U toj sobi je sav nameštaj postavljen po mojoj želji. Između ostalog, krevet se nalazi ispod prozora i on je najomiljeniji deo nameštaja i predstavlja moj kutak. Kada god poželim da budem u svojim snovima i u svojoj mašti, povučem se u svoju sobu i udobno se smestim u svoj krevet. Tada počinje moj svet izražen kroz maštanje. Gledam sa kreveta  kroz prozor nebo, zamišljam da letim tim plavim svodom. Ispod sebe gledam ostatak sveta. Prelećem preko planina, šuma, reka i gledam ljude  i ostatak sveta ispod sebe. Divim se toj lepoti, toj slobodi koju doživljavam u mašti. Odozgo svet vidim mnogo bolje. Vidim i srećne i nesrećne ljude. Vidim kome trebam da pomognem i kome je šta potrebno. To i činim. Pomažem ljudima jer uživam kada su svi oko mene srećni. Uživam kada su sva deca ispod mene vesela, igraju se i raduju beskrajno. To su trenutci u kojima sam i ja takvim osećajima u svom kutku srećna. Nažalost, realan život nije tako idealan. Još uvek postoje i ima ljudi koji nisu srećni i zadovoljni, a to me čini tužnom. Volela bih da mogu da pomognem i da sve usrećim.

            Upravo zato postoji ovaj kutak u mojoj sobi koji mi bar u mašti omogućava da budem zadovoljna i srećna. Mislim da bi svako dete, svaki čovek trebao imati neki takav kutak odakle bi mogao maštati i biti zadovoljan i srećan.

Dunja Slavković 6/1

            Često odlazim kod moje babe. Tu blizu je i jedno igralište na koje volim da idem. Kada padne kiša i počne nevreme volim da provodim vreme u babinom podrumu. Da bi se došlo do podruma moram da siđem baštenskim stepenicama i otvorim jedna drvena vrata. Tamo ima mnogo zanimljivih stvari, čak sam i jednom uspeo da pronađem moju izgubljenu loptu na koju sam već i zaboravio. Poslednji put kada sam bio u tom podrumu sam pronašao rolere, raščistio sam podrum i  posložio stvari da bi napravio sebi mesta da ih provozam a i usput sam uradio korisnu stvar i sredio babin podrum. Provozao sam rolere i došetao sam se da napravim poligon od zimskih guma i starih kanti. Toliko sam se zaigrao da nisam ni znao koliko je vremena prošlo. U uglu podruma stajao je stari bicikl na koji je nedostajala zadnja guma. Sa desne strane stoji jedan prozor sa pogledom na ulicu, pa kad mi dosadi igra onda se obično popnem na prozor i posmatram ulicu i kapljice koje se odbijaju od betona i dolaze na moj prozor.

            To je moj kutak, malo, toplo i zanimljivo mesto ge volim da se igram tokom  oluje.

Aleksa Janić 6/1

Čudesna sprava

            Kada sam bila mala za mene je čudesna sprava bio štampač. Jednog dana kada sam bila kod drugarice njena mama je štampala nešto sa kompjutera. Meni je bilo čudno što se ta slika sa kompjutera  posle pojavila na papiru, zato što nisam mogla da sklopim u glavi kako se to mastilo pozicioniralo na isto mesto kao i na slici. Onda, mogao si čak i da štampaš više primeraka i svi bi bili identični. Iako je od toga prošlo mnogo godina, još uvek ne razumem štampač.

Mikaina Jovanović 6/2

            Svako ima neku spravu koja mu je čudna. Nekima kada su bili  mali a nekima sada. Sprava koja je meni bila čudna kada sam bila mala bio je kompjuter. Nikako mi nije bilo jasno kako ta sprava funkcioniše. Bila sam radoznala ali nikako nisam shvatala kako u njemu imamo sve informacije. Tetka traži recept za  kolače, đaci uče, majstor gleda kako može da  popravi kvar, dečaci igraju igrice...

            Čudesna sprava meni kada sam bila mala bio  je kompjuter. Nije mi bilo jasno kako u njega staju sve informacije i kako u njemu za svaku osobu ima nešto što je zanima.

Mia Filipović 6/3

Moje omiljeno godišnje doba

            Moje omiljeno godišnje doba je zima. Pisaću o svom zimskom doživljaju. Napokon sam dočekala i to zimsko jutro. Iako volim leto i tople dane, zima mi je svake godine sve lepša i lepša.

            Zima polako dolazi u moj kraj. Umesto hladne kiše, pada sitan, ali nežan sneg koji se odmah otopi i nestane. U vazduhu se oseća hladnoća i svežina. Krovovi komšijskih kuća svetlucaju od beline snežnog pokrivača. Svaki obližnji Sneško Belić, imao je veliki veseli osmeh. Drveće je izgledalo hladno i uspavano. Sitan sneg oduzeo je oblik svakom predmetu. Početkom zime kitimo svoje božićno drvo, koje zovemo jelka. Poslednjeg dana decembra čekamo ponoć kako bismo ispratili staru i dočekali novu godinu. Svake godine pravim priredbu u kojoj učestvuju moje sestre, brat kao i ja. Priredbu održavamo za doček Nove godine. Naša publika su roditelji, baba i deda. Tokom snežnih dana moja vesela ekipa koju čine sestre, brat i ja  provodimo se u hlanom snegu. Pravimo “anđela“ u snegu i sankamo se.

            Zima kao i sva godišnja doba ima svoje mane i vrline. Ona  mi je omiljeno godišnje doba jer je po mom mišljenju najveselija. Volela bih da duže traje.

Marija Barbara 5/1

Ispričaću vam jednu šalu...

            Mislim da se svi šalimo! Jednog vikenda odlučila sam da se nasmejem, tako što ću se našaliti sa mamom. Dok je ona gledala televiziju, iz fioke sam uzela providnu foliju. Kada sam je zalepila na vrata, zvala sam mamu da dođe do moje sobe. Mama nije videla foliju na vratima, kada se ulepila u nju, obe smo vrisnule u smeh. Posle nekoliko sati opet sam htela da se našalim sa mamom. Isekla sam jedan dugačak papir i stavila na ruku. Otišla sam kod name i zagrlila sam je tako da se papir zalepio na mamina leđa. Ona je sa papirom izašla napolje. Kada je u ogledalu videla papir na leđima, nasmejala se.

            Mama se nije naljutila na mene. Narednih dana smisliću još mnogo šala...

Simona Pejić 5/1

Jedna proslava u mojoj kući

            Došli su i ti dani kada počinje praznični duh u mojoj kući. Jedan od tih praznika je Badnje veče. To je praznik koji najviše volim.

Za Badnje veče idemo kod bake i deke na ručak. Baka uvek spremi trpezu bogatu izvrsnim jelima, a mama spremi čarobne kolačiće koje uvek pojedemo posle jela. Kada završimo sve, izađemo sestra, tata i ja. Uzmemo sanke i grudvamo se snegom koji se presijava na lampama kao da su šljokice po njemu. Posle toga idemo da korinđamo kod komšija, pevamo pesmice i skupljamo slatkiše. Kada se vratimo, uvek nas ipod jelke sačekaju lepi pokloni od Božić Bate. Za večeru mama peče pogaču i u nju stavlja novčić, a ja se uvek kladim sa tatom da ću ga ja dobiti i uvek ga skoro i dobijem. Jednom sam ga zagrizla, to je bilo prošle godine.

            Badnje veče je jedno od najlepših praznika u godini, jer ga proslavljamo sa porodicom.

Jana Stanić 5/2