Bavite se umetnošću i raznim kreativnim stvarima. Šta Vas od toga najviše ispunjava?

            - Sad su sve moje misli usmerene ka sre|ivanju enterijera u čemu mi pomaže  suprug. Ideje su moje, a on ih realizuje. U prazan prostor stavim sliku, pa neki komad nameštaja, i ideje dalje same naviru. Ovih dana više sam u dizajnu enterijera nego u dizajnu odeće...

            U ateljeu-radionici ponekad budu i neki komadi nameštaja na radnom stolu?

            - Obožavam da od starog pravim novo! Volim da redizajniram stare stolice i ormane. Uvek kada vidim komad nameštaja, imam viziju kako će izgledati tako da bude jedinstven. Za sad je to hobi, a možda preraste i u nešto ozbiljnije, ali za to moram da nabavim specijalni alat.

            Radili ste u struci tj. u tekstilnoj industriji. Šta je to donelo u Vašem životu?

            - Radila sam u tekstilnoj industriji, ali ne mogu reći da je to bio baš rad u struci. U početku te povuče zarada, upadneš u to “kolo“. Ne mogu reći da je to dobro  plaćen posao. Jedino lepo je bilo druženje sa kolegama i koleginicama. Taj rad u tekstilnoj industriji mi je “ubio“ svu kreativnost. No, srećom, tome je došao kraj.

            Mnoge domove krase Vaše slike. Kom umetničkom pravcu pripadaju Vaši radovi? U kojim tehnikama najviše slikate?

            - Koristim više tehnika na jednoj slici. Radim najviše akrilnim bojama, a pored toga koristim razne folije, epoksidnu smolu, kontur i reljefne paste. Volim da svega toga ima na slici, da to bude bogato. Uglavnom su to slike koje pripadaju modernoj umetnosti, a ima tu i tragova realizma, kubizma, apstrakcije i sve to upakovano i neki moderan paket. Volim žive boje i sada sam u fazi srebra i zlata. Ne volim sumorne slike. Biram uglavnom motive iz prirode, ali da slika ne bude realistična, već više apstraktna. Volim da radim isključivo velike formate.

            Da li ste izlagali do sad u galerijama? Možemo li uskoro očekivati izložbu u Starčevu?

            - Prvu i do sad jedinu izložbu imala sam 2002. godine u Domu kulture u Omoljici, zahvaljujući mom nastavniku likovnog Predragu Bačkonji koji je sve to organizovao u saradnji sa \uricom Jovanovim, tadašnjim direktorom Doma kulture. Za mene, tada učenicu druge godine, gimnazijalku, bilo je  nestvarno da imam samostalnu izložbu.  Me|u izloženim  radovima bile su skulpture, slike na staklu sa perlicama, cipele, crteži. Što se tiče neke nove izložbe, nisam za takvo eksponiranje, ali možda se i to promeni. Za sad moji radovi mogu da se vide na instagram profilu “mikaj_art“.

            Ove godine osmislili ste i dizajnirali i jednu knjigu. O čemu se to radi?

            - To je bio poklon za učiteljicu mog sina, Snežanu Antonijević, jer je ona učenicima svašta pravila i zaslužila je nešto originalno. Ideja je bila da deca pošalju pesme ili napišu nešto učiteljici sa svojom fotografijom pa da to upakujemo i odštampamo kao knjigu. Zajedno sa Tanjom Popadić sam sve dizajnirala, a ona je to obra|ivala na kompjuteru. Hteli smo da to bude lepa i jedinstvena uspomena, a učiteljica je bila oduševljena. Sa decom smo pravili i pčelice, ukrašavali kutije, napravili sliku. Niko nije dobio takav poklon, a mi smo bili ponosni što smo prvi osmislili tako nešto. Doduše, sličnu ideju smo imali pre nekoliko godina za poklon učiteljici moje ćerke, Doriki Žurban, ali je to bila knjiga u skromnijoj varijanti. 

            Na novogodišnjem bazaru u Starčevu videli smo  ručno ra|ene praznične dekoracije. Šta sve pravite?

            - Pripremila sam venčiće, jelkice, sklupture Sneška Belića. Inspiraciju nalazim u materijalu, najviše u drvetu. Imala sam pomoć  svekra koji je obradio to drvo po mojoj zamisli. Gledam da ne kupujem ništa, nego da, sve što imam kući, a ostane mi kao višak, sačuvam i na|em mu mesto u nekom aranžmanu. Pre dve godine sam pravila uskršnje dekoracije i imala lepu saradnju sa članicama Udruženja žena “Neolit“. Ako na|em vremena, spremiću ponudu i za predstojeći Uskrs.

Milena Jovišić