Koje sorte šljiva imate u zasadu i kakva je bila godina za voće?

            - Moja procena je da je ova godina bila loša za svo voće a naročito za šljivu. Pored sistema zalivanja plodovi su bili veoma loši, a desilo se i to da, iako su stabla dobijala vodu iz zemlje, preterano visoka temperatura je pregrejavala krošnju stabla i plodove što je dovelo do toga da plod nije mogao da se pravilno razvije niti da da potrebnu količinu voćnog šećera,  što je preduslov da bi se došlo do količine destilata. Odlučio sam da ove godine odnesem uzorak zemljišta na hemijsku analizu kako bih znao tačnu strukturu i čime ga obogatiti kako bi u slučaju slične suše imao što manje gubitaka. Sorte šljiva koje su se najbolje pokazale na zemljištu u našem mestu su čačanska rodna i požegača, a ove godine sam se proširio sa još deset stabala sorte čačanska lepotica.

            U čemu je tajna kvalitetne rakije?

            - Nema tu nikakvih tajni. Priprema kljuka igra najbitniju ulogu, od toga zavisi i koliko je bila rodna godina. Nnikada ne dodajem šećer u burad sa voćem, koliko ima voćnog šećera toliko ću dobiti rakije koja je dobijena hemijskim putem, destilacijom ali bez dodataka kristal-šećera. Godišnje iz svog voćnjaka uberem oko dve tone šljive a od te količine dobijem oko 220 litara rakije. Stvar je u pripremi voća koje mora da bude zrelo, zdravo i puno voćnog šećera koji će vrenjem proizvesti veliku količinu alkohola prilikom destilacije. Održavanje zdravih stabala igra takođe veliku ulogu za dobijanje kvalitetnog ploda. Prskanje plavim uljem tokom zime je bitno kao zaštita od bakterijskih bolesti stabla, zatim prehrana preko lista, đubrenje stajnjakom... Sve su to preduslovi za kvalitetan plod, a destilat dolazi na kraju, pa se tek tad vide pravi plodovi rada.

G. Milošević

Pčelarstvo: 

            Pčelinje zajednice u novembru nisu aktivne. Košnice ne bi trebalo otvarati da se ne bi pokidao propolis kojim su pčele zatvorile sve nepohodne otvore. Novi propolis u novembru ne mogu  da skupljaju potrebna je veća temperatura. Pčelari mogu da provode vreme u radionici za popravku pčelinje opreme a svoje slobodno vreme uveče da provode pored knjige da obnove i nauče nešto novo. Obavezno suziti leto na košnicama da ne mogu da uđu miševi. Postaviti češljeve po mogućnosti metalne. Ukoliko se desi da je topliji dan i pčele izleću, trebalo bi taj dan skloniti češljeve da pčele mogu da izbace uginule pčele iz košnice, pa popodne ponovo vratiti češljeve.

            Zbog situacije sa kovidom starčevačko društvo pčelara ne održava skupove i predavanja u novembru. Ovom prilikom pozivam članove Društva da, ko želi  i ima mogućosti,   obnovi članstvo u DP “Starčevo“, a takođe, može i da uplati članarinu sa SPOS i SPOV kod sekretara Stevana Petrovića, a verovatno će do tada i dobiti neke informacije o daljem radu i predavanjima u toku zime. Dalje aktivnost Društva je sadnja bagrema zajedno sa lovcima. Nadamo se da ćemo završiti sadnju oko 1000 sadnica bagrema do proleća, a kasnije, odnosno u naredne dve godine, moramo da održavamo i zalivamo sadnice uz međuredno tanjiranje i okopavanje od korova.

Predsednik Društva pčelara ”Starčevo”

Goran Stanković

Voćarstvo:

            Ciklusi u prirodi su neumitni i trenutno stanje odgovara svođenju računa, plodovi su ubrani ili otpali, lišće napušta stabla podpomognuto košavom, sprema se zimski smiraj.

            To ne znači da posla nema. Naprotiv. Odstranjuju se suve ili bolesne grane a ponekad i stabla. Vrši se prva predzimska zaštita bakarnim preparatima. Pripremaju se rupe za nove sadnice. Uklanjaju se biljni otpaci i korov.

            Destilacija je u punom zamahu. Sa jedne strane vrši se prva destilacija od ukomljenog voća koje je završilo fermentaciju. Važno je istaći da se prikuplja kompletan destilat, odnosno dok se u prihvatnom sudu ne dostigne najmanje 25º alkohola, a idealno 27. stepeni. Nakon odležavanja (bar tri meseca) vrši se druga destilacija. Treba obratiti pažnju na takozvani “prvenac“ i to da se od prvih jedan do jedan i po procenta usute količine u kazan odvoje. U tom odvojenom “prvencu“ se nalaze štetni po zdravlje sastojci. Nastaviti sa prikupljanjem alkohola sve dok se na luli ne dostigne oko 40 stepeni jačine alkohola i to se odvaja za dalju doradu. Jačina tog destilata je obično između 60 i 70 stepeni alkohola, zavisno od vrste i kvaliteta voća. Kasnije, posle odležavanja, destilovanom vodom se vrši spuštanje jačine do poželjne, najbolje oko 43stepena. Posle spomenutih 40 stepeni, prikuplja se i dalje destilat, koji se ubacuje u sledeći kazan.

            Vinari neguju vino, pretakanjem odvajaju talog, prate fermentaciju... Pratite grupu DVVDS na Fejsbuku.

            Živi i zdravi bili,

Božidar Dimitrić

Društvo destilera, voćara i vinogradata ”Starčevo”