Nakon praznika, život se vraćao uobičajenim tokovima. No, zima je. Nema nekakvog posla, osim ako je zima bila toliko bogata snegom, da se morao ponekad čistiti i nekoliko puta na dan, a naročito onda kada je još i košava radila svoj posao, pa pravila smetove. Kako bi prekratili zimske dane, a i duge zimske večeri, u doba kad nije bilo televizora, a samo poneki imali radio, žene i ljudi, a i deca okupljali su se u nečijoj kući, i to se zvalo - prelo. Na prelo se išlo ili na poziv domaćice, a okupljala se uža i dalja familija, komšiluk, poznanici i prijatelji. Na prelu, žene su prele i sukale vunu, pomoću špineradla ili vretena, a nekad i kudelju ili lan. U nečijoj kući tkalo se na razboju, obično krpare, a neke žene su tkale i platno od lanenog prediva ili kudelje. Platno od lana služilo je za finije stvari, a ono od kudelje koristilo se za pravljenje džakova. Za krpare je  trebalo cepati stare krpe, motati na cevi (čunak) ili mosur, a za predivo od lana ili kudelje koristile su se motalice.

            Žene su najčešće štrikale fusakle (vunene čarape), pulovere i džempere, a i razne druge odevne predmete. Neke žene su radile hekleraje, kako špiceve za porubljivanje podsuknji i stolnjaka ili vezenih peškira, tako i nadstolnjaka i ukrasnih prekrivača. Kako su na ovaj način bile zaposlene samo ruke, trebalo je zaposliti i usta i jezik. Zato su prela bila idealna za prepričavanje raznih priča i dogodovština, a ponekad i prilika za ugovaranje kakve ženidbe ili udaje.

            Kako bi deca bila bar koliko toliko pod nadzorom  obično su išla s mamama na prelo, pa ako je bilo snega i leda u blizini su se ili sankala ili klizala, a kad bi  dobro promrzla, žurila bi unutra i stiskala se oko velike zidane furune. Ako je bilo loše vreme ili je bilo jako zima, deca su se zadržavala unutra, pa su se zabavljala nekim društvenim ugrama, kao “ne ljuti se čoveče“ ili igre mlina (“mice“), a znalo se je kartati  jednostavnih kartaških igara kao “sedmice“, izvlačenje parova, a kasnije je došao i “crni Petar“.

            Kako su ljudi obično imali nešto posla oko štale i marve ili su imali nekid drugih poslova, najčešće ponovo počistiti sneg, ako je padao, na prelo bi dolazili pred veče. Obično bi kartali ili igrali neku drugu društvenu igru, usput pravili planove o predstojećim prolećnim radovima na polju i slično. Kad se skupilo tako veliko društvo, trebalo je nečim i ponuditi, kako za jelo tako i za piće. Obično je domaćica pekla ludajnice, kuvao se kukuruz u zrnu, a negdi bi bilo i malo boljih kolača. Ako je bilo dobro društvo ponekad bi se zapevalo i zaigralo, pa bi se prelo odužilo do duboko u noć. Koji put bi deca i bila toliko umorna da su pozaspala ili u zapećđku (iza furune) ili bi im prostrli bundaše na pod, a budili bi ih kad bi se kretalo kući. I tako s prela na prelo, zimski dani su prolazili, čekalo se proleće i novi poslovi.

            Prela su se održavala sve do početka Uskršnjeg posta, a to je vreme i kad su već pomalo počinjali i prolećni radovi.

Vinko Rukavina