|
|
BORISLAVA KRUŠKAPREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE PANČEVOBez podvojenosti selo - gradPredsednica Skupštine opštine Pančevo razume probleme koje imaju sela, ali podseća da se neke institucije od zajedničkog interesa nalaze u gradu, pa se i o tome mora voditi računa
- Iza nas je jedna vrlo dramatična i, po političkim događajima, ne baš lepa godina. U atmosferi urušenih nadanja, pojačanog nezadovoljstva građana, "Sablje", "afera", čini mi se da se u našoj opštini radilo bar onoliko koliko je materijalna oskudica dozvolila. Uređivali smo našu opštinu, u mnogome poboljšali komunalne usluge i usluge svih institucija, koje smo dužni da pružimo građanima, trudili se da smanjimo zagađenja, pokušali da život našim sugrađanima učinimo lepšim i bogatijim, bilo je to, u ostalom, godina u kojoj smo obeležili 850 godina svog postojanja. Kada govorim o ovoj godini, polazim od pretpostavke da u opštinskoj kasi neće biti više novca, no što je bilo prošle godine, čak ni nominalno, što znači da su sredstva oskudna, mogućnosti ograničene, a posla i dalje premnogo. Svakako da ćemo nastojati da radimo na poboljšanju uslova življenja, kako generalno, npr. kada je u pitanju vodosnabdevanje, tako i u pojedinačnim delovima opštine. Ni budžet ni planovi za ovu godinu nisu još usvojeni, ali pretpostavljam da bi neka od velikih saobraćajnica trebalo da se u potpunosti uredi, sa scom pratećom infrastrukturom. Verovatno će to biti ulica Svetog Save (Đure Đakovića), koja već decenijama vapi za sređivanjem. Nastojaćemo da upristojimo put koji vezuje Starčevo i Omoljicu sa Banatskim Brestovcem. Pred nama je rešavanje jednog vrlo krupnog i osetljivog problema, koji se zove "buvljak". Kucnuo je čas da se donesu odluke koje će odrediti sudbinu tog legla sive ekonomije, a time i sudbinu naše opštine. Što se tiče mog rada, iako se na polju zaštite životne sredine čini veoma mnogo, rešavanje te problematike smo tek začeli, i na tome će se morati raditi još dugi niz godina, uporno i beskompromisno. No, u ovoj godini, će biti neophodno da se u mnogo većoj meri pozabavimo aktivnim učešćem opštine u privrednom razvoju Pančeva, što je, na žalost, do sada propušteno. Moramo pronaći puteve kojima će se razvijati privreda opštine. Imali nadležnosti u toj oblasti ili nemali, skrštenih ruku, kada je opstanak u pitanju, sedeti ne smemo. Da li je odnos selo-grad zadovoljavajući i postoje li planovi za intenzivnije povezivanje? - Nisam sklona da pravim veliku podvojenost između sela i grada. Mi imamo jedan poveliki grad, podeljen na nekoliko celina, i oko njega devet velikih sela. Pitanje koji je odnos između sela i grada daje jednu vrlo pojednostavljenu sliku. Mnogo je složenije pitanje koje mogućnosti, finansijske i operativne, imaju pojedinačne celine, gradske ili seoske, u kojima živi po više hiljada ljudi, a koje čine opštinu. Pitanje je šta mogu i šta treba da čine mesne zajednice i mesni odbori, a u toj oblasti vlada, na terenu, prilična šarolikost. Velike bi morale biti i aktivnosti i odgovornosti izabranih organa upravljanja na tom nivou vršenja vlasti, jer je to ona prva i građanima najbliža instanca, kojoj se mogu obraćati u rešavanju problema. Svi, međutim, delimo zajedničku sudbinu koja je uslovljena količinom novca, koji nam stoji na raspolaganju za zadovoljavanje potreba građana. Ne može se zapostaviti činjenica da se u gradu, sasvim prirodno, nalaze sve važnije institucije, ustanove, preduzeća, počev