Knjigu popd nazivom “O dugmetu i sreći“ napisala je Jasminka Petrović. U ovoj knjizi govori se o paralizovanom dečaku. Knjiga je inspirisala  autore filma “Zlogonje“.

            Dečak iz knjige je invalid koji je oduvek sanjao o tome da bude kao ostala deca. Hteo je da trenira fudbal, da se druži i da se igra. Umesto toga  sedeo je paralizovan i maštao da ima druga ili drugaricu. Jednog dana je našao plavo - belo dugme koje mu mnogo značilo. Dugme mu je bila prijateljica koju je voleo i čuvao.

            Sviđa mi se ova knjiga jer uči decu da nije bitna nikakva razlika, bila ta razlika medicinska ili nacionalna, svi smo mi ljudi isti i treba da se ponašamo sa drugima  onako kako bi mi želeli da se drugi ponašaju prema nama, jer jednoga dana može da se desi da onaj koga si ismevao i gledao sa visine bude iznad tebe i da će ti uzvartiti na isti način. Ova knjiga se razlikuje od ostalih dela Jasminke Petrović jer su njena druga dela obično šašava i puna čudnih ilustracija, dok ova knjiga uči o strašnoj realnosti sveta  i kako možemo da je promenimo našim ponašanjem.

Lazar Dimić 6/2

Znam sva tvoja lica

            Od svih ljudi koje je neko ikad video, ili upoznao, koga ću bolje poznavati nego svoju majku.

            Moja majka, uprkos svoj svojoj spoljnoj lepoti koju krase njena duga lepršava braon kosa i njene bistre i smeđe oči, neverovatno je dobra osoba u duši, koja ima strpljenje za sve i svakoga i retko se ljuti i nervira. Iako poseduje sve to, veoma je osetljiva i lako se rastuži, ali ona je veoma smirena i  lako može sakriti svoja prava osećanja. NJena vešto skrivana osećanja mogu videti samo oni koji je stvarno poznaju, ponekad čak ni ja sam ne mogu videti kako se ona stvarno oseća. Veoma je jaka i uporna, ako nešto započne, nemoguće je naterati da prestane. U svakoj raspravi i odluci retko kad je pogrešila. Ali, kao da joj nije bilo dovoljno što je toliko neverovatna, pa je pored svega toga odlučila još da bude  najbolja brižna i draga majka koja nam oko svega pomaže i na sve naše greške gleda kao na svoje.

            Ona je stvarno neverovatna osoba, žena i majka, koja bi svima na prvi pogled delovala pometna i ljupka, ali kad bi je upoznali jedino bi je mogli još više voleti.

Vuk Ćirković 8/2

            Znam sva njena lica, kad je nervozno, tužno, srećno, pa čak i ljuto. Mada kakvo god da je, ja ću ga uvek neizmerno voleti jer je to moja majka.

            Ona je jedina žena koju ću uvek bezuslovno voleti i čuvati na posebnom mestu u svom srcu. Na njenom licu se može mnoga  toga videti i primetiti, barem  iz mog ugla. Neke od tih stvari su njena neopisiva lepota, dobrota i ljubaznost. Ali kada na njenom prelepom licu vidim ponos, to je stvarno osećaj neponovljiv, izuzetan... Jer, kada vidite da se osoba koju neopisivo volite i poštujete, radujete i ponosi vašem uspehu, jednostavno srce vam se ispuni ljubavlju, koju samo majka može  da vam pruži. Sreća, radost i tuga, pa šta god bilo na tom licu nikad ga neću zaboraviti i uvek ću ga voleti.

Vukašin Ćirković 8/2

Sve moje želje

            Već dugo vremena želim da putujem sa baletom i igram u mnogim pozorištima. Uzor mi je naša poznata balerina Tatjana Tatić.

            Sinoć sam imala koncert u Pančevu, okupilo se mnogo ljudi. Većina njih bila je iz Rusije u kojoj žive najpozntije balerine sveta. Oduvek sam želela da se upišem u rusku baletsku školu, odnosno najveću i najuspešniju školu “Vaganova“. U ovoj školi rade veoma strogi nastavnici koji još koriste prut ako bilo ko pogreši. Prednost u tome je što su mnoge od njih posle školovanja u “Vaganovoj“ ostvarile velike ciljeve. Svaka balerina ima sobu, u kojoj spava, a roditelje viđaju samo za raspust.  Volela bih da odem tamo, ali sam čula da je jedna balerina umrla zbog prevelike brige i srčanog udara. Pre nego što bilo šta odlučim, upisaću i srednju školu baleta. Tako ću imati šansu da postanem  bar balerina Srbije, da se pridružim balerini Tatjani Tatić, to mi je za sad i više nego dovoljno. Ove godine balerine trećeg i četvrtog razreda, ako budu učestvovale na festivalima, mogu dobiti nagradu da održavaju kulturu u Pančevu.

            Cilj svega toga mi je da pokažem svetu šta je umetnost. Radujem se narednim koncertima i uspesima.

Lara Draguša 6/1

Od narodnih predava  do naučnih znanja

Bilo jednom jedno predanje

koje nije želelo da ne stane.

U njemu caruje muka i nauka

a lenjost i nerad nemaše kad.

Kuca predanje

na svačije glave.

Bode u oči svakog od nas.

Luta.. zove i ponavlja svaki sekund, svaki čas.

Zapisa Vuk predanje to.

Iznese iz njega mudrosti sve.

Sazva đake na srpski čas i predanju ponudi spas.

“Bez muke nema nauke“.

“Bez znanja nema imanja“

Svi đaci se u čudu pogledaše,

i svak svoju olovku uzeše.

Ispisaše čitko,

za tili čas,

glavnu misao, životni spas.

I dan danas đaci svi pričaju o predanju i nauci.

I posle svakog

naučnog znanja,

Slave školu,

Vuka i predanja.

David Perak 7/3