Nakon praznika, život se vraćao uobičajenim tokovima. No, zima je. Nema
nekakvog posla, osim ako je zima bila toliko bogata snegom, da se ponekad
morao da čisti i nekoliko puta na dan, a naročito onda kada je još i košava
radila svoj posao, pa pravila smetove.
Kako bi prikratili zimske dane, a i duge zimske večeri, u doba kad nije
bilo televizora, a samo poneki imali radio, žene i ljudi, a i deca okupljali
su se u nečijoj kući, i to se zvalo prelo.
Na prelo se išlo ili na poziv kućedomaćice, a okupljala se uža i dalja
familija, komšiluk, poznanici i prijatelji.
Na prelu, žene su prele i sukale vunu, pomoću špineradla ili vretena,
a nekad i kudelju ili lan. U nečijoj kući tkalo se na razboju obično krpare,
a za to je trebalo cepati stare krpe, motati na cevi (ćunak).
Štrikale su se fusakle (vunene carape), štrikovi (džemperi) i razni drugi
odevni predmeti.
Kako su na ovaj način bile zaposlene samo ruke, trebalo je zaposliti i
usta i jezik.
Zato su prela bila idealna za prepričavanje raznih priča i dogodovština,
a ponekad i prilika za ugovaranje kakve ženidbe ili udaje.
Kako bi deca bila bar koliko toliko pod nadzorom obično su išla s mamama
na prelo, pa ako je bilo snega i leda u blizini su se ili sankala ili
klizala, a kad bi dobro promrzla, žurila bi unutra i stiskala se oko velike
zidane furune.
Kako su ljudi obično imali nešto posla oko štale i marve ili su imali
nekid drugih poslova, na prelo bi dolazili pred veče.
Obično bi se kartali ili igrali neku drugu društvenu igru, usput pravili
planove o predstojećim proletnjim radovima na polju i slično.
Ako je bilo dobro društvo ponekad bi se zapevalo i zaigralo.
I tako s prela na prelo, zimski dani su prolazili, čekalo se proleće i
novi poslovi.
Zdravi i veseli bili,
Vaš
Vinko Rukavina
JUBILEJ U STARČEVU
U prvoj deceniji prošlog veka Starčevo je zasijalo duhovnom svetlošću.
1. avgusta 1905. godine osnovana je Srpska Pravoslavna parohija i Crkvena
opština Starčevo. Istog datuma je postavljen prvi starčevački sveštenik
Aleksa Topoljanin.
Projekat za hram je uradio arhitekta Milivoj Matić koji je bio i nadzorni
organ za gradnju hrama 1907. godine. Temelj je završen i osvećen u avgustu
1908. god. Svi građevinski i zanatski radovi završeni do 1. 1. 1911. god.
kada je hram osvećen i posvećen Sv. Velikomučeniku Pantelejmonu. Do tog
vremena su išli u manastir Vojlovicu na bogosluženja, a monasi iz manastira
su obavljali sve obrede u Starčevu. Osnivanjem parohije osnovano je i
novo starčevačko Pravoslavno staro groblje. Izgradnjom rafinerije staro
groblje je porušeno.
Prvobitna zvona su odnesena za vojne potrebe austrougarske vojske, koja
su bila teška 2850 kilograma, nova su osvećena 9. 8. 1923. godine.
Prvi starčevački sveštenik jerej Aleksa Topoljanin osnovao je prvu Srpsku
zemljoradničku zadrugu u Starčevu. U prošlom veku je u nekoliko navrata
rađeno na opravci fasade hrama, a 1997. godine je rekonstruisan krov i
pokriven crepom. Trotoar oko hrama je postavljen 1999. godine.
Iste godine je sređena i poravnata porta. Zvona su elektrificirana 2000.
godine u to vreme na najsavremeniji način. Totalna rekonstrukcija drvene
konstrukcije na zvoniku i pokrivanje istog sa aluminijumom, urađeno je
2001. godine a potom je urađena fasada na zapadnom delu hrama. Radovi
se nastavljaju 2003. godinenajužnom delu fasade hrama. Navedeni su samo
najznačajniji radovi u poslednje vreme.
U toku ove godine očekujemo uz pomoć Starčevaca, Mesne zajednice, firmi
iz mesta i iz okoline, a posebno očekujemo razumevanje opštinskih vlasti
da pomognu dazavršimo fasadu hrama kako bi mogli dostojno da dočekamo
i proslavimo STO GODINA osnivanja parohije u Starčevu.
Za sve uplate prekoračuna otvoren je žiro račun kod Vojvođanske banke.
broj računa 355-1025832-54, gotovinske uplate se primaju u crkvenpoj kancelariji
u hramu.
Za sve detaljnije informacije može se obratiti na tel: 633-428 ili lično
kod sveštenika Zorana Maletića. Svima koji mogu pomognu da se uradi ovo
bogougodno delo, neka mu Bog mnogostruko u dobru vrati. Ko Crkvi daje
Bogu pozajmljuje, Bog nikom dužan ne ostaje.
jer. Zoran Maletić
RASPORED SVETIH MISA U
RIMOKATOLIČKOJ CRKVI U STARČEVU ZA FEBRUAR
1. FEBRUAR - 4. NEDELJA KROZ GODINU - SVETA MISA u 11 časova 2. FEBRUAR - BLAGDAN SVIJEĆNICE - SVETA MISA u 11 časova - posveta
sveca. Počinjemo devetnicu Lurdskoj Gospi. Do 10. 2. 2004. biće i običnim danima svetih misa. U dogovoru sa
vernicima termin popdnevnih misa blagovremeno ćemo javiti. 8. FEBRUAR - 5. NEDELJA KROZ GODINU - SVETA MISA u 11 časova. 15. FEBRUAR - 6. NEDELJA KROZ GODINU - SVETA MISA u 11 časova 22. FEBRUAR - 7. NEDELJA KROZ GODINU - SVETA MISA u 11 časova 25. FEBRUAR - SREDA PEPELNICA - SVETA MISA u 16.30 časova
Sreda pepelnica je dan strogog posta (ne mrsi se. Uz to se samo 3 puta
jede ali od ta tri obroka samo se jednom sme najesti do sita). Tim danom
počinje korizma. To je vreme priprave na slavljenje Isusove patnje, smrti
i uskrsnuća. U korizmi se na uskrs pripremamo sa postom, molitvom, pokorom
i milostinjom. Ono traje po uzoru na Isusa 40 dana. 29. FEBRUAR - 1. KORIZMENA NEDELJA - SVETA MISA u 11 časova.
