Dokazivanje svega toga ipak bi prepustio stručnjacima koji se bave istorijom naseljavanja tj. velikim migracijama stanovništva nakon proterivanja Turaka s vojvođanskih prostora tj. kada je Bečka komora počela da stvara novi i moderni Banat, kao i ostali deo današnje Vojvodine koji je potpao pod Habsburšku vlast. Gore izneseno pokušaću da prikažem preko rodoslovlja na drugačiji način. Sve je to već opisano, po pojedinim granama starčevačkih familija, a na ovaj način pokušaću to prikazati preko brojnih mojih predaka. Kao što je već bilo napisano moji roditelji su Stevan Rukavina (1923-1991) i Magdalena, rođ. Brajac (1924- 2000).

            Gledajući dalje u prošlost, a prema prirodnim zakonima, imam dva deda i dve babe, a to su bili: Ficencije Rukavina (1903-1974) i Miša Brajac (1900-1990), te Elizabeta Rukavina rođ. Bogut (1906-1964) i Marija Brajac rođ. Pilman (1901-1971). Broj pradedova i prababa se sada udvostručuje, tako da ih treba biti po četvoro tj. ukupno osam i prestavljaju već treću generaciju, a to su: Andreas Rukavina (1877- 1964); Blaž Bogut (1881-1957); Josip Brajac (1850-1917) i Stefan Pilman (1866-1939). Prababe su bile: Marija Rukavina, rođ. Perak (1885-1938); Sofija Bogut, rođ. Jambek (1881-1945); Terezija Brajac,  rođ. Butina (1885-1937) i Ana Pilman, rođ. Moravek (1885-1922). Sledeća generacija su čukundedovi i čukunbabe, a njihov broj se udvostručuje tako da bi ukupno moralo biti 16 osoba, a to su čukundedovi: Đuro Rukavina (1843-1892); Stipan Perak (1859-1927); Josip Bogut (1847-1925); Karlo Jambek (1851-1919); Ivan Brajac (1825- 1878); Petar Butina; Anton Pilman (1832- 1871) i Josef Moravek (1830-?).

            Čukunbabe su bile: Terezija Rukavina, rođ. Robal; Barbara Perak, rođ. Neralić (1864- 1931); Marija Bogut, rođ. Balog (1840-1913); Kata Jambek, rođ. Katić (1851-1919); Terezija Brajac, rođ. Matković (1828-1871); Barbara Butina, rođ. Robal; Barbara Pilman, rođ. Pehman (1836-?) i Klara Moreavek, rođ. Kanape (1842-?). Došli smo do generacije koju sam ja nazvao pra-čukundedovi i pra-čukunbabe, a nomenklaturi srpskog jezika to su navrdedovi i navrbabe. Prema računici ukupno bi ih trebalo biti tridesetdve osobe, ali s obzirom da je to već prelaz iz 18. u 19. vek, mnogi od njih nisu zabeleženi u knjigama, tako da su ti podaci i meni nedostupni. Radi toga navešću samo one za koje imam podatke. Od muških to su: Matija Rukavina; Đuro Perak  (1833-1872); Toma Bogut (1811- 1867); Marko Jambek (1819-1855); Ivan Brajac (1767-1836) i Anton Pilman (1794-?). Od pra-čukunbaba ili navrbaba pronašao sam podatke za: Ana Rukavina, rođ. Grdić; Kata Perak, rođ. Mihajlić (1838-?); Ana Bogut, rođ. Matković (1820-?); Mara Jambek, rođ. Poljak (1818-1874); Ana Brajac, rođ. Kvrgić (1770-?) i Rosina Pilman, rođ. Čermak (1797-?). Šesta generacija pre mene bila bi generacija mojih pra-pra-čukundedova i pra-pra-čukunbaba ili po već rečenoj nomenklaturi to bi bili askurđeli i askurđele. Gledajući direktno liniju Rukavina podatke za prethodnike Matije Rukavina nemamo zabeležene s obzirom na to da njegovo rođenje smeštamo u godine oko 1780. što dovodi u pitanje i upisivanje stanovništva u matične knjige. U generacijski niz pripada i Ivan Bogut (1770-?), koji je bio oženjen Ivankom (1770-1831). Takođe, u liniji Jambek imamo Luku Jambeka (1796-1818). U nizu Brajac bio je Ivan (1731-1792), a u nizu Pilman je bio Georg.

            Postavlja se na kraju jedno interesantno pitanje: s kojim sve osobama, na primer, delim svoje pradedove. Pa, mogao bi to biti zadatak... Do tada,

Vinko Rukavina