Duh nove ideologije i optimistički pogled na njene idejne produkte obeležavao je svaki članak, pa tako i ovaj iz petog broja nedeljnika "Pančevac" objavljenog 1954. godine. U pitanju je reportaža o jednoj od starčevačkih seljačkih radnih zadruga. Nosi naslov "Snažniji da budemo", a autor teksta je Vukašin Kobaš. U ovom i narednom izdanju "Starčevačkih" prenosimo vam je u celini.
"Evo kako bi otprilike izgledale "generalije" seljačke radne zadruge "Južni Banat" iz Starčeva posle fuzije sa zadrugama "Ivo Lola Ribar" i "Crvena Zastava": 489 domaćinstava sa oko 2000 zadrugara, vlasništvo na 5280 jutara, oko 1000 komada svinja, 323 konja, 760 ovaca, preko 100 goveda, 14 traktora, kamion sa prikolicom, dve moderne staje za 160 konja, 4 prasilišta, 4 velika koša za kukuruz itd. itd. Ne bez ponosa, 70% stanovnika Starčeva ističu da su jedan od najsnažnijih kolektiva u Vojvodini. A po ekonomskom bogatstvu: "Ta nije nam ravna ni Staklara u Pančevu", kažu oni. Vrednost radnog dana u njihovoj zadruzi ove godine, i pored suše koja ih je žestoko pogodila, porašće na 350 dinara. A put ovog bogatog zadružnog kolektiva, iako liči na ono što smo već bezbroj puta čuli ili pročitali o našim zadrugama, ipak je vijugao na svoj način i bio pun teškoća i opasnosti.
Prošlo je 5 godina od kako je 40 naprednih seljaka u Starčevu osnovalo svoju zadrugu "Vojvodinu". Kasnije su nikle još 4 zadruge u selu. Od tada je minulo 5 godina i "Vojvodina" je postala "Južni Banat", ali se tegobe, neminovan pratilac svakog početka ni danas nisu zaboravile. Rascepkanost zemlje je smetala; 620 jutara u 400 parcela trebalo je grupisati, sjediniti. Nedostatak staja, skloništa za inventar, mala produktivnost rada... Ni početničke pogreške nisu izostale. Zar se sada one ne mogu sagledati iz same činjenice da je u selu sa oko 4000 stanovnika osnovano 5 seljačkih zadruga? Ali, ljudi iz ove perspektive shvataju da je to bio neminovan danak vremenu. Nisu zadrugari zaboravili ni podsmehe onih koji su nastojali da onemoguće prodiranje napretka u selo. Još manje je zaboravljen štetočinski rad neprijatelja koji su hteli da upropaste zadrugu. Još i danas kada biraju nekog koji treba da obavlja materijalno poslovanje u zadruzi, šaljivo kažu: "Treba da bude pošten kao Arsa." Arsa je bio duže vremena "pošten magacioner". Međutim, otkrilo se da je preko svojih "veza" podelio bivšim zadrugarima 70 metara pšenice, kukuruza i ovsa. Nije uspeo u razornom radu ali je otišao tamo gde mu je bilo mesto. Pričao mi je jedan član upravnog odbora o epilogu "Arsinog slučaja":
- Došao mi neki dan M. Đ. jedan od onih koji su primili "pomoć" od Arse i rekao: "Hoću da se vratim u zadrugu. Znaš da sam toliko siromašan da nemam šta da jedem. Na sudu su mi rekli da platim zadruzi ono što sam primio od Arse."
- Pa dobro, koliko treba da platiš - upitali smo ga. A on gleda mene, pa ljude, znoji se i najzad promuca: "Otkud bih znao kad nisam merio ono što sam krao."
Dakle, perspektive za iduću godinu nisu bile najsvetlije. Počelo se sve upornije govoriti o potrebi spajanja tri zadruge u jednu. Prostrana sala bila je krcata ljudima. Bilo ih je i napolju jer nisu mogli svi da uđu unutra. Skupština zadrugara tri zadruge trebalo je da odluči da li će se od sada koračati jednim korakom. I tek kada je Ilija Barbulj, član upravnog odbora, završio svoje izlaganje o perspektivama zajedničkog života zadruge, videlo se koliko su svi bili jednodušni. Snažno odobravanje završilo je njegov govor. Redale su se plamene reči mnogih zadrugara jedna za drugom i rasla je odlučnost ljudi da udruženim snagama nastave ka opštoj sreći. Kao potvrda dogovora izabran je novi upravni odbor u koji je ušlo 12 najistaknutijih zadrugara i tri najbolje zadrugarke. Zadaci koji danas stoje pred zadrugom, daleko su složeniji i teži nego ranije. Zadruga je sada "poljoprivredna fabrika". Za neki dan doći će i novi upravnik - agronom. Ali, novi upravni odbor ne čeka njegov dolazak. On je već preduzeo sve potrebne mere. I dobro je postupio, kada je "zagrizao" u najvažnije probleme sada kada nije puna sezona rada. LJudi su shvatili važnost materijalnog poslovanja i odredili najsposobnije za ovu službu. Preduzeli su mere u cilju ostvarenja evidencije o delatnosti zadrugara, kako bi videli šta je rentabilno, a šta nije. Čvrsto su odlučili da otklone sve ono što im je smetalo prošle godine. Po otvorenosti sa kojom su govorili o svojim nedostacima, sigurno je da će i u ovome uspeti".
(nastaviće se)