od bolnice ili suda, do srednjih škola ili arhiva. Otuda su i potrebe grada u finansijskom smislu znatno veće, što je, neretko, predmet žučnih rasprava. U svakom slučaju, u poslednjih nekoliko godina, pančevačka lokalna samoupravavodi politiku većeg ulaganja u seoske sredine. Kvalitet življenja mora biti jednak i u selu i u gradu, i u centru grada i na periferiji, a to nije samo pitanje donošenja odluke, već celovit i dugotrajan proces sprovođenja u delo te iskazane namere. Odgovornost da se to ostvari leži i na donosiocima odluka na opštinskom nivou, ali i na vršiocima vlasti u mesnim zajednicama i u selima. Izborni zakon za skupštine opština podrazumeva proporcionalni princip. Da li, po vašem mišljenju, treba menjati ovakav zakon i kako će se nova vlada postaviti prema lokalnoj samoupravi? - Ne očekujem da će se odigrati kapitalne promene kada je reč o lokalnoj samoupravi. Kada se pre tri godine donosio novi zakon o lokalnoj samoupravi, najveća se pažnja posvetila promeni načina biranja organa upravljanja - tada je usvojeno da će se odbornici, kao predstavnici građana u skupštini opštine birati ne više po većinskom, već po proporcionalnom sistemu. Usvojeno je i da će se gradonačelnik birati neposredno i da će imati mnogo veća ovlašćenja, dakle i da će sva odgovornost biti pre svega na njemu. To su bile ključne promene u novom zakonu. Tom prilikom je, na žalost, propušteno da se učine korenite promene u sferi finansiranja opština. Do finansijske decentralizacije nije došlo - i dalje novac odlazi uglavnom u republičku kasu, a odatle se i dalje opštinama udeljuje isuviše malo novca za podmirenje osnovnih komunalnih potreba. Nova vlada bi, ukoliko je bude formirao gospodin Koštunica, trebalo da se pozabavi izvesnim suštinskim pitanjima, što je propušteno da se učini u poslednje tri godine, a što treba da obezbedi normalno funkcionisanje države. Osim toga, nova vlada bi trebalo da traje ograničeno vreme, godinu-godinu i po dana, koliko je neophodno da se ova suštinska i kapitalna pitanja reše. Ako se sve to ima u vidu, teško je očekivati da će se nova vlada okrenuti promeni jednog zakona, koji je "svež", donet je pre jedva više od dve godine i u praksi još nije pokazao ni svoje loše, ni dobre strane. S druge strane, budući da sledi hitro i hitno donošenje republičkig budžeta i opštinskih budžeta, iluzorno bi bilo očekivati da bi se u tom vremenskom tesnacu model finansiranja opština mogao na brzinu promeniti i činiti povoljnim za opštine. Vaša poruka našim čitaocima? - U prošloj godini smo započeli jedan izuzetno važan posao - započet je rad na novom Generalnom urbanističkom planu (GUP). Taj posao će se nastaviti i u ovoj godini. GUP-om treba da definišemo kuda idemo, kako mislimo da treba da se razvijamo, kako sagledavamo svoju opštinu, kakvu joj sudbinu određujemo i kakav život namenjujemo. Kako ovim određujemo ne samo dalji život opštine, već i sopstvene živote, neobično je važno da se svi, što je više moguće, uključimo u izradu Generalnog urbanističkog plana. Niko ne bi smeo biti nezainteresovan za ono što je naša budućnost. Daniela Birak FRIZURA - MODNI DETALJ ILI NEŠTO VIŠE?VAŽNO JE KO TE ŠIŠA ...Maja Todorović spada u one naše mlade sugrađanke koje su prihvatile moderan vid ispoljavanja svojih potreba i kreativnost kao svoj stav. Ona se možda razlikuje od onih koji svet oko njih ne doživljavaju urbano, ali u okruženju u kome se kreće i radi, svakako se savršeno uklapa.
