Moj havanezer se zove Bela, jer je očigledno - bela. NJeno ime mi se u početku nije dopalo jer sam želela nešto unikatno, ali sam ga ubrzo prihvatila. Vrsta dlake joj je trikolor duga. Bela je veoma razigrana i obožava da se igra. Omiljene poslastice su joj kačkavalj i kikiriki. Ona za  mene predstavlja ceo svet i mnogo je volim. Najviše  od svega volim kada moj mali pas i ja igramo žmurke. Pravila su jednostavna - nema pravila. Sve što se dešava u igri je to da se ja sakrijem i Bela odmah krene da me traži. Zapravo, ovo bi razumeo samo onaj koji ima psa za kućnog ljubimca.

            Bela je za mene kao moja mala sestra.  Kada god sam tužna, ona je tu da me oraspoloži i odmah zadobije moj osmeh preko celog lica. Ovu temu sam izabrala jer moj pas meni zauzima posebno mesto u mom srcu. Mislim da samo oni koji imaju kućnog ljubimca znaju koliku ljubav osećam da mi pruža.

Vanja Jovanović 7/2

            Jednog dana deda mi je doneo jedno malo, lepo kuče. Mama se malo ljutila a ja sam odlučio da ga zadržim. Zajedno sa tatom odveli smo ga kod veterinara i on mi je lepo objasnio šta trebamo da radimo i kako da ga hranimo i tako je ostao u našem domu.

            Mojoj lepoj kuci dao sam ime Meda. Meda je neobično lep i uredan. NJegova smeđa dlaka se presijava na svetlo sivi a oči su mu klupče, on je jednom umiljati medved. Ujutru, čim otvorim vrata on trči unutra i cvili od sreće. Presrećan sam jer imam mog drugara koji mi se raduje.

            Svakom bih poželeo da ima kućnog ljubimca kao što je moj Meda. Onda bi shvatili da uvek imaju društvo za igru.

Luka Milakara 8/1

Čudesna sprava

            Svi imamo neku stvar koju doživljavamo drugačije od ostalih, neki su taj slučaj imali kao mali a neki i dan danas. Ponekad pomislim kako je svet izgledao pre mnogo godina kada ljudi nisu imali razne sprave koje su im olakšavale posao.

            Moja baka se uvek buni kako smo stalno na telefonu, kako se ničeg drugog ne igramo. Za moju baku čudna sprava bila je telefon. Nije znala tajne koje telefon krije, neke zanimljivosti koje može da pogleda ili da pročita vesti. Za nju je mobilni telefon bio potpuno nepoznata stvar. Možda on i ima pravo za neke stvari, ali ipak telefon je normalna stvar u naše vreme, i ako baka to ne razume a ja se trudim da joj objasnim da se sve menja kroz godine pa tako i tehnologija.

Una Mladenović 6/3

            Kada sam bila mlađa, za mene je čudesna sprava bila - prozor. Bilo mi je čudno kako kroz zid vidim njive, tada pošto sam bila mala, mama mi je rekla da je to portal u drugi svet. Jednom sam čak i spakovala svoj rančić i pošto je ispod prozora stajala jedna poniža polica, popela sam se na policu i odlučila da odem u drugi svet. I na moje tada veliko, a sada i ne toliko iznenađenje, umesto da prođem samo sam se lupila o prozor. Mama mi je objasnila da kroz taj portal idu samo dobra deca, tada sam krenula da plačem. I tada sam godinu dana mrzela prozore.

Tijana Stana 6/2

”Život i običaji naroda srpskog”

Korinđanje

            Za Badnje veče deca idu da korinđaju. Pre je to bilo češće, a sada je retko. Običaj je da deca idu od kuće i pevaju pesme. Deca nose kese, torbe ili tako nešto, da bi im domaćini dali razne bombone, slatkiše, čokolade, jabuke, orahe..  Ove godine nisam išla. Uglavnom dolaze po više dece. Kod nas svake godine ima korinđaša. Moja porodica i ja sedimo uveče i čekamo nestrpljivo kada će doći korinđaši. Kada čujemo kako se vrata otvaraju i grupu dece koja peva, moja mama izlazi iz sobe i uzima činiju sa slatkišima i voćem i daje, deli korinđašima. Oni uvek sa osmehom izlaze iz našeg dvorišta i idu dalje u komšiluk. Tim pesmama deci žele domaćinima sve dobro, a neke su i šaljive. Korinđanje je stari običaj koji se zadržao samo u nekim delovima Vojvodine. Čula sam i da narodni običaj kaže da ako korinđaši glasnije pevaju to će doneti više sreće domaćinu i njegovoj porodici.

            Volim ovaj običaj jer korinđaši dolaze da nam požele sve najbolje i zato što ja idem da korinđam.

Dunja Venjac 5/2

Draga baka

            Moja baka za mene nešto posbno. Ona me uvek usreći i dočeka u zagrljaju. Uvek tu za mene. Zna da reši svaki problem koji se nađe na putu.

            Moja baka se zove Zorica ima braon kosu i nosi naočare. Zovu je Zora. Jedno vreme smo stalno vozile rolere i šetale. Baka je mamina mama. Živi u selu pored mog mesta. Viđamo se svake nedelje. Izgubila je muža prošle godine, svima nam je to teško palo. Moja baka ima petoro unučadi. Mog brata Baneta, Aleksu, Mihajla, sestru Atinu i mene. Moja baka najviše voli kad svi zajedno dođemo kod nje da prespavamo. Kada smo kod nje, igramo karte ili gledamo neku zanimljivu emisiju. Baka nam uvek priporemi neko ukusno jelo. Subota i nedelja su njeni posebni dani kada provodi vreme sa nama. Najčešće, kada smo kod nje, gledamo slike iz prošlosti koje nam donose uspomene na deku. Leti joj uvek pravim tretman lica. Baka Zora obožava da sluša muziku i da pravi sladoled. To leti najčešće radi.

            Moja baka je divna žena. Ima pedeset i osam godina. Veoma je zdrava za svoje godine. Za mene je moja baka jedna od važnijih ličnosti u mom životu. Ona je mudra i iskusna žena.

Nađa Restak 5/3

Kritika društva i sveta

            Svi smo želeli da živimo svoj život. Mi se radujemo, volimo, plačemo, smejemo, ali je to život. Glava mi je puna misli i one se nekada vraćaju. Svet u kome sada živimo je za neke loš, ali šta  će biti ne znamo. Pandemija je u celom svetu i neki ljudi će jedva preživeti. Doživela sam i zapamtila dosta lepih  i ružnih trenutaka. Kao što svaki čovek živi tako i ja, trudim se za novi početak.  Kada odrastemo bićemo zreliji ljudi, pa ćemo se i prisećati. Svoju dalju budućnost zamišljam lepom, zdravom, i srećnom. Tako da ovim putem želim svim ljudima, da budu srećni u životu iako nije lep.

Andrijana Dobrić 8/1