni u kakve kombinacije, dobili smo dvomesečna natezanja - sa kim praviti skupštinsku većinu? U stvari, na delu je bilo samo dobijanje u vremenu, jer je svakome jasno da je politika koju zastupa DSS Vojislava Koštunice, bliža onoj koju bi volela da vidi SPS, nego li DS. U čemu se ogleda ta bliskost? Pa u pitanjima koja su pre svih pitanja - saradnja sa Hagom i evropske integracije. Da izvinite, ali privatizacija, korupcija, nezaposlenost i sve druge noćne more ove zemlje, ipak slede posle navedenih prioriteta. To je jednostavno - tako. Naša sudbina, odnosno sudbina Srbije, biće određena upravo odnosom prema omraženom Tribunalu i Uslovima koje EU propisuje u integrativnim tokovima. I jedno i drugo, odlazeća Vlada je shvatila, pa je oštrina protivnika takve politike i dovela do raspisivanja vanrednih izbora. Na krilima kontra-vladine politike upravo je bila DSS, pa je stoga jasno, a u naznakama već i prezentovano, da će nova, Koštuničina Vlada, bitno korigovati stav Srbije prema Hagu i evropskim integracijama, bar u punom njihovom smislu. Prevedeno na naš jezik - nema izručenja optuženih, niti će se Srbija "prodavati"! Moda to lepo i "patriotski" zvuči, ali u konstalaciji snaga kakva je danas u Evropi i svetu, deluje malo nemoguće. Svako opiranje i insistiranje na samosvojnosti i nekvom nedefinisanom nacionalnom interesu u vremenima kada vekovni neprijatelji poput Francuza i Nemaca brišu međusobne granice, zaista je retrogradno. Formiranjem nove vlade DSS zajedno sa SPS stavlja se do znanja da nas reforme interesuju samo u sopstvenom dvorištu i da ćemo reformisati čitanke da budu malo "srpskije", birati Voždove (vidi Radoša Ljušića), inatiti se Karli i uživati u sopstvenom političkom autizmu sveopšteg nacionalnog konsenzusa.
     Mirođije u ovoj čorbi su G17 plus. Ali, od političkih "lovaca u mutnom", tipa "fotelja na prvom mestu" drugo se nije ni moglo očekivati. Baš me zanima kako će Labus i Dinkić objasniti svojim biračima koaliciju sa SPS-om Slobodana Miloševića.

Petar Andrejić


ZVERI NA PUTU!!!

     Skoro pročitah potpuno neverovatan tekst u jednim popularnim dnevnim novinama. Naime, dogodio se neviđeni presedan - ČOVEK UDAVIO PSA! I to ne bilo kog, nego pravo-pravcato čudovištae - pit-bul terijera, koji ga je, bez ikakvog povoda, mučki napao. Da stvar bude grđa - "sretnik" i nije bio baš u punoj snazi, imao je "samo" 74 godine.
     Da! Ti terijeri i nisu stvorenja na naročito zdravim prirodnim osnovama. Uglavnom su umotvorina krvožednih dokoličara, koji, da bi se zabavili, izmisliše nekakve borbe pasa. I napravili su "takmičare" na bazi jezivog adrenalina - zakolji, zakolji, i samo zakolji. I naj okrutnija živuljka u prirodi - bio on tigar, lav, ajkula ili tasmanijski đavo, ubija samo da bi se nahranila ili odbranila, a ove kreature služe isključivo da bi raspaljivale "zone (su)mraka" u glavama svojih "menadžera".
     Veliko je to upozorenje za sve koji nabasaju na slična stvorenja. To je, nažalost, problem koji tišti i naše selo malo. Poznato je da se, naročito zimi, po naseljenim mestima psi-lutalice okupljaju u neku vrstu čopora.
     A kako, i oni, ponekad, osete zov divljine, podsete i na svoje bliske rođake šakale, pa i same vukove. Tada su, u gomili, u stanju da predstavljaju priličnu opasnost za slabije domaće životinje, ali i za ljude, nadasve decu i stare.
     Znači, s jedne strane su zastrašujući "kućni ljubimci", a sa druge čopori lutalica. Dok se kod ovih prvih može lako prepoznati krivac u vlasniku, kod lutalica je stvar zamršena. Nekad su loklni lovci ili zainteresovani građani vršili odstrel i tako se dolazilo do rešenja. Međutim, događalo se da u tom pokolju nastrada i neko nevino kučence, a i sa stanovišta civilizacijskih normi i nije baš plemenito. Tu su i mnogobrojni pokliči društava za zaštitu životinja.
     Šta onda? Ko je nadležan? Po odluci Skupštne opštine Pančevo, sl.br. 4/2002 to spada u isključivu nadležnost Javnog komunalnog preduzeća "HIGIJENA", koje posuduje uslove za hvatanje i smeštaj pasa lutalica. Na žalost, oni, na čelu sa svojim direktorom, ne žele da to urade u našem selu. Istina, dolazili su samo u slučaju nekih direktnih napada na sugrađane i to zahvaljujući predusretljivosti nekih savesnih službenika.
     Direktor kaže da mora da se plati i to ogroman novac. Ali po navedenoj odluci to bi bilo duplo plaćanje, jer od opštine već dobija sredstva za tu svrhu. I ukoliko se, ne daj bože, ponovi slučaj od pre desetak godina, kada je u Narodnoj bašti stradao čovek od grupe pasa-lutalica, zna se ko će biti jedini krivac. Ali, tada to, možda, bude i suviše kasno...
     Zato, dok se stvar ne reši, motke u ruke i udrite po "neprijatelju"...

* * *

     Umalo da zaboravim, u Republici ništa novo osim što radnici Telekoma po cičoj zimi vredno rade, obeležen je Sveti Sava, Angelinov Dekorater pokupio sve nagrade, završio se raspust, a pokrajinski poslanik Andrejić za svoje "kuvanje" na seoskim pitanjima, u Kačarevu nagrađen "profi" varjačom ("zakuvao" budžet), a imate li i vi utisak, da motiv sa naslovnjaka neodoljivo asocira na najnoviji hit američke horor-produkcije "Teksaški masakr motornom testerom"?

Jordan Filipović


POGLED kroz ŠKOLSKI PROZOR

     Proslavili smo školsku slavu "Sveti Sava". Bilo je lepo. Napor učenika, učitelja i nastavnika da obeleže taj dan pružio nam je dobru priredbu kojoj je prethodilo sečenje kolača, atmosferu punu neke topline, radosti i zadovoljstva. Uvek sam verovala da deca mogu da pokrenu nastavnike i nastavnici decu. Rezultat toga je uspeh, sjaj u očima, zadovoljan osmeh i obostrana radost.
     Nadam se da su, osim mene, zadovoljni i svi nastavnici, učitelji, roditelji i gosti.
     Deca su dobila perece, a mi, ostali, ono što su nam omogućili sponzori. Zahvaljujem im se, mada ih neću imenovati, a time i reklamirati.
     Potom smo ušli u raspust. Za neke od nas, posla je bilo i dalje. I, mada nisam iz Starčeva, i tada mi nije bilo teško da dolazim u školu, svakog dana.
     Ipak, imala sam malo više vremena.
     Ponovo sam pored mnogih knjiga koje treba da pročitam, a neke sam i dobila na čitanje (vratiću ih) ponovo uzela Aleksandra S. Nila "Slobodna deca Samerhila".
     Stvarno sam tužna, ali stvarno iskreno tužna, kada vidim koliko njih, koji bi morali da pročitaju tu knjigu to ne čine. Pokušaću, u svakom broju "Starčevačkih novina" da pružim čitaocima jedan delić "Samerhila". Nadam se da će me razumeti.
     Ovaj deo je iz poglavlja "Moralno vaspitanje". U njemu sam prepoznala neku decu naše škole kojima možemo da pomognemo.

"Pre svega, gotovo svi veruju da je čovek biće volje, da može da učini ono što hoće. Nijedan se psiholog neće složiti sa tim. Psihijatrija je dokazala da su čovekovi postupci u velikoj meri pod kontrolom podsvesti. Većina ljudi će reći da je Dilinger mogao da ne bude ubica da je samo upotrebio svoju volju. Krivično pravo se zasniva na pogrešnom uverenju da je svaki čovek odgovorna jedinka, sposobna da želi dobro ili zlo. Tako je sasvim nedavno, u Londonu uhapšen neki čovek jer je mastilom prskao haljine ženama. Sa stanovništva društva, on je nevaljalac koji bi mogao da bude dobar samo kad bi hteo da pokuša. Sa stanovništva psihologa, on je siroti, bolesni neurotičar koji preduzima simboličku radnju čijeg značenja nije svestan. Jedno prosvećeno društvo bi ga bez mnogo buke uputilo doktoru.
Psihologija podsvesnog je pokazala da iza većine naših postupaka stoji neki skriven izvor do kojeg možemo doći samo dugom i potankom analizom, a čak ni psihoanaliza ne može da dopre do najdubljih slojeva podsvesti. Činimo nešto, ali ne znamo zašto to činimo.
Pre izvesnog vremena ostavio sam po strani svoje brojne knjige iz psihologije i počeo da se bavim keramikom. Ne znam zbog čega sam to učinio. Da sam umesto toga počeo da prskam ljude mastilom po odeći, ne bih znao zašto to činim. Pošto je bojadisanje keramike društveno priznata aktivnost, ja sam građanin vredan poštovanja; a pošto je prskanje mastilom asocijalna radnja, gore pomenuti čovek je kriminalac koga treba prezreti. Pa ipak, on i ja se razlikujemo samo u jednom: ja svesno volim da se bavim rukotvorinama, a kriminalac ne voli svesno da prska mastilom. U bavljenju rukotvorinama, moja svest i moja podsvest deluju u skladu; prilikom prskanja mastilom, svest i podsvest su u zavadi. Rezultat tog konflikta je asocijalni postupak."

Mirela Abramović - Đorđievski
direktor OŠ "Vuk St. Karadžić"