U proseku godišnje proizvede do 500 litara kvalitetne rakije. U planu je da registruje destileriju jer se sve učestalije priča o novom zakonu kada je u pitanju proizvodnja rakije u kućnim uslovima. Više puta je učestvovao na rakijadama širom Srbije o kojih  su mnoge bile međunarodnog karaktera. Osvajač je petnaestak medalja isto toliko diploma i priznanja za kvalitet.

            Dakle, kvalitet je na prvom mestu?

            - Samo je to rešenje svega što radimo! Od samog početka sam insistirao na kvalitetu, a brojna priznanja su mi motivacija za dalji rad. Na porodičnom voćnjaku gajimo svo voće koje ide u proizvodnju rakije, a proizvodim šljivovicu, jabukovaču, kajsijevaču, viljamovku i klekovaču. Kleku, naravno, ne gajim ali nabavljam na tržištu potrebne količine. Šećer nikada ne dodajem prilikom pripreme voća za destilaciju. Koristim samo voćni šećer koji se nalazi u plodu, a to podrazumeva veliki i odgovoran rad. Uzimanje samo zdravih i zrelih plodova, održavanje stabala da bi se taj kvalitet postigao, čista burad za pripremu komine, dobar kazan za destilaciju i što je najvažnije - tehnologija destilacije, ako se uzme u obzir cilj, a to je kvalitet. Mnogo je posla, učenja i kikseva za hobi ali rezultati me motivišu za još veći uspeh. Da napomenem da me ne interesuje količina nego kvalitetan proizvod, flaširan sa godinom proizvodnje. Slično je kao sa vinom, kad je bila rodna godina... Ima dosta repera da se oceni kvalitet, Inače, još uvek imam izvesnu količinu rakije koju sam prvu ispekao, a sada ima 15 godina... Sa godinama dobro ambalažirana rakija samo dobija na kvalitetu.

            Sezona pečenja rakije je završena?

            - Moja sezona se završila ali uvek ima destilatora koji i tokom zime nešto peku. U fazi sam pripreme za rad u voćnjaku, prehrana stabala u korenu, zimska zaštita plavim uljem, orezivanje.... Trenutno su pripreme za sezonu, a dobra priprema je 90% posla za kvalitet plodova. Sve ostalo je pomoć stablu da u teškim uslovima sačuva sebe i da kvalitetan plod ali ne po svaku cenu jer to stablo treba još godinama da plodi. Mnogo učenja je potrebno i mnogo rada. Priznanjima se dolazi do toga da hobi ima smisla, možda i da preraste u ozbiljan posao. Sebe tu vidim, iz godine u godinu napredujem, a to mi i jeste cilj.

G. Milošević

Pčelarstvo:

            Za većinu pčelara 2021. godina je bila prosečna godina počev od voćne paše i razvitka društva. Kasnije smo išli na bagremovu pašu i tu smo prošli ispod proseka sa medom. Malo bolja je bila suncokretova paša. Za uzimljavanje pčela jesen je bila odlična. Kod nas ima dosta kanala i reka da pojedine jesenje biljke cvetaju i daju dragocen polen za pčelinje zajednice i dalji opstanak.

            Društvo pčelara “Starčevo“ je u 2021. godini imalo 56 članova.  Funkcionišemo isključivo na članarini koja godišnje iznosi 1200 dinara. Sa tim novcem smo sve plaćali. Organizujemo skup južnobanatskih pčelara za prvi  dan Ognjene Marije i plaćamo predavače za naše skupove. Zbog nastale situacije prvi predavač je bio LJubiša Jeverica iz Obrenovca, tek sredinom decembra. On je izuzetan pčelar i praktičar i pravi profesionalac u svom poslu. Mnogo naših kolega pčelara ima rodoslov njegovih matica. Odziv je bio dobar.

            Ovim putem pozivam naše članove da se interesuju za predavanja i da dođu u naše prostorije, čuju nešto novo i obnove svoje znanje. Naše sugrađane podsećam da koriste med, propolis i polen za poboljšanje svog zdravlja. A kao poslasticu dajem recept za posne medenjake: sastav: 1 čaša od jogurta meda, ½ čaše šećera, ½ čaše ulja, ½ čaše mlake vode, 3 male kašike sode bikarbone, malo cimeta. Brašno po potrebi i da se umesi testo kao za običnu pitu. Testo se ostavi da se odmori sat vremena, zatim se razvije debljine prsta. Čašom vaditi kolutiće i ređati u tepsiju malo ređe jer treba da nadođu, zatim peći na umerenoj temperaturi. Medenjaci mogu dugo da stoje i uvek su ukusni. Prijatno!

            Svim našim sugrađanima želim srećne nastupajuće praznike, dobro zdravlje i sreću, a pčelarima da im godina bude medonosna.

Predsednik Društva pčelara ”Starčevo”

Voćarstvo:

            Kraj je godine, sumiraju se rezultati, sagledavaju muke i nada u bolji život “do godine“. Realno, ne možemo se baš mnogo požaliti, imali smo pristojan rod. Ono što nas onespokojava je najbrutalniji vid poljoprivrede u pančevačkom delu južnog Banata, pa takođe i našem ataru. Kad kažemo najbrutalniji, mislimo na surovo ponašanje prema zemlji koju su nam dedovi ostavili.

            Doduše, dedovima su otimali zemlju, nešto vraćali, ali starčevački paori više nisu ono što su bili. Mesto bez rita, bez stoke, bez puno malih voćnjaka i vinograda kakvih pamtimo da je bilo. Novokomponovani poljoprivrednici brutalno uništavaju ulice, puteve u ataru, hemijom truju zemlju besomučno, jedino im je profit bitan. Opisano pokazuje drastičnu promenu svesti. Pokazuje manjak lokalne i gradske svesti i razumne politike agrara. I to nas duboko onespokojava.

            Šta će buduća pokolenja misliti o nama? Za sada, imamo dovoljno dobrog vina, rakije... i pekmeza.

            Uz srećne praznike, živi, zdravi i veseli bili,

Božidar Dimitrić

Društvo destilera, voćara i vinogradata ”Starčevo”