Ne tako rado, svakodnevno septembarsko buđenje za školu, ali mi je najteže  pada jer su jutra hladna. Nekako mi baš sad fali ono sunce koje mi je prijalo ovog leta. Po pustim ulicama, do škole samo sretnem po neki traktor koji još uvek vredno radi. Kada pogledam niz ulicu ljudi su u jaknama, sa kišobranima u rukama. Kiše su  sve češće. Dan je kratak, pa u osam kao da je dvanaest. Prava jesenja slika niže se septembarskih dana. Jesenji dani sa sobom nose čudno raspoloženje. Sve postaje tmurno i maglovito. Lišće lagano opada a ispred kuća je već stigao ogrev koji najavljuje zimu. Bake spremaju zimnicu koja će dobro doći u zimskim danima.

            Septembar sa sobom nosi sumorne jesenje slike i divne boje jeseni.

Magdalena Jovanović 6/3

Moj kutak

            Kada mi je dosadno i usamljena sam, volim često da zavirim u moj dragi kutak.

            On se nalazi u prizemlju moje kuće. Tamo mogu da zavirim ponekad. Podrum je veliki i tamo ima mnogo zanimljivih stvari. Volim da ih posmatram. Neobičan osećaj imam tada jer znam da ću u podrumu biti potpuno sama. Tamo sam bez ikoga i niko me neće uznemiravati. Na jednom delu prostora nalaze se neobični predmeti. Tu se nađu poneke moje stare igračke. Posmatrajući ih, maštam, dobijajući osećaj radosti i dobrog raspoloženja. Volela sam oduvek da se igram i imala sam  puno igračaka. Svaka je bila lepa na svoj način. Veoma mi je teško da izeberem onu omiljenu.

            To je moje mesto za odmor i razmišljanje. Taj kutak meni biće uspomena iz detinjstva, i nikada ga neću zaboraviti.

Marija Mihajlija 6/3

Sve moje želje

            Svako ima mnogo želja. Tako i ja. Najvažnija od svih je da postanem slikarka.

            O ovoj želji razmišljala sam od malih nogu pre nego što sam napunila svoju treću godinu. Moj deda je moja motivacija za većinu crteža ili slika. Svi mi govore da sam dobila dar za umetnost od njega. Crteže obično radim olovkom i počnem od skice. Kao mala najviše sam crtala suncokrete, jer mi je to omiljeni cvet. Najviše crtam na papiru u bloku za crtanje. Moj najlepši crtež za sada je portet fudbalera Mesija. U toku ovog leta često sam slikala na platnu. Tada sam bila motivisana letom, pa sam najčešće slikala letnje pejzaže mora. Nadam se da će jednog dana moja slika stajati u muzeju u Parizu pored Mona Lize.  Želim da ljudi vide ljubav koju ja imam prema umetnosti. Važno je imati želju, snove i ciljeve.

            Maloj Mariji bih rekla da nastavi kako je počela i da joj se san uskoro ispunjava.

Marija Barbara 6/1

Prijatelji su važni

Sasvim se slažem sa bilo kojom osobom koja kaže da su prijatelji važni. Imam zaista mnogo prijatelja, ali jedna osoba se ističe, a to je moja najdraža prijateljica iz detinjstva. Ta prijateljica je Lara Tomić.

            Lara je bila tu od samog početka, još od kad nisam ni znala za sebe. Znala sam samo da je to jedna važna osoba koja čini moj život lepšim. Zajedno  smo učile da govorimo, hodamo, a najvažnije od svega, kroz život, naučile smo šta je pravo prijateljstvo. Pamtim i uvek ću pamtiti naše nestašluke, to je bilo veoma često kod nas. Sećam se kada smo uzele šminku moje mame, sakrile se i našminkale se. Mama i dan danas traži tu paletu, čak smo i mi zaboravile gde je. Najviše od svega volele smo da se igramo u pesku. Još kod sebe držim našu nasmejanu sliku. Bile smo cele od peska. Sad kada smo porasle, više shvatamo kako smo jedna drugoj važne i kako je lepo imati nešto ovako lepo u životu.

            Dok pišem ovaj sastav, osećam, toplinu oko srca i ruka  sama piše, opisuje moja osećanja. Nadam se da će ovo prijateljstvo nastaviti da traje kao i ova divna toplina u mom srcu koja se, kao i mi nada o daljem druženju.

Lara Draguša  6/1

* * *

            Moja najbolja drugarica iz detinjstva koja je to ostala i do dana današnjeg  je Lara Draguša.

            Jednog prelepog sunčanog dana bila sam sa tatom na igralištu i igrala sam se u pesku. Larica mi je prišla sa svojom mamom i pitala me je da li može sa mnom da se igra. I od tog dana je sve počelo. U početku nismo bili toliko bliske, ali kako je prolazio vreme, sve smo više vremena provodili zajedno.  Kao male smo volele da idemo u Zoološki vrt. Obožavale smo da idemo kod majmuna, slonova i labudova i da ih hranimo. Kada smo malo porasle, krenule smo zajedno, same bez roditelja, da idemo napolje i da delimo svoje tajne. Kada bih birala kome da se poverim, to bi sigurno bila ona, a razlog je taj jer je ona jedina osoba koja  bi me razumela i pomogla. Volim je zbog toga jer nije kao ostala deca.

            Svako ima neku osobu koja mu je draga i posebna. Zato je meni moja Larica drugarica, nešto jako drago što traje svih ovih godina i nadam se da će se nastaviti, jer ovakvo drugarstvo je kao pravo carstvo imati.

Lara Tomić 6/1