Sednici je predsedavao preosvećeni gospodin episkop Gavrilo. Među ostalim predmetima rešeno je: ... Odobrava se crkvenoj opštini u Starčevu prodaja jedne crkvene kuće. Uzeta je na znanje odluka Saborskog Odbora u pogledu osnivanja samostalne parohije u Starčevu, te istoj opštini objavljena." Isti je list tri godine ranije u broju 45. pisao o ovome: "Ostavkom g. Jovana Maksimovića učitelja, koji je na komunalnu školu u svome rodnom mestu Starčevu tražio se, - i od visok. kr. ug. ministra bog. i javne nastave za učitelja na istoj školi imenovan, ostaje njegovo mesto upražnjeno, na koje se ovim stečaj otvara."

            Novine "Pravda" izvestile su 3. januara 1934. o političkom skupu u našem mestu. "U nedelju pre podne održan je u kavani "Štimac" u Starčevu uspeo zbor Radikalno-socijalne stranke. Na zboru je govorio inženjer g. Aleksandar Ilić, član glavnog odbora stranke, o uzrocima poljoprivredne krize i programskim sredstvima Radikalno-socijalne stranke za rešenje krize. Isto tako, g. Ilić je govorio o političkim i socijalnim eksperimentima koji se izvode sada kod nas i u svetu, ističući da se planska privreda može korisno po narodno blagostanje izvoditi samo ako je u ogledalu slobodne kritike i ocenjivanja. Zatim su govorili g. Stanislav Mišković i Drag. Janjić, članovi glavnog odbora Radikalno-socijalne stranke. Na kraju je govorio g. Milan Petrović, zemljoradnik iz Užičkih Radanovaca, koga su starčevski seljaci kao srbijanskog zemljoradnika oduševljeno pozdravili. Na zboru su bili još u ime partije g. Milutin Mihajlović, akademik i dvorski slikar i Aleksa Stefanović, trgovac, članovi glavnog odbora. Zbor je otvorio pretsednik mesne organizacije Radikalno-socijalne stranke u Starčevu g. Milan Laz. Đurišić. Posle zbora, koji je završen u redu, veliki broj seljaka upisao se u Radikalno-socijalnu stranku.

            Još jedan članak u vidu obaveštenja o stranačkim aktivnostima pojavio se 20.6.1934. u "Vremenu": "16. ovog meseca održao je g. dr. Velizar Janković, bivši ministar i narodni poslanik širu konferenciju u Vojlovici i zbor u Starčevu. Konferenciju u Vojlovici otvorio je tamošnji pretsednik mesne organizacije J. n. s. i pozdravio u ime birača g. dr. V. Jankovića. U Starčevu zbor je otvorio pretsednik mesnog odbora stranke u Starčevu, pozdravljajući zbor i narodnog poslanika g. Jankovića. G. Janković u dužim govorima kako u Vojlovici, tako i u Starčevu podrobno je izložio političku situaciju, rad Kraljevske vlade i Narodne skupštine. Naročito se duže zadržao na ekonomskim i finansijskim merama koje su preduzete radi olakšanja krize i pomoći narodu. Izlaganja g. dr. V. Jankovića toplo su bila pozdravljena od svih prisutnih. Narod je aklamirao NJ. V. Kralja, pretsednika Vlade i svoga narodnog poslanika g. dr. V. Jankovića. U Starčevu bila je priređena u čast g. Jankovića i velika prijateljska večera, na kojoj je učestvovalo preko 50 osoba. Na večeri je g. Jankovića pozdravio pretsednik opštine g. Živa Janković i po večeri se ostalo u prijateljskom razgovoru duboko u noć."

            "Pravda" u svojoj rubrici posvećenoj crnoj hronici 25.12.1935. objavila je sledeću vest: "Na svirep način ubili su nepoznati zločinci u selu Starčevu, kod Pančeva, sedamdesetogodišnjeg starca Hajnriha Haleja i njegovu ženu Elizabetu, staricu od šezdeset pet godina. Zločinci su uveče upali u stan starca Haleja i ubili ga iz dvocevke, a zatim su nožem zaklali Elizabetu. Na mesto događaja izišla je sudsko-lekarska komisija koju su sačinjavali državni tužilac g. Bogoljub Jurišić, istražni sudija g. Borivoje Pavlović, g. dr. Mileta Milanović i zapisničar g. Čampašević. Izviđajima je utvrđeno da je zločin izvršen iz koristoljublja. Istog dana kada je izvršen zločin, Hajnrih Halej je bio u Pančevu gde je primio veću sumu dolara koju mu je poslala ćerka iz Amerike".

            Nemili događaj koji se zbio u Starčevu obelodanilo je "Vreme" 22.3.1937. Tekst glasi ovako: "Tek što se vratio iz bolnice, pošto otac nije hteo da ga primi u kuću, noćas je u Starčevu sa dva udarca nožem pokušao da oduzme sebi život mladić Đura P. Đura je pre nekoliko dana pokušao da oduzme sebi život skakanjem u Dunav, ali ga je primetio jedan stražar i na vreme izvukao iz vode. Pošto je zadobio teške povrede prilikom skakanja u Dunav bio je prevezen u ovdašnju bolnicu na lečenje. Međutim, za sve vreme lečenja niko ga od njegovih rođaka nije posetio. Tek juče je došao njegov ujak i poveo ga kući. Ali, kada su stigli u Starčevo, otac ga nije hteo primiti u kuću, govoreći mu ljutito: - Onaj ko te je doveo u selo, neka te vodi svojoj kući! To je na mladića toliko uticalo da je odmah otišao u ujakovu kuću i, dohvativši jedan veliki nož, sjurio ga sebi dva puta: jednom u vrat, a zatim u levu stranu grudi. Sa vrlo teškim povredama vraćen je ponova u pančevačku bolnicu."

(kraj)