Razgovarali smo s njim o muzici i drugim stvarima...
Kako je proteklo Vaše detinjstvo?
- Rođen sam i živeo jedno vreme u Pančevu ali se toga ne sećam jer su roditelji već 1993. godine kupili kuću u Starčevu, u naselju Šumice, tako da ja Starčevo smatram mojim rodnim mestom. Detinjstvo sam provodio kao i sva deca u tom uzrastu - u igri sa vršnjacima iz kraja.
Od kada datira ljubav prema muzici?
- Prvu harmoniku sam dobio kada sam imao samo šest godina. Otac mi je doneo jer nekada i on nekada pomalo svirao sebi za dušu. NJemu je tu harmoniku pre više od pedeset godina doneo njegov otac. Tako je harmonika a i muzika uopšte stigla do mene. Otac se, za razliku od mene, nije muzički obrazovao.
Pohađali ste muzičku školu?
- Da, samo, možda je trebalo da je upišem nešto ranije. Naime, u muzičku školu sam krenuo tek kada sam bio u trećem razredu osnovne škole. Tako da sam morao mnogo više da se potrudim kako bih uspeo da sustignem gradivo i završim istovremeno obe škole. To mi je i pošlo za rukom jer sam po rečima profesora pokazao izuzetan talenat za ovu vrstu umetnosti. Tokom osnovne škole učestvovao sam u radu starčevačkog kulturno-umetničkog društva, prvo sam igrao folklor, a kasnije svirao u folklornom ansamblu.
Koju ste srednju školu pohađali?
- S obzirom na to da sam želeo da se posvetim muzici, odlučio sam da pohađam isključivo muzičku školu. Pored nje nisam išao ni u jednu drugu. Smatram da sam na taj način više mogao sebe da dam ovom pozivu. Tokom trajanja osnovne škole pohađao sam i školu engleskog jezika, tako da bez problema mogu da se služim njime.
Od kada se bavite muzikom?
- Profesionalno, ili preciznije prvi put sam počeo da zarađujem neki novac od svirke još tokom srednje škole. U početku to nije bio neki novac već više simbolične svote ali jednom učeniku je to bilo izuzetno korisno. Na taj način sam mogao da udovoljim sebi neke male stvari koje su u to vreme mnogo značile.
Imate li bend sa kojim nastupate?
- Bend nemam niti sam ga ikada imao. S obzirom da sam nakon harmonike počeo da sviram klavijature nastupao sam uglavnom sam. Kasnije sam počeo da nastupam sa mojim kolegom Dejanom Stojanovićem iz Starčeva, tako da i sada smo uglavnom u tandemu. Nemamo nikakvo ime ali nas mnogi znaju.
Može li se živeti od muzike?
- Do pojave korone je moglo. Možda je bilo malo teže kada je došla beba ali uglavnom nije bilo problema. Tokom epidemije je bilo prosto nemoguće preživeti a da se ne baviš nekim drugim poslom.
Imate li neki hobi?
- Savladao sam rad u računarskom okruženju pa i danas veoma dobro baram ovim oruđem budućnosti. Često drugarima otklonim neki kvar ili instaliram nešto što je za laike malo komplikovanije. Bavim se i hardverom i softverom mada mi je softver draži. Nikada te usluge nisam naplaćivao i radio sam isključivo iz hobija.
Ima li nešto što ste želeli a niste uradili?
- Naravno. Mislim da svako ima neku neostvarenu želju. Moja je bila da nastavim školovanje na muzičkoj akademiji. Sticajem raznih okolnosti do toga nije došlo. Sada bih možda bio profesor muzike u nekoj školi što je posao kojim bih voleo da se bavim. Veoma teško raditi dva posla kako bi se živelo u Srbiji. Razmišljam da odem u inostranstvo, gde bih rado jedan posao, i imao mnogo više slobodnog vremena za sebe i svoju porodicu.
Šta bi poručili čitaocima?
- Ne razmišljajte o tome šta drugi misle o vama već radite ono što vas ispunjava. Budete svoji.
Predrag Stanković