Čim je stigla, počela je da slika. Zeleno u žuto, braon u narandžasto i tako krasila moje mesto. U svakom delu septembarske slike primećuju se jesenje boje i mirisi. Sedim i posmatram kako se sve oko mene polako menja i stvara neobične pejzaže. Nebo je postalo sivo i tmurno, jutra su postala hladna i maglovita, često i kišovita. Vetar se igra lišćem koje nežno pada na tlo. Kroz grane se probijaju poneki sunčevi zraci. Dani su sve kraći. Septembar je iskoristio svoju magiju i svojim čarobnim štapićem obojio prirodu. Ptice selice pozdravljaju svoja gnezda i tiho odlaze.

            Septembarsku sliku mog mesta volim zato što je bajkovita, bogata i ima svoje čari i puna je različitih boja i mirisa.

Bojana Savić  6/3

Nestašluk za pamćenje

            Kroz odrastanje svako od nas ima nestašluke. Svako je priča za sebe.

            Danima sam se sa starijim društvom kroz smeh dogovarala o noćnom uznemiravanju komšija. Krenemo, pa odustanemo. Šta li će reći roditelji? Bilo je straha. Onda, jedne večeri kada smo se vraćali iz škole, bez razmišljanja zazvonili smo komšiji LJubiši. Kada je izašao, prvo smo svi ćutali, krili se iza najbližeg žbunja, a onda  nas je smeh izdao.  Nismo mogli da se  zaustavimo. NJega je to iznerviralo, ljutito je vikao i odmah otišao do naših roditelja. Upornim zvonjenjem dozvao ih je. Prosto su bili u čudu, izvinjavali se. Pri ulasku u kuću, odmah su nas grdili. Bila sam kažnjena naredno vreme. Mama je bila iznenađena mojim ponašanjem, ljuta na mene, a i ja na sebe. Nestrpljivo sam  iščekivala susret sa drugarima da čujem njihove utiske. Prvi susret sa komšijom je bilo jedno crvenilo i sagnut pogled. Nekako ni sama ne znam kako sam se osećala u tom trenutku.

            Deo detinjstva je ispunjen nestašlucima, smejanje, plakanje i brzo zaboravljeni događaji. Ipak, ostane priča koju čovek često prepričava svojim dragim ljudima.

Magdalena Jovanović 6/3

Na času odeljenjske zajednice

            Na ovom času mi je veoma zanimljivo. Čak, interesantnije nego na bilo kom drugom času! Volim kada zajedno pričamo i rešavamo probleme.

            Čas odeljenjske zajednice je mnogo interesantniji nego,  na primer, čas likovnog. Možda zato što nisam baš neki umetnik i ne znam da crtam i slikam lepo. Možda nisam još uvek našla način da to naučim, ali za sada je tako. Za razliku od likovnog gde mi je ponekad dosadno, na času odeljenjske zajednice mi je uvek interesantno. Mi se tako kao odeljenje okupimo, razgovaramo, nekad se malo i raspravljamo. To je normalno. Bitno je da se mi kao odeljenje lepo slažemo i družimo. Za to je sada zaslužna  naša  razredna Zorka Milenković. Ona nas razume, savetuje i rešava zajedno sa nama sve naše probleme. Na času odeljenjske zajednice svi imamo pravo glasa kada odlučujemo o nečemu važnom. Pomažemo se. Naravno da se na času odeljenjske zajednice ponekad i našalimo. Tada se slatko ismejemo sa razrednom. Kada su ozbiljne teme moramo da slušamo  i poštujemo dogovor koji imamo. Tako da kada bih morala da biram, više bih volela da budem na času odeljenjske zajednice, nego na likovnoj kulturi.

            Važno  je da se mi lepo slažemo i da nam odeljenje funkcioniše. Taj čas je za nas opuštajuć, možemo da kažemo svoje mišljenje u vezi škole, a i u vezi naših odnosa.

Minja Ivanov 7/2

Moj kraj

Moje mesto je divan kraj

za sve oči pravi raj.

Tu je mačak Žuća

i na lepom mestu je moja kuća.

Volim svoje mesto

u dvorištu se igram

sa drugaricama često.

Mi smo deca ovog kraja

 stalno se čuje graja.             

Teodora Stamenković 3/2

* * *

Počela je jesen

prazni su sokaci

jer su u školi đaci.

Kroz pendžer moje sobe

vidim kako lišće pada

jer jesen kreće sada.

Avlija je puna

šapurina i tuluzina,

voća, povrća i raznog cveća

jer leta lepšeg nema.

Volim moj kraj, moje selo

jer je uvek veselo.

Mitar Gojković 3/2

* * *

Moj kraj je za decu raj

u njemu puno deca ima.

Široke ulice, puno cveća

šarenila i dečija sreća.

Poneki cvrkut poneki glas,

a deca u parkiću traže spas.

Ima i vrtić, ima i škola

jer da se uči mora.

Ima i kanal, ima i ravnica

jer tu živi mnogo ptica.

Đorđe Gecin 3/2

* * *

Starčevo je moj kraj

ja ga mnogo volim znaj.

U njemu provodim svaki dan

život je ovde kao san!

Sara Mijajlović 3/2

* * *

Mesto moje

u ravničarskom kraju

u Banatu svi za tebe znaju.

Poznato po Neolitu

ponosim se što živim u njemu, gde najlepša jutra sviću i gde uvek srećan biću.

Mateja Miodrag 3/2