U epizodi: Gledaj svoja posla
Tračoslava (obilazeći tezge na jednoj od najlepših natkrivenih pijaca u kraju, obraća se prodavcu): - Ih, komšo, vidiš ti ovo čudo, rat več treči mesec, poludeo svet... Ko i ove tvoje tvoje cene. Gle samo pošto ti je paprika...
Šeširdžija (sneno): - A šta da ti kažem komšinka moja dobra, rat je, cene otilazu na gore, uvek je tako bilo... Bolje kupi sad, da ne bude poslen skuplje, pa da ostaneš bez paprike.
Tračoslava (odlučno) - Jes vala, u pravu si komšo, deder mi odmeri dve kile. Uf taj rat... Ništa ne valja! LJubav, sentiment, bratstvo... Ništa od toga ne postoji u geopolitici, u kojoj se apsolutno sve vrti oko interesa koji se često lako menjaju...
Piros (naišao, pa se ubacuje) - Jes, bre. Srbija je danas okružena sas članice NATO i Evropsku uniju, baš ko onomad u 1941. godinu kad beoše okružena sas zemlje od Trojni pakt. Na kobni 27. mart tu godinu Srbi rekoše gromoglasno “ne“ razumu i neutralnosti i uđoše u Drugi svetski rat iz ljubav prema Francuzi i Englezi. To je zemlju koštalo milion i po mrtvi’ i stotine iljada razrušeni domovi, a da ishod na taj sukob nismo mlogo promenili. On je odlučen na Istočni front i sas iskrcavanje saveznici u Normandiju, a ne na Kozaru i Sutjesku i sas Otpisani...
Grmalj (s “unučetom“, uključio se u razgovor): - Kratak pregled našije’ istorijski’ odnosa sa Rusiju u poslednja dva vijeka od kako je obnovljena moderna srpska država najbolje ilustruje koliko je pogrešno uzdat’ se u neku zemlju samo zato što je, hik, njen narod iste vjere kao i tvoj, i iz iste indo-evropske etno-lingvističke grupe ko i tvoj. I koliko je normalno za svaku zemlju - pa i za Rusiju - da u različitim istorijskim trenucima i okolnostima mijenja savezništva i prilagođava svoje postupke novonastalim okolnostima. Niko ne spori da srpski narod iracionalno mnogo voli Ruse, ali to u prošlosti nije igralo nikakvu ulogu. Srbija nema drugog prijatelja osim realnosti i razuma koji je shvata, i sebe same, a da ’vala mu ko to reče!
Sponzorojka: (kupuje citruse) - Izmeri mi čiča kilo kumkvata! I da... Slažem se i ja! Maločas sam pričala s dečkom putem skajpa, on je u Milanu na ’Nedelji mode’... Kaže mi, seti se Sanstefanskog mirovnog ugovora, kada su oslobađanje Kosova od strane srpske vojske prekinule Rusija i Turska potpisujući Sanstefanski mir kojim Srbija, Crna Gora i Rumunija dobijaju nezavisnost, ali se stvara “velika Bugarska“ koja je uključivala pored same etničke bugarske teritorije i srpski Niš, vardarsku i grčku Makedoniju te delove Albanije. Srbijom je tada zavladalo snažno i javno antirusko raspoloženje, a knez Milan shvata da se “spoljna politika ne može zasnivati na opasnoj slovenskoj sentimentalnosti“. Srećom po Srbiju, a na nesreću Rusije, sazvan je Berlinski kongres kojim je Bugarska vraćena u prirodne granice, a Srbija dobila niški, pirotski, toplički i vranjski okrug. Rusija je takođe podržala i okupaciju Bosne i Hercegovine od strane Austro-ugarske, ako niste znali! A ima još primera!
Student: (naišao pa zastao, zajapureno se uključuje u diskusiju): - Čekajte, šta to pričate! Tako mi duše slovenske i svih nebeskih Dveri, ne možete tako optuživati Majku Rusiju, ja ću da... (ne stiže da izgovori rečenicu do kraja).
Grmalj (odmeri ga) - Jer... ti ćeš... šta? Slušaj sinak, meni nije nit Rusija mama, nit Amerika tata. Samo me Srbija zanima, razumiješ li? Ajd kupi se odavde da te ne bi kupili Bačujkovljevi komunalci po pijaci, brljo mala...
Svi zajedno: - Nego šta!
Petar Andrejić