- Nije, nego drugi. Prvi intervju je bio sa nekim pankerom! Intervjuisao me je za radio... Sreli smo se u Pančevu i pitao me je kakvu muziku slušam i slično... No, mislim da posle mog odgovora to nije ni pušteno u emisiju! Reci nam čime se baviš! - Trenutno želim da postanem frizer, ustvari ja jesam već postala frizer, na neki način. Kako si počela da se baviš tim poslom? - Najpre sam krenula u poljoprivrednu školu, ali mi se nije mnogo dopalo pa sam se vrlo brzo ispisala - već nakon mesec dana, jer sam shvatila da to ne volim. Pauzirala sam godinu dana i posle upisala hemijsku školu gde sam vanredno išla nekih godinu dana. Iz te škole sam se takođe ispisala. Shvatila sam da moram da pokušam da pronađem sebe u onom što me privlači i nakon dužeg razmišljanja upisujem kurs za frizera i krećem u Pančevo na praksu. Nisam mogla da poverujem kako je to "mučenje" učenika! Te žene ne znaju da uče učenike! Bilo je to - iskorišćavanje! Bila sam u "Egu" na praksi i tamo je uglavnom bila neka nervoza. Tu sam dala otkaz. Dobro je što te nije savladalo to loše iskustvo. Kako su drugi postupali sa tobom? - Posle tih loših iskustva, slučajno u kafiću "Tri majmuna" u Beogradu sam videla neku devojku sa finom frizuricom i prišla joj i pitala je ko ju je šišao. Devojka mi je rekla da je to Goran koji ima salon u Beogradu. Tu smo razgovarale, razmenile brojeve telefona i nakon par dana devojka mi daje broj telefona salona. Trebalo je da se što pre javim Goranu. Bivam oduševljena dizajnom salona kao i samim Goranom. Sve je to izgledalo kao što sam ja i htela. Preparati su im bili dobri, sve je šareno, lepo. Sve je odrađeno za male pare i to predivno izgleda. Gazda je bio super pozitivac! Rekla sam im da želim da mi neko non-stop priča, da me neko uči. Želim da budem frizer. Raditi u tom salonu bilo je mnogo naporno, mnogo sam propatila i fizički i psihički, takav je posao ali mnogo sam naučila.
- Psihički neverovatno propadaš. Zahteva veliku koncentraciju. Moraš biti i neki psiholog jer tebi dolaze razni ljudi da ih šišaš. Treba biti ljubazan sa mušterijama. U salonu gde sam radila bili su izuzetno ljubazni i mušterije nisu mogle da veruju. Treba umeti sa njima. Tada i cene nisu bitne. Mušterije se vraćaju. Mnogo volim taj posao. Više bih volela da sam u nekom ateljeu nego u nekakvom salonu... Sve sam ukapirala. Niko ne može da mi kaže "- Ne možeš ti još da počnes da radiš, moraš da gledaš". Ne, ja sam se nagledala svega... Šta ti se sviđa dok radiš u salonu? - Stalno dolaze novi ljudi, viđaš nova lica, učis od drugih, uviđaš svoje greške. Da li si šišala neku poznatu ličnost? - Da. šišala sam glumca Nebojšu Bakočevića. Ne znam baš dobro sa kratkim frizurama ali njega sam tako dobro ošišala da je me je gazda gađao peškirom! Ha,ha,ha...
- Da, baš sam se iznenadila kada su na poslednjem festivalu revije frizura u Hajatu Goran i Dejan (jedan od jačih frizera u Beogradu) počeli na sred bine da šišaju devojku koja ima žutu-žutu kosu a po sredini neke crvene pramenove. Do glave! Svi su bili zapanjeni! Kada su završili, moglo se videti na temenu devojkine glave napisano "Vela", što je predstavljalo reklamu za jedan preparat za kosu. Svi su sa osmehom iznenađeno gledali! Čak je jedna žena koja je bila zastupnik za taj proizvod počela da plače! Jednoga dana bih i ja volela da se pojavim na "hairfairu". Kako voliš da šišaš? - Želim da idem na revije da bih gledala sve te kreativne stvari, ne volim baš da se da se takmičim. Volim da dajem ljudima ideje, volim da šišam kreativno. Ne volim kada žene dolaze koje žele klasične frizure.One pramenove. To mi je dosadno. To mi je nula. Mada na tim frizurama se najbolje zarađuje. Po parama vidiš da li si uspeo ili nisi. Gledam Gorana koji nenormalno zarađuje Volim kosu ali ne sa tim običnim pramenovima, već nešto kreativno. Volim dugačke kose koje imaju svašta na kosi, kao dredovi. Ako je kosa duga ona ne treba da bude vezana. To je šteta. Sa takvom kosom se može svasta napraviti. Volim kada mi dođe tako neka "luda" pozitivna devojka, i kada na osnovu odeće možeš da proceniš kakva joj frizura teba! Čija kosa ti se naročito sviđa? - Šakira ima zanimljivu kosu. A mnogo mi se sviđa i kosa Britni Spirs. Takođe Ivana iz "Kraljevskog kluba Dejan", ima dugu plavu kosu sa nekim tamnim pramenovima i izbrijano kod ušiju. To mi je totalno kreativno! Volim boje... Aleksandra Radonić ĆASKANJE: MILE ANTONIJEVIĆ I RADE STANKOVIĆROKENROL ZAUVEK!Kada sam našao "žrtvu" za ovaj broj, ubrzo mi je postalo jasno da ću neizostavno morati da izmenim dosadašnju koncepciju. Shvatio sam da pravim izuzetak tako što ću umesto jednog imati dva gosta, jer ih je odvojeno nemoguće predstaviti. Zvanično, oni su kumovi, ali po svemu ostalom - shvatanjima, životnoj filozofiji, ukusima i ponajviše - po muzici koju fanatično obožavaju - oni su prava pravcata braća! Rade i Mile su, kao nerazdvojni tandem, ubedljivo najznačajnije obeležili istoriju starčevačkog rokenrola (neka se ostali ne naljute) i to od njegovog samog nastanka, pa do dana današnjeg. Za to vreme iza sebe su ostavili bezbroj nastupa u Starčevu, okolini i "celoj planeti". Od legendarne grupe "Sudar", pa do poslednjih svirki "Blues Deliversa", o ovim nezaboravnim momentima, o čarima rokenrola - najvećeg svetskog "emisara" ljubavi - čitaćete ekskluzivno samo na stranicama "Starčevačkih novina".
- Već 1969. osnovan je prvi džez orkestar
u Starčevu i činili su ga Laza Filipović, Bogoljub Dimić (tadašnji
nastavnik muzičkog vaspitanja) - trube, Franja Vlašić - gitara,
Nikola Poljak - bas, Mihajlo (tadašnji direktor doma kulture)
- saksofon, Rade - bubnjevi, i ja na saksofonu - nastavlja
Mile - Bio je to, bez lažne skromnosti, veoma kvalitetan sastav. Puno
smo vežbali, inspiraciju smo nalazili u slušanju Radio Luksemburga ili
sa retkih ploča i gramofona. Nastupali smo veoma često - na lokalnim igrankama
ili festivalima, na kojima su se takmičili svi okolni domovi kulture.
- Nastavljamo sa igrankama, ali sve
više i sa svirkama u bližoj i daljoj okolini. Moram da pojasnim i to da
je prvi naziv grupe bio "Ignis" a ime "Sudar" je nastalo
posle nekih godinu dana i trajalo sve do 1989. kada tragično , u saobraćajnoj
nesreći gine Marinko Tubić - seća se Rade postradalog druga, i nastavlja
- Za tih 15-tak godina imali smo više stotina nastupa. Svirali smo bankete
po školama, razna otvaranja, pa čak i svadbe. Sve smo više upražnjavali
čist rokenrol, porasle su nam i kose. Zbog toga smo imali probleme i kod
kuće i u školi. Sećam se da sam, sa takođe pokojnim nastavnikom Perom
Dragojercem, imao najviše nedaća. Koliko smo sa jedne strane imali uspeha
i bili popularni, toliko nam to sredina nije opraštala. Definitivan raskid
sa Starčevom smo doživeli 1978. godine kada smo za Panteleju nastupili
pod šatorom na Borcu, koji je držao Nebojša Lazić. Bilo je prodato preko
1000 karata, što je danas nezamislivo. Svirka je trajala do neverovatnih
3 sata ujutro (ni za Novu godinu se nije smelo duže od 1 po ponoći) i
to za crkvenu slavu! Selo nam to nije oprostilo, gubimo pozicije u domu
kulture, ostajemo bez opreme... ćaskao |
Kako,
sa pozicije predsednika SO Pančevo, ocenjujete prošlu godinu i šta očekujete
od ove?
Ovo
nije tvoj prvi intervju?
Deluje
kao da šišanje i nije neki težak posao?!
Milan
Antonijević i Radovan Stanković, rođeni su 1955. i 1957. godine,
od roditelja Jordana i Nade Antonijević i Živojina i Milosave Stanković.
Srećno su oženjeni, imaju dvoje i troje dece i rade kao inspektori, rafinerci,
stolari, pčelari i naravno, nadasve kao muzičari